ЛШ - представљамо: Звездин потенцијални ривал - Салцбург...

Десет пута ћорак па пролећни прасак и гажење Дортмунда и Рима – Розеов Салцбург је бомба која откуцава! И не, нису баш толико променили састав. . .  Ред Бул Салцбург - милиони још нису донели ЛШ!Како се аустријски шампион подигао у протеклих десетак година на висок европски ниво, на којем се многи чуде да и даље игра квалификације за Лигу шампиона. А, он у њој под Ред Булом још није учествовао.

Фудбал 06.08.2018 | 19:45 Жребом у Ниону у понедељак је одређено:

Учесници двомеча Црвена звезда - Спартак Трнава и Ред Бул Салцбург - Шкендија дефинитивно ће у плеј-офу дати тим који ће први пут учествовати у групној фази УЕФА Лиге шампиона.

Посматрајући досадашње игре, резултате и снаге тимова, изненађење би било ако у баражу не будемо гледали дуел српског и аустријског првака, где ће учесници доћи на 180 минута од остварења сна и почетне зараде од 15 милиона евра.

Црвена звезда је до сада шест пута кретала ка групној фази Лиге шампиона, али су је заустављали Динамо Кијев (2000), Бајер Леверкузен (2001), ПСВ Ајндховен (2004), Милан (2006), Глазгов Ренџерс (2007) и Лудогорец (2016. године).

Са друге стране, Ред Бул Салцбург је у међувремену градио испочетка име на европској сцени и учинио да од прошле сезоне сви потпуно озбиљно почну да схватају и тај клуб и аустријски фудбал, који је овог лета имао два представника у квалификацијама за ЛШ.

Како је Ред Бул достигао те висине и стигао надомак финала Лиге Европе, од кога га је прошле године удаљила судијска грешка у другом продужетку двомеча против Олимпик Марсеја?

Компанија Ред Бул купила је 2005. клуб који се до тада звао "Аустрија Салзбург", променио му име, менаџмент и направио потпуни отклон у односу на дотадашњу историју, уз поруку "ово је нови клуб, без историје".

Навијачи су протестовали, пет месеци су се борили и на крају поделили у две групе, од којих је једна остала уз клуб, а друга је направила нови, своју "Аустрију Салзбург". Клуб је исправа кренуо оштро и понудио навијачима да старе боје остану само на штуцнама резервног голманског дреса, али је потом ипак ублажио реторику и повезао се са старом Аустријом, признавши континуитет са њеном историјом, започетом 1933. године, што се види и на клупском сајту.

Они који су остали уз Ред Бул брзо су схватили колико ће тај пројекат бити успешан. У клупску витрину су уз дотадашње три титуле брзо почеле да се ређају оне освојене 2007, 2009, 2010. и 2012, а од актуелни шампионски низ Салцбурга траје пет година, почев од 2014.

Тачније, од када је Ред Бул преузео овај клуб прошло је 13 сезона и само се четири пута догодило да Салцбург не буде првак. 

Последњи пут 2013. године.

Иако је успех био моменталан и иако су одмах почела да долазе велика имена (Ђовани Трапатони и Лотар Матеус били су тренери сарадници, као и Ко Адријансе, Хуб Стивенс...), Салцбург се дуго мучио да се истакне на европској сцени, трудећи се да направи отклон у односу на свој "братски" клуб из Немачке, Ред Бул Лајпциг.

Штавише, УЕФА је прошле године морала да да конкретан одговор на питање - шта ће се догодити ако се два Ред Була састану у УЕФА  такмичењу, јер имају истог власника. Решење је било очекивано...

С обзиром на "инстант" успех и напредак, многи их у Европи нису волели или их и даље отворено не воле, попут навијача Борусије Дортмунд, који су прошле сезоне одлучили да бојкотују меч свог тима у Аустрији, па су новац уместо у куповину карата усмерили ка новоформираном, "навијачком" клубу Аустрија Салцбург.

