Priča: Navikavanje na pobjede...!

Ili, zašto je važno Partizanu da dobije Dance opet?

Fudbal 16.08.2018 | 17:45 Kad je čovek bolestan, daj mu lek i ozdraviće. A kad je fudbalski klub u krizi nema bolje terapije od pobeda. Ako je suditi na osnovu početnog tretmana, Partizan je preležao male boginje, podigao se na noge i sad korača tako da mu nikakva pomoć nije potrebna. Dolaskom Zorana Mirkovića počeli su i Grobari da veruju u tim koji, kakve god mane da su mu prišivane, ima šansu da produži niz i možda ostane upamćen kao jedan od onih koji će zabeležiti najviše evropskih trijumfa u jednoj sezoni.

Uz sve manjkavosti s početka ciklusa, bledunjavu igru i anarhiju u pojedinim delovima, ne može se poreći da je Miroslav Đukić iza sebe ostavio tri slavlja i remi u početna dva kvalifikaciona kola, a akoBatina ekipa na 2:1 iz Danske nakalemi overu protiv Nordsjilanda (20.30, TV Arenasport) biće to, bar u rezultatskom smislu, start iz snova za Parni valjak. Nešto što dugo nije viđeno na Topčiderskom brdu –otkako je Aleksandar Stanojević bez poraza (četiri pobede, dva remija) ušao u Ligu šampiona pre osam leta – a što bi moglo da predstavlja zamajac pred eventualni plej-of i(li) kasnije mečeve grupne faze.

Partizan mora da se navikava na pobede. To mu je u genetskom kodu. Ono što je bilo u Surdulici ili potiv lučanske Mladosti nije bio Partizan, ruku na srce nije blistao ni protiv Rudara iz Pljevalja (dvaput po 3:0) ili Trakaija (1:0, 1:1), ali ih je suštinski relativno lako izbacio, a da je prošlonedeljnim izdanjem u Farumu broj evropskih pobeda u sezoni popeo na četiri. Isto toliko ostvario ih je Miroslav Đukić za ceo prošli ciklus (Budućnost 2:0, Videoton 4:0, Skenderbeg 2:0 i Jang Bojs 2:1). Na daleko većem uzorku od čak 14 utakmica. Sad već četiri slavlja na pet mečeva.

Bude li večeras ta peta pobeda izjednačiće se ostvarenje iz sezone 2009/10 kad su Slaviša Jokanović i posle njega Goran Stevanović zabeležili pet slavlja, samo su morali da igraju sve do decembra. A ako bi se nekim čudom posle Danaca prošao i Bešikštaš u opasnosti bi bila i, zasad, rekordna sezona 2015/2016 kad su Zoran Milinković (Dila Gori 1:0, 2:0, Steaua 4:2, BATE Borisov 2:1, AZ 3:2 Augzburg 3:1) i Ljubinko Drulović (2:1 u Alkmaru) brojali do sedam, što niko nikad pre nije uradio.

Može Partizan da prođe Dance i ako odigra nerešeno. Čak i da izgubi 0:1, samo... Nije isto zakazati megdan sa Bešiktašem (ili LASK-om) duplim pobedama ili provlačenjem. Crno-belima bi najbolje bilo da večerašnji duel tretiraju kao pumpanje mišića i samopouzdanje. Plus, da ne gledaju usko ka predstojećem plej-ofu, već da prošire sliku, igraju i za buduće generacije, za još koji bod na UEFA rang listi (zasad ih ima četiri i po ove sezone), poboljšanje ionako zadovoljavaljućeg koeficijenta, pa da se jednog dana presele u grupu nosilaca, a ne da strepe hoće li im zapasti velikan sa Bosfora.

To se može isključivo na jedan način. Izgradnjom pobedničkog mentaliteta. Bio je odlika Zorana Bate Mirkovića tokom igračke karijere, a možda ga obeleži i na početku trenerske. Partizanu je, kao lek, potrebno da uđe u seriju, da se navikava na pobede, da mu one postanu normalna pojava, da se ekipa saživi sa nizom od nekoliko utakmica na kojima će lako raskrstiti sa rivalom. Kao što je činila u mandatu Marka Nikolića, kad je vezala 37 mečeva bez poraza. Primera radi, kod Đukića lane je dobacila najviše do osam uzastopnih slavlja. Malo je to za Partizan...

Zato je važno za ceo klub da se Nordsjiland razoruža opet. Za Partizanovo danas, a još više za sutra.

Izvor: mozzartsport