Прича: Пројекат ЕвроЦедевита...
Каква је Цедевитина идеја? Сама одлука да практично два одвојена тима поделе обавезе у новој сезони прилично је скупа. У сваком смислу. Цедевита ће, бар на папиру, имати први и развојни тим и укупно двадесет и једног играча на располагању.
Кошарка 07.08.2018 | 22:50
Будућност је саставила никад јачи тим за Евролигу и одбрану титуле, Партизан је кренуо путем оздрављења и ростер којим располаже Ненад Чанак делује занимљиво, Црвена звезда покушава да се отараси духова прошлости и у фази је нове реконструкције, док је Цедевита одлучила да потпуно разради модел са два одвојена тима и стручна штаба, што је за кошаркашке прилике у некадашњој Југославији и даље прави луксуз.
Управо је хрватски шампион последњих дана изазвао највише пажње на кошаркашком небу овог дела Европе. Готово атипично за Цедевиту, састав је комплетиран тачно 1. августа. Потписано је велико тренерско име у лику Сита Алонса, а доведено је чак осам иностраних појачања: Џастин Кобс, Џош Магет, Витор Бените, Џејмс Бел, Елџин Кук, Пабло Агилар, Аугусто Лима и Тајлер Вајдмен. Потписани су сребрни репрезентативци у конкуренцији до 20 година Тони Перковић и Антонио Јордано, те Цибонин двојацДомагој Бошњак и Андрија Ћорић, али и Тони Витали из Шибеника, док су уговори продужени са Филипом Крушлином, Карлом Жганецом и Андријом Стипановићем.
Каква је Цедевитина идеја? Сама одлука да практично два одвојена тима поделе обавезе у новој сезони прилично је скупа. У сваком смислу. Цедевита ће, бар на папиру, имати први и развојни тим и укупно двадесет и једног играча на располагању.
Кренимо редом.
СТРУЧНИ ШТАБ
Први тим водиће шпански стручњак Сито Алонсо и његов фокус биће на што бољем пласману у Еврокупу и, што је много важније - освајању Јадранске лиге. Јавна је тајна да је Сито Алонсо био понуђен Црвеној звезди уочи растанка са Душаном Алимпијевићем. До сарадње није дошло због строгог правилника Кошаркашког савеза Србије, којим се онемогућава клубу да ангажује страног тренера без одређеног броја трофеја у својој биографији. Недуго затим Алонсо је постављен за новог шефа стручног штаба Цедевите, где је потписао трогодишњи уговор.
Алонсо је у последње четири године водио три велика шпанска клуба - Билбао, Басконију и Барселону. У Билбау је добро почео, стигао до четвртог места у лигашком делу АЦБ, али је већ у четвртфиналу поражен од Валенсије. После добрих резултата добио је продужетак уговора на пет година. Исти је био раскинут већ после друге сезоне, која није била тако добра. Тек десето место на табели, што је тада била својеврсна најава суноврата клуба из Баскије.
Алонсо је отишао у комшијску Басконију, где се задржао само једну годину. Први део сезоне у АЦБ завршио је на другом месту (23-9), клубу је обезбедио нови плеј-оф Евролиге, где је почишћен од ЦСКА, и полуфинале Купа краља. До борбе за титулу у АЦБ Басконија није стигла пошто се у полуфиналу опет испречила Валенсија, каснији шампион. Упркос солидној години, сарадња није настављена. На нови ангажман није дуго чекао, пошто је стигао позив Барселоне. Иако је рад у Блауграни требало да буде врхунац четворогодишњег циклуса, Алонсо ће остати упамћен као тренер с најлошијим резултатима у клупским размерама. Смењен је 5. фебруара после тешког пораза од, ироније ли, Басконије. На терену ништа није ишло како треба и фрустрације су се осећале готово пуна два месеца пре отказа. У Евролиги је забележио скор 7-14, док је у АЦБ имао 12-7. Далеко од очекиваног, посебно јер је Барселона у њему својевремено видела тренера с којим ће реализовати дугорочне планове.
Шта ће донети Цедевити? Вишегодишње искуство рада у најјачој европској лиги, такмичарски дух, и препознатљиву енергију крај аут-линије. Инсистира на брзој игри, али ће у односу на своје претходнике покушати да посложи редове и „укроти“ дивљу кошарку каква се играла донедавно у Загребу. Алонсо важи за тренера модерних идеја, који воли да умеша своје прсте и у рад са младим, талентованим играчима. Радио је као селектор млађих категорија Шпаније, а 2013. године је са селекцијом до 20 година освојио европску бронзу у Естонији. То се, додуше, коси са изгледом тима за који ће бити задужен, али не треба се изненадити ако буде помно пратио развој младих играча из осталих селекција.