"Нећемо да прихватимо овакве клубове као што су клубови из Салцбурга или Лајпцига, јер се они косе са вредностима на којима се заснива популарни спорт и на којима фудбал у нашим очима и даље стоји", била је порука навијача са чувеног "Жутог зида" на Вестфалену. Очекивано, на њу се у Салцбургу нису превише обазирали. Уосталом, "бикови" су Борусију прошле сезоне оставили за собом и направили највећи евро-успех, ушавши у полуфинале Лиге Европе.

На том путу, Ред Бул је избацио румунски Виторул у баражу, затим је у групи оставио за собом Олимпик Марсеј, Коњаспор и Виторију Гимараеш, а онда је у нокаут фази избацио Реал Сосиједад, Борусију Дортмунд и Лацио. Клуб из Салцбурга тако се указао на европском небу, али му за сјај који жели и даље треба највећа потврда - улазак у Лигу шампиона.

Када је у питању Ред Бул Салцбург, интересантно је да је под именом "Казино Салцбург" учествовао у Лиги шампиона у сезони 1994/95 (играо против АЕК-а, Милана и Ајакса), али се од новог почетка и доласка нових власника још није попео тако високо.
 
БОРБА ЗА ЛИГУ ШАМПИОНА - 0/10
 
Ред Бул Салцбург је ка Лиги шампиона кретао десет пута и још није стигао тамо где сви желе да буду.

На почетку, у лето 2006. елиминисала га је Валенсија, а 2007. га је зауставио Шахтјор. Два лета касније Ред Бул је први пут стигао до плеј-офа, али га је зауставио Макаби Хаифа. 

Следеће, 2010, Ред Бул је поново играо плеј-оф против израелског првака, али је поново стао, тада пред Хапоел Тел Авивом. Нови покушај уследио је 2012. и завршен је дебаклом - елиминацијом против Диделанжа из Луксембурга, док је следеће, 2013. успешнији у 3. колу био Фенербахче.

Годину касније Малме је угасио сан Ред Була у плеј-офу, а исти тим испречио се пред Аустријанцима и 2015, у 3. колу квалификација за Лигу шампиона. Уследило је потом драматично лето 2016, у којем је у баражу успешнији био Динамо Загреб и то после продужетака, а интересантно је да је Ред Бул и прошлог лета стао пред хрватским прваком - Ријеком.

Овог лета, екипа перспективног немачког тренера Марка Росеа (41 година) креће други пут под његовим вођством ка Лиги шампиона и не би требало очекивати да га македонски првак озбиљно угрози. Некадашњи ученик Јиргена Клопа и Томаса Тухела остао је овог лета без неколико важних играча, јер је Дује Ћалета Цар отишао у Олимпик Марсеј за 19 милиона евра, а централни везиста Валон Бериша у Лацио за 7,5 милиона евра и сви који прате Ред Бул сложни су у оцени да су њиховим одласком Аустријанци остали без ослонаца игре.

Са друге стране, Салцбург јесте уложио милионе у постављање клуба на ноге, али се никад није превише "отварао" при довођењу играча. Овог лета су стигли репрезентативац Аустрије Златко Јунузовић (као слободан фудбалер), млади нападач Карим Адеми (16 година) плаћен је Унтерхахингу три милиона евра, а нови штопер Џером Онгуене доведен је из Штутгарта за два милиона.

Клупски рекордер у износу за који је доведен је центарфор Мунас Дабур, плаћен Грасхоперсу прошлог лета шест милиона евра и тај новац је за сада у потпуности оправдао.

Друго место на листи највећих куповина Ред Була деле Андреас Инваншиц и Садио Мане (обојица плаћени по четири милиона).

Израелски нападач прошле сезоне је био најбољи стрелац екипе са укупно 29 погодака (пет у Лиги Европе), а овог лета је показао да је спреман и да је у форми, јер је на уводна три меча постигао четири гола.

Његова вредност, као и квалитет целог тима и Ред Буловог пројекта могли би да буду на новом великом тесту у Београду, 21. или 22. августа.

