Бијељина: Шетња кроз чаршију

У Музеју "Семберије", у оквиру изложбе “Урбано лице града - 60 година од Урбанистичког плана Бијељине”, која је синоћ отворена, на 33 паноа изложено је око 150 фотографија и докумената, који представљају пресјек развоја града Бијељине од шездесетих година прошлог вијека до рата, односно 1992. године.

Република Српска 07.08.2018 | 21:47 Кратка шетња кроз бијељинску чаршију шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека, тако би се могла назвати поставка у Музеју "Семберије", која је уприличена поводом 60 година од израде првог Урбанистичког плана града, захваљујући коме има и данашњи изглед.

“Најбитније је поменути првог бијељинског архитекту Васу Тодоровића, који је и творац и главни архитекта тог плана. У то вријеме је био предсједник Завода за урбанизам у Сарајеву.

Иначе, први је бијељински школовани архитекта који је школовање завршио у Прагу, гдје је и живио до 1938. године, односно до Другог свјетског рата и окупације Чехословачке. Након тога вратио се у Југославију.

Преминуо је 1974. године у Сарајеву, а сахрањен је у Пучилама код Бијељине. То му је била жеља, пошто није имао потомства, да бар буде сахрањен у свом родном граду”, објашњава Зоран Мидановић, кустос-историчар у Музеју "Семберије", који је и један од аутора изложбе.



У поставци су приказане и архитекте које су радиле у том периоду, те најзначајније грађевине.

“Међу њима су стари небодер, "Цик-цак", Зелена пијаца, индустријски објекти, хотел “Дрина", зграда “Базара” у центру, односно “официрске зграде” како их зову, аутобуска станица, коју је покојни архитекта Слободан Лукић пројектовао и многе друге. Ово је једно путовање кроз прошлост, од 1957 до 1992 године”, додаје Мидановић.

“Оно што у поставци можете видјети је концепт како је град замишљен и оно на чему се данас Бијељина гради и развија. Генерални урбанистички план, који је израђен шездесетих година није се бавио само градњом, него и цјелокупним животом на подручју града Бијељине, кроз који је обрађено и становништво и инфраструктура.



Донесене су одлуке и рјешења која и дан данас користимо током даљег развоја. У том плану концепт се односио на четири области: прво се дефинише ужа зона центра града, затим индустријска зона, породична градња и оно што је и данас јако битно за наш град - заштита зоне изворишта воде за пиће “Грмић””, каже Миладин Ракић, начелник Одјељења за просторно уређење Бијељина, који је био присутан на отварању изложбе.

У првом урбанистичком плану, за који зналци у овој области кажу да је стручно урађен, број становника пројектован је скоро у стотину, све до 1992.

План је пронађен у Регионалном архиву у Зворнику и на његовим основама град Бијељина умногоме има и данашњи облик и изглед.



БН телевизија