Али, питање је да ли и тренер таквих карактеристика и солидног радног ЦВ може да буде гарант успеха? Истина је да Алонсо и даље није освојио ништа на клупском нивоу и да су му пројекти у Билбау, Басконији и Барселони - пропали. Цедевита је, опет, у њему видела потенцијал за прилике регионалне кошарке и неког ко би на Велесајам могао да донесе толико чекану јадранску титулу.
Алонсови блиски сарадници биће новопостављени тандем Тео Чизмић - Иван Перинчић, док ће за кондицију бити задужен Славен Хлупић.
Развојном екипом командоваће Славен Римац, прошлосезонски помоћник Јурија Здовца на клупи Цедевите и човек који је Цибони 2014. године подарио готово сензационалну титулу регионалног шампиона. Одбрана пехара у домаћем првенству биће његов главни циљ, заједно са развојем талентованих играча. На том путу десна рука биће му Иван Капов, уз кондиционог тренера Мата Пасарића.
На крају, треба поменути и да се у Цедевити размишља да европске утакмице игра у Вараждину, пошто Цибона и град Загреб не дају Драженов дом, док је Дом спортова премали.
РОСТЕР
Тим за Европу и АБА лигу
Одлука да се до детаља експлоатише модел са два тима потпуно је логична, гледајући из угла Цедевитиних обавеза на три фронта (АБА лига, Еврокуп, домаће првенство + Куп Хрватске). Јер, подсетимо, Јуре Здовцје прошле сезоне практично један исти састав „вукао“ кроз све изазове. И машина се распала до фебруара, односно уочи најважнијих борби. Пре њега је Вељко Мршић отворио причу са два ростера, где је део тима играо домаће првенство, део остала такмичења, а део стално био померан из једног у други ростер. То, јасно је, није било ни делом разрађена идеја као сада.
Питање састава отворило је озбиљну дискусију. Највише због чињенице да је поверење указано осморици иностраних кошаркаша и да стартна петорка готово извесно неће имати ниједног домаћег играча! Идеја је да се се Ситу Алонсу на располагање ставе седморица легионара, док ће Тајлер Вајлдмен превасходно бити посвећен изазовима у хрватском првенству. С времена на време неко од странаца требало би да буде накратко прекомандован и у други тим, док су Домагој Бошњак и Тони Катић већ означени као играчи који ће „жонглирати“ између два ростера. Теоретски, развојни тим би до почетка сезоне могао да ангажује још неко појачање, али се о томе засад не размишља.
Шта је са првим тимом? Све је на странцима! Идеја да се Цедевита гради на темељима квалитетних домаћих играча одавно је почела да се гаси, а сада је улога мањинског, хрватског дела екипе доведена на маргине. Жганец и Стипановић ће се борити за сваки минут који не буде узео Лима, Рамљак и Крушлин су прошли сито и решето у хрватској кошарци, али никада нису показали да су довољно добри да изнесу захтевније улоге, делом и због проблема с повредама, и зато ће гледати у леђа Белу и Бенитеу. Катић ће извесно највише бити посвећен задацима у домаћем такмичењу, мада је његова прича заиста чудна. Његов уговор је првобитно био растући, што је значило да би му плата расла с годинама, али је његова улога временом опадала до тога да је постао тек трећи плејмејкер...
А странци? Суштински, Цедевита нема играча који се посебно издваја. Попут Тејлора Рочестија у Црвеној звезди прошле сезоне, или што би то теоретски требало да буде Едвин Џексон у Будућности. Готово свака позиција на терену има по двојицу играча истих или сличних квалитета, са одређеним искуством, што би суштински требало да буде гарант подизања лествице на степеник више. Таква је била идеја водећег човека клубаЕмила Тедеског када је прецртао све досадашње планове и изнео нацрте новог пројекта. Због тога се неуспех неће толерисати. Нити Цедевита сада, реално, има право на неуспех.
Тим за хрватско првенство
Вође тима, бар на папиру, требало би да буду Кобс - Бел - Агилар. Први због шутерских квалитета, други због строго дефанзивног приступа, трећи због богатог играчког искуства.
