Има ли казне за нерад Тужилаштва?

Тужиоци у БиХ, поред бројних пропуста у раду, за своје грешке не одговарају ником и максимално су заштићени. Како и на који начин казнити такав рад, или боље речено нерад, питали смо стручњаке.  Питали смо и грађане да ли уопште и колико вјерују раду нашег правосуђа?

Република Српска 11.08.2018 | 19:58 Падање оптужница, непокретање истрага, опструисање предмета или одлагања истих у фиоке најчешћи су пропусти које у свом раду имају тужиоци у БиХ. Незванични подаци показују да у БиХ међу 60 тужилаца у Тужилаштву БиХ има оних којима дуже од годину дана није потврђена ниједна оптужница. Поред свега овог, да ли онда уопште постоји повјерење у рад правосудног система РС и БиХ? Повјерења има и нема, кажу грађани.

Да ли и колико вјерујете раду правосуђа РС и БиХ? С обзиром на то колико има неразјашњених случајева, непокренутих оптужница, имате ли неки коментар?

''Нисам још никад имао сусрета са правосудним институцијама, па мислим да би требале радити свој посао, ажурније само мало''.

''Углавном вјерујем''. Да ли можда имате неки коментар у вези ових случајева који су касно процесуирани, као што је случај покојног Давида Драгичевића или случај Мемић у Сарајеву?

''Па ја бих само препустио правосуђу нек' ради и даље свој посао''.

Да ли и колико вјерујете нашем правосуђу?

''Не баш увијек и не много''.

''Па нимало. Зашто? Па све се види, тренутна ситуација''.

''Правосуђе, то је лакрдија од суда. Ја знам адвокати неки који су били, нажалост и умрли су, они су све профитерима зелене површине дали. Они су амин. Ма какво судство, суд нема. Мој ђед Мијајло рекао је овако: Ко у суд уђе, осам га волова не може ишчупати, само лопови могу ићи напријед. Е, то је судство''.

Битна чињеница је, да се тужиоци и судије на своје функције бирају доживотно, што значи да су им руке потпуно одријешене. Да ли је то један од разлога што се тужиоци не кажњавају и да ли се и на који начин таквом раду може стати у крај? Из правне струке кажу да је за рад тужилаца одговоран Дисциплински уред при Високом судском и тужилачком вијећу.

„Дисциплински уред при ВСТС надлежан је између осталог да рјешавајући по притужбама, а и самоиницијативно повремено провјери шта ти људи раде. Ако неко према извјештајима који се праве има такав заостатак у раду или су му стално одлуке мимо просјека, онда постоји дисциплински прекршај који се односи на то незаконито поступање, односно несавјестан рад.“ каже адвокат и бивши судија Суда БиХ, Владо Адамовић.

Међу проблемима у раду правосуђа, појављује се и корупција. Према истраживању Транспаренси Интернешенела који сваке године врше мониторинг процесуирања корупције, видљиво је да у последњих 5 година, нема напретка када је ријеч о ефикасности тужилаштва. Из Транспаренсија кажу да се углавном процесуирају случајеви на нижим нивоима, док код оних високопозиционираних гдје се дешава и највише корупције, обично нема судског епилога.

„Када погледамо са једне стране број пријава које тужилаштва са једне стране добијају, гдје се углавном број креће од неких 1.500-2.000 везано за корупцијска кривична дјела, готово четвртина њих заврши неком истрагом, док још мањи број заврши подигнутим односно потврђеним оптужницама. Посебно је то видљиво на нивоу тужилаштва БиХ“, каже представница Транспаренси Интернешнела, Ивана Корајлић.

Скоро је неизбјежно поставити питање: Кога то штити тужилаштво или кога то крије тужилаштво? Одговор би се могао наћи у тврдњи Транспаренсија да један од кључних проблема у раду тужилаштва, јесте дискреција коју имају тужиоци. Захваљујући дискрецији, не зна се које предмете ће они узети да раде, гдје ће се покренути истрага и гдје ће се донијети наредба о непокретању истраге. Чак и ако се покрене истрага велики проценат њих завршава у наредбама о обустави истрага, јасни су из Транспаренсија.

„Та генерална политика у процесуриању корупције, шаље поруку комплетном друштву да се корупција исплати, да и ако почините озбиљно кривично дјело проћи ће године и године док не будете, ако уопште и будете процесуирани, а и када дође до неког поступка, велика вјероватноћа да ће он бити обустављен или да ће завршити неком пресудом, по којој особа која је одговорна чак и за проневјере милиона, не мора уопште завршити у затвору“ каже Корајлићева.

Дисциплинска политика према носиоцима у правосуђу је потпуно неадекватна, али за увођење било каквих одговорности за судије и тужиоце, потребне су системске измјене закона, почевши од Закона о Високом судском и тужилачком савјету. Тако нешто се не може радити убрзано, јер може довести до још већих проблема и последица – закључују из Транспаренсија.



БН ТВ