Грозница западног Нила у региону

У Србији је регистровано 126 случајева оболијевања од грознице Западног Нила, док је 11 пацијената умрло од те болести коју преносе комарци, саопштио је Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

Регион 15.08.2018 | 09:18 Највише обољелих је у Београду (61), Јужнобачком (24), Јужнобанатском округу (22), Западнобачком (6), Средњебанатском (4), Сремском (3), Подунавском (2), Браничевском (2), Сјевернобанатском (2).

У периоду 2016-2018. године у Републици Српској није пријављен ниједан случај ове болести.

Из Института за јавно здравство Републике Српске кажу да прате тренутну епидемиолошку ситуацију у Србији и региону.

Код четворо пацијената у Хрватској лабораторијски је потврђена грозница Западног Нила, изазвана истоименим вирусом.

Двоје је обољелих с подручја Осијека, а један из Карловца, док се у четвртом случају ради о држављанину Србије који је боравио у Хрватској. 

Грозница западног Нила први пут је регистрована у Србији 2012. године. Од тада до 2017. године пријављено је 574 случаја грознице Западног Нила, а умрла је 61 особа, наведено је на сајту Батута.

Грозница Западног Нила је сезонско обољење и највише се јавља у периоду највеће активности комараца. Искуства су показала да се први обољели углавном јави у другој половини јула, а да се највише обољелих пријављује током августа.

У Европској унији током ове године регистрован је 231 случај оболијевања од грознице Западног Нила и то у Италији, Грчкој, Мађарској, Румунији, Француској, док је осам пацијената умрло.

Грозница западног Нила је заразно обољење вирусног поријекла које се преноси убодом зараженог комарца. Вирус западног Нила се не преноси међу људима путем контакта,  нити се може пренијети са заражених птица на људе без угриза комарца. Главни преносилац, је Цулеx пипиенс, врста комарца која је одомаћена и код нас. Вирус је досада изолован код 43 врсте комараца, а најчешће код рода Цулеx (али и код Аедес аегyпти, Аедес албопицтус, Анопхелеса и других).

Са Института за јавно здравство РС кажу да симптоми настају 3 до 14 дана након убода зараженог комарца (период инкубације). Приближно 80% заражених особа нема никакве симптоме.

Око 20% заражених особа има блаже симптоме као што су: температура, главобоља, болови у мишићима, мучнина, повраћање и понекад оток лимфних жлијезда или осипа по тијелу. Симптоми трају кратко (4-7 дана).

Тешка клиничка слика са захватањем централног нервног система (менингитис, енцефалитис) јавља се код мање од 1% инфицираних.

Докторица Нина Родић Вукмир, специјалиста епидемиолог каже да нема специфичне терапије као ни вакцине против грознице западног Нила.

"У случајевима кад су присутни искључиво благи симптоми, терапија није потребна или је симптоматска (аналгетици, антипиретици). У случају теже клиничке слике, обољели се хоспитализују уз примјену интензивиране супортивне терапије", каже докторица.

Она појашњава да се сумња на грозницу западног Нила поставља на основу клиничких симптома и позитивне епидемиолошке анамнезе (боравак у подручју или изложеност комарцима у областима гдје је болест ендемична код птица, податак о могућности вертикалне трансмисије, трансфузија крви, трансплантати).

Најлакши и најефикаснији начин превенције болести изазване вирусом западног Нила је спријечити убод комарца.

Поред тога, приликом боравка у природи, користити репеленте/инсектициде на откривеним дијеловима тијела. Савјетује се ношење одјеће која покрива ноге и руке, као и да се не излаже комарцима у вријеме периода најинтензивније активности – у сумрак и у зору.

Важно је уништавање комараца запрашивањем насељених подручја, као и смањење броја комараца у затвореном простору: користити заштитне мреже против комараца на вратима, прозорима и око кревета, подесити клима уређаје на ниже температуре, користити собне инсектициде

Смањење броја комараца на отвореном простору: комарцима је неопходна стајаћа вода за све фазе развоја. Смањење броја комараца на отвореном постиже се исушивањем извора стајаће воде и уклањањем места на којима комарци могу да положе своја јаја.

Најмање једном недјељно треба испразнити воду из саксија за цвијеће, канта, буради и лименки.
Свакодневно мијењати воду за кућне љубимце. Уклонити одбачене гуме и друге предмете у којима може да са накупља стајаћа вода. Провјерите да ли кровни олуци правилно одводе воду. Очистите запушене олуке на прољеће и јесен.

Очистите и хлоришите базене за пливање. Испразните их и покријте уколико се не користе. Испразните воду из поклопаца базена. Промјените воду у кадама за купање птица свака три или четири дана. Преврните пластичне базене и колица када су ван употребе.

Из Института за јавно здравство Републике Српске кажу да у случају појаве обољелих и на нашем подручју као и нових препорука и упутстава за грађанство, јавност и медији ће бити благовремено обавјештени.

(Бука)