Много кандидата - добар бизнис?

Централна изборна комисија БиХ (ЦИК) овјерила је близу 800 редовних кандидатских листи међу којима ће грађани моћи бирати кандидате за све нивое власти на предстојећим Општим изборима. Тако ће се велики број странака и појединаца борити за наклоност гласача 7. октобра.
На листама су етаблиране политичке странке и познати појединци, али је и мноштво оних о којима шира јавност БиХ зна мало или нимало. Када су у питању кандидатуре за инокосне функције, ситуација је посебно занимљива у Републици Српској.

Босна и Херцеговина 07.08.2018 | 20:32 Опште је познато да два водећа политичка блока у Српској имају кандидате за српског члана Предсједништва БиХ. Милорад Додик испред коалиције окупљене око СНСД-а на мегдан ће Младену Иванићу, кандидату Савеза за побједе. Међутим, они нису једини претенденти на функцију у Предсједништву БиХ, јер у трци учествују и Мирјана Поповић из Српске напредне странке и Гојко Кличковић из Прве српске демократске странке.

Рекордан број је и кандидата за предсједника / потпредсједнике РС. Чак 37 њих је на овјереним листама. У јавном дискурсу се највише говори о Жељки Цвијановић и Вукоти Говедарици, као кандидатима за предсједничку функцију. Рамиз Салкић и Јосип Јерковић, судећи по кандидатури, желе обновити мандат као потпредсједници РС.

У трци за предсједника и потпредсједнка РС су и јавности позната имена, попут, Слободана Павловића, Адмира Чавке, Јозе Баришића, те Ћамила Дураковића. Но, да ли сте знали да своје предсједничке кандидате имају, између осталих,  и Демократска странка инвалида БиХ, Српска напредна странка, Либерална странка БиХ, Савез за Стари Град, УСД БиХ, Прва српска демократска странка, те да је на листама око 20 независних кандидата?

Је ли велики број политичких странака и независних кандидата одраз политичког плурализма у БиХ? Бивши члан ЦИК-а БиХ Вехид Шехић каже да то, нажалост, није случај.

Он напомиње да у БиХ постоји јако пуно политичких субјеката, док их је далеко мањи број у развијеним демократским државама са демократском традицијом и истинском парламентарном демократијом. Више је разлога за такво стање.



"Пођимо од тога да на Западу прво иде новац, па политика, док у БиХ иде политика јер је она средство за материјално обезбјеђење свих оних који се баве овом дјелатношћу или који добију повјерење грађана. То је највећи проблем у БиХ ради чега имамо и чињеницу да је искључиво материјални интерес мотив многих да се баве политиком. Можда у томе лежи одговор и за све оне који се кандидују за предсједника и потпредсједнике Српске", наводи Шехић.

Многи појединци, али и политичке партије улазе у изборну трку свјесни да не могу побиједити одређене кандидате етаблираних политичких странака или познатих појединаца, али равноправно учествују у расподјели мјеста у бирачким одборима.

"И то може бити један од разлога зашто се људи кандидују, јер знамо за трговину, односно продају мјеста у бирачким одборима. Неопходна средства, односно таксе које треба платити ЦИК-у БиХ за учешће на изборима управо плаћају политичке странке и то није нова појава. То се увијек дешавало са независним кандидатима. Утврђено је да је само један од десет независних кандидата добио само један глас", наводи Шехић.

Према његовим ријечима, све је предметом политичке трговине, што упућује на закључак да грађани БиХ немају слободне изборе.

Шехић појашњава да разлог за кандидатуру може бити и лични мотив појединца.

"Неко напросто жели да у својој биографији има то да је био кандидат за члана Предсједништва БиХ или предсједника и потпредсједника Републике Српске".

Иако свјесни да не могу добити изборну утакмицу, Шехић закључује да "када се све претвори у бизнис, све варијанте су могуће".

(Вијести.ба)