Чудан смо ми народ. Пред почетак жреба мање-више је цела Србија била сагласна: само не Ред Бул Салцбург. Уосталом, није случајно на оном клупском снимку уочи жреба за треће коло квалификација генерални директор црвено-белих Звездан Терзић задовољно стискао песницом када је видео да је шампион Србије избегао Аустријанце. Али Терзићу је функција таква да не сме да пада у еуфорију. Навијачи могу да се препусте емоцијама. И чим је жреб у Ниону завршен, кренули су коментари: деремо их, немају појма, десет пута узастопце не пролазе квалификације за Лигу шампиона, пластичан клуб, продали су најбоље играче...

Дозвољено је тако размишљати. Дозвољено је навијачима. У клубу сигурно неће направити такву грешку, јер свако ко пажљивије прати фудбал зна колико је Салцбург опасан. Уосталом, само погледајте прошлу сезону. Јесте, Ријека их је шокирала у трећем колу квалификација за Лигу шампиона и покренула нову лавину коментара о пластичном клубу без срца, играчки Дитрих Матешица која никада неће ништа урадити...

О, како су само пожурили.

Виторул је у плеј-офу за Лигу Европе прегажен укупним резултатом 7:1, па онда прво месту у групи са Олимпиком из Марсеља, Виторијом Гимараиш и Коњом. У првој нокаут фази пао је и Реал Сосиједад. У осмини финала Борусија Дортмунд. У четвртфиналу је Лацио елиминисан после гажења резултатом 4:1 у Аустрији (минус од три гола су надокнадили за 20 минута), на крају се испречио тај Марсељ. Тек у продужетку је успео да сломи чету Марка Розеа.

А баш је Розе најзаслужнији што је Салцбург пробио ту психолошку каријеру. Он је изгледа рођени шампион. Препоручио се клубу водећи млади тим до титуле у Лиги шампиона. Из те генерације у најјачу селекцију већ су прекомандовани пре свих Амаду Хајдара, па Ханес Волф и Гзавер Шлагер.

Колико је то потентна генерација била говори и летња информација да је Ралф Рангник, спортски директор другог Ред Буловог тима, Лајпцига, по сваку цену желео да доведе Хајдару као замену за Набија Кеиту. Салцбург је одбио послушност.

Уосталом, иако ћете вероватно ових дана читати о томе како је Салцбург распродао главне играче и како то није исти тим који је играо полуфинале, чињенчно стање говори да је то у приличној мери неокрњен састав. Само су двојица битних играча отишли: штопер Дује Ћалета-Цар за 19.000.000 евра у Олимпик Марсељ и везиста Валон Бериша за 7.500.000 евра у Лацио.

Немојте да вас заварају, Валентино Лазаро и неки други играчи су само откупљени овог лета, али су још раније отишли на позајмице, па нису ни били део тог похода на полуфинале Лиге Европе.

Има ту и неких нових лица. Уместо Берише прекаљени Златко Јунузовић, дошао је као слободан играч из Вердера. Можда би на штоперу могли да имају проблем, јер Ћалета-Цар није добио доказаног наследника. Одмењује га Марин Понграчић, кога Филип Стојковић зна из Минхена 1860. И њему је тек 20 година и наравно да није још сасвим сазрео, али добро се држи уз искуснијег Андреа Рамаља.

Жером Онгуене, који је дошао и раније из Штутгарта, сада је откупљен за 2.000.000 евра, требало би да покаже да је вредан тих пара, за Јаспера ван дер Верфа, дошао из Сент Галена, има још времена. Карим Адејеми је био најскупљи са ценом од 3.000.000 евра, али њему је тек 16 година и он је као суперталентован послат на каљење у Лиферинг. Дарко Тодоровић, 21-годишњи десни бек Слободе из Тузле, потписао је петогодишњи уговор пошто је прошао пробу. На голу још један наше горе лист Цицан Станковић. Ове сезоне као први пик.

