"Српском народу остају два пута"

У Бачкој Паланци се обележава Дан сећања на све страдале и прогнане Србе током хрватске оружане акције "Олуја".

Србија 04.08.2018 | 21:26 Обележавање 23 године од како је протерано 250.000 Срба, углавном цивила, жена и деце, те убијено и нестало око две и по хиљаде, почело је парастосом који служи патријарх Иринеј.

Патријарх српски Иринеј поручио је да насиље и страдања српског народа у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" не могу никада и ничим бити оправдана, да се тај злочин не сме никада заборавити, али да као хришћани "морамо опростити". 

"Тај злочин не можемо никада да заборавимо, али као хришћани позвани смо да то опростимо, јер је врлина хришћанска опростити онако како господ опрашта нама. Надамо се да се такво зло више никада ниједном народу у историји неће поновити", рекао је патријарх у Бачкој Паланци на централном државном скупу поводом Дана сећања на страдале и прогнане Србе у хрватској акцији "Олуја". 

Он је казао да су невино пострадали у хрватској оружаној акцији "Олуја" имали једну кривицу, а то је "да су били Срби и што су припадали православној вери". 

"Због тога су положени многи животи. То је био страшан дан наше историје, један од најстрашнијих дана нашег постојања на овим просторима. А што је настрашније, они нису пострадали од руку неког непознатог народа или религије, већ од браће хришћана", рекао је Иринеј. 

Патријарх је упитао шта је "руководило и мотивисало хрватски народ да дигну руку на браћу своју са којом су делили поднебље и земљу".

"Каква их је сила на то мотивисала и да ли су постојале неке друге силе које су то могле да задрже и онемогуће", запитао је Иринеј, упућујући тиме критику институцији цркве што није снажније реаговала и покушала да спречи несрећу.

Иринеј је додао да после оваквих страдања, српском народу остају два пута, те да је први у рукама "мајки које треба да рађају што више деце".

"Нашим мајкама преостаје да буду царице Милице и мајке Југовића које су рађале децу и то је омогиућило да преживимо страшна времена и 500 година под Турцима. Мајке су децу рађале, а деца су бранила своју домовину", рекао је Иринеј.

Према његовим речима, други пут је да "не напуштамо своју дивну земљу која је пребогата, јер сличну нећемо наћи".

"Треба ту да останемо, да своју земљу обрађујемо и да волимо своју отаџбину", истакао је Иринеј.

Након парастоса окупљенима на стадиону спортско-рекреативног центра "Тиквара" обратиће се председник Србије Александар Вучић, председник Републике Српске Милорад Додик и једна од прогнаних Јелена Кнежевић.

Међу прогнанима 1995. године је био и 62-годишњи Вилко Гогић из Босанске Крајине.

Почео је нови живот доласком у Србију, а данас, каже, и када би хтео да се врати нема где.

"Немамо где да се вратимо. То су сад рушевине, једино земље има. Али и да се вратимо, не можемо да обезбедимо егзистенцију", рекао је Гогић Тањугу.

Ђуро Штељић, који је са женом и три сина протеран из Коренице, казао је за Тањуг да им је тог јутра у кућу дошло шест униформисаних мушкараца, који су им рекли да покупе своје торбе и носите или да оставе главе ту у стану.

Наводећи да им ништа друго није преостало да ураде, Штељић је казао да се не зна броја Србима које су закопали под аутопут, ровокопачима копали, па их асфалтом покривали.

"Наишла је полиција, главног знам и рекли су нам да се купимо и идемо одатле. Кажу, ово је хрватска домовина, ово више није ваше српско", прича Штељић.

Додаје да је требало да у Србију дођу у шлеперу, који је ишао из Доњега Лаца и који је изгорео, али да је судбина била таква да дођу у једном трактору и тако преживе.

"Ништа нисмо понели, оставили смо тањир наливен супе, постављен за доручак деци. Оставили смо све. Двехиљадите сам отишао да тражим радну књижицу у Кореницу, питам полицајца где је Шумарија, објасним му да сам код њих радио 30 година. Пита ме да ли сам имао кућу, ја кажем да сам имао стан. Он ми каже, ако си имао кућу купи циглу, опсовао ми је српску мајку и казао је - ово је груда хрватске домовине. Ја сам остао без речи, дочекао аутобус из Шибеника и вратио се назад, више нисам ишао, што ћу, немам шта тамо да радим", испричао је Штељић.

Додао је да тада нико од Срба није остао, али да познаје једног који се вратио у Доњи Лапац, у своју кућу, коју је обновио са парама које је имао.

"Син му није могао добити посао ту и вратио се у Бањалуку. Ја га питам како је, а он ми каже гледају те како ће те скинути и зато сам вратио сина", навео је Штељић.

Дану сећања присуствују предсједници Србије и Републике Српске Александар Вучић и Милорад Додик, српски члан у Предсјендиштву БиХ Младен Иванић, премијерка Србије и Републике Српске Ана Брнабић и Жељка Цвијановић, министри у владама Србије и Републике Српске, народни посланици, представници Војске Србије и Српске православне цркве.

(Агенције)