Дакле, мање више баш иста екипа као она из полуфинала Лиге Европе. И то је највећи успех управе клуба, пошто су многи Салцбургови играчи били на мети клубова из најјачих лига. Неуморног везисту Дијадијеа Самасекуа су помињали као мету Роме, Милана и Олимпика из Лиона, за десног бека Штефана Лајнера Наполи је нудио 15.000.000 евра плус бонусе, он је хтео да иде, Салцбург није дао, па је било и неких тешких речи. Нападача Мунаса Дабура – три његова гола у два уводна копла аустријског првенства - мотрио је Кристал Палас...

Ред Бул је одолео. Није ни морао да продаје. Овог лета у клуб је од продаје ушло већ 37.100.000 евра. Куповали су за свега 6.150.000 евра. “Скоројевић“ из Аустрије одавно није тим који се шири парама преко сваке мере. Већ једно пет година Салцбург је у озбиљном плусу кад су трансфери у питању. За тих пет сезона зарадили су отприлике 135.000.000 евра. Из Салцбурга су између осталих кренули и Садио Мане и поменути Наби Кеита, сада саиграчи у Ливерпулу.

Трошило се раније. Сад се паметно улаже. У омладинску школу понајвише. И у филијале. Лиферинг је једна. У Салцбурговој академији школовали су се Хајдара, Самасеку, Шлагер, па и тај Розе. И он се тамо обучавао. У млађим селекцијама добијао је тимове попут Манчестер Ситија, Атлетика и Барселона. Није исто, али и они дају огроман новац на подмладак.

И све то функционише. У Аустрији недодирљиви, у Европи све бољи. Резултати су ту, а тек игра? Салцбург је дар за очи. Брзо, лепршаво, модерно, нешто налик Базелу или још више Борусији из најбољих дана. Или можда пандам Ливерпулу за сиромашне? Суператрактиван фудбал, има епских победа, има и болних падова...

Формација углавном 4-4-2 са дијамантом у средини. Сада већ чувени “гегенпресинг“ који Јирген Клоп није измисио, али га јесте популаризовао широм Европе. Утицај на Розеа је сасвим јасан: Клоп га је и тренирао док је био играч у Мајнцу. Клоп, па после и Томас Тухел. Можете да претпоставите у ком правцу размишља Розе. Већ се писало да га Лајпциг има на уму, а доводио се – сасвим јасно - у везу и са Дортмундом.

Стартна постава? Рецимо: Станковић – Лајнер, Рамаљо, Понграчић, Улмер (капитен)– Хајдара, Самасеку, Јунузовић – Шлагер – Јабо, Дабур. Брзоноги Јабо ту није сигуран, некад уместо Шлагера игра по гол опаснији Волф, деси се и да се Шлагер повуче мало назад, па пошаље Јунузовићана клупу.

Хајдара је можда и најопаснији. Против Марсеља се врло добро видело колико га је тешко обуздати кад се разлети по терену. Ако му се да простора не опрашта. Све уме с лоптом. Неких великих слабости немају, али рецимо да је капитен Андрес Улмер са своје 32 године ипак спор за бека и можда би неко од Звездиних крила - под условом да се прво избаци Спартак Трнава - могао да га намучи.

Тренутно, повређени су Патрик Фаркаш и нападач Фредрик Гулбрандсон и они не би требало да играју ни против Црвене звезде.

И без њих наравно, Салцбург је фаворит. То је сасвим јасно. Али чуда се дешавају. Само се не би требало уздати у ту наводну слабост Аустријанаца да поклекну кад је најбитније. Ако београдски црвено-бели кане да иду даље мораће ту привилегију да заслуже. Ништа им Салцбург неће поклонити. Будите стрпљиви и већину ових момака ћете кроз коју гледати у најјачим европским лигама.

С тим да се њихов фудбалск фитиљ тек разгорева. И не значи да ће да опали већ овог августа.

Извор: моззартспорт, мондо.рс

ФОТО: Ацтион Имагес