Дугачких руку и добре грађе чак и за америчке кошаркашке стандарде, Кобс је професионалну каријеру ипак градио с ове стране Атлантика. Од Риге и Истанбула, преко Бајерна и Гравелина, до Ле Мана, где је прошле сезоне био прва звезда, стрелац и асистент са близу четрнаест поена, шест асистенција, али и три скока и једном украденом лоптом. Ле Ман је одвео до титуле француског шампиона.
Познат као рођак НБА суперзвезде Расела Вестбрука, Кобс се профилисао као пик’н’рол играч, солидног првог корака и неко ко диктира висок темпо игре. То је оно што Алонсу доста одговара. Није неки раснији тројкаш, али зна да погоди шутеве из дриблинга и наскока. Није себичан, зна да подели додавање саиграчима, највише после квалитетног пика и држи низак проценат изгубљених лопти у игри, мада је показао да се не сналази најбоље против строго агресивних одбрана.
Сам је солидан дефанзивац који често врши притисак на противничке играче и тако их избацује из ритма. Проблем је што се досад није озбиљније показао на међународном нивоу, нити се посебно истиче неким детаљем.
Џејмс Бел је иза себе оставио сезону у којој је постао освајач Еврокупа са Дарушафаком и има солидно искуство као покриће квалитета. Мада је имао утакмица када је посебно засијао, као против Андоре када је убацио 22 поена, или Галатасараја где је имао 16 кошева, његови квалитети више су се односили на игру без лопте. Због присуства Скотија Вилбекина, није био први избор у нападу, мада му је просек био на близу десет упућених шутева. Више је срећу окушавао за три поена, где се није баш прославио (24/82 - 29,3%) и вичан је срљању с времена на време. Мада, зна да се снађе у непосредној близини коша.
Бел је атлетско крило, снажног тела и солидних дефанзивних квалитета. Чврст је противник и агресивног менталног склопа. Чињеница је да „лута“ између позиција и да је негде између. Али, врло је несебичан и својом енергијом често подиже екипу. Играч таквог менталног склопа потребан је свакој екипи.
Што се Пабла Агилара тиче, момак који је поникао у мадридском Реалу ушао је у зенит каријере, али није играч евролигашких квалитета. Врло је искусан, има добар кошаркашки ИQ, солидан у ротацији, али је одавно познат као играч једне димензије. Дакле, нема превише тога да понуди у свом арсеналу. Просечан је у рекету, зна да рашири противничку одбрану и запуца са дистанце, али није посебно јак стрелац. Солидан је у одбрани, не претерано добар против физички јачих ривала, али га Серђо Скариоло јако цени. И због тога је готово редован у националном тиму Шпаније. Није га било на Олимпијским играма 2016. и на Евробаскету наредне године, али се поново вратио у тим током квалификација за Мундобаскет у Кини, где је чак добио улогу једног од капитена.
Управо због свог искуства требало би да буде Алонсова продужена рука на терену и неко ко би могао својим утицајем да држи одређени квалитет игре.
Важније улоге требало би да имају и некадашњи плејмејкер Атланте Џош Магет и Аугусто Лима. Наравно, уколико се уклопе у систем. Магет је делом прошле сезоне био замена Денису Шредеру у улози организатора игре Атланте, мада је одиграо само 18 утакмица. Није оставио лош утисак, имао је просечно по три асистенције, али једноставно није био НБА калибар. Додавање је квалитет који га посебно истиче. Има сасвим добар преглед игре и често зна да привуче пажњу противника на себе, а онда подели лопту слободном стрелцу за лаке поене. Због своје висине (185цм) није претерано добар у игри против виших чувара и паметнијих дефанзиваца, нити је физички довољно јак да би се у одбрани изборио с њима, али се као иКобс добро сналази из пик’н’рол игре. Опет, није атрактиван стрелац, што би требало да буде Кобсов и посаоЕлџина Кука, али је солидан играч ротације, бекап опција дефинитивно, а можда га Алонсо буде користио и као првог плеја. Видећемо.
Лима је добро познат кошаркашкој публици, али његова каријера има бројне успоне и падове. Углавном падове. Иако је на папиру последње две године био играч Реала, ишао је на позајмице широм планете - од Турске, преко Литваније, док Кине. И нигде се није дуго задржао. Овог лета Реал је решио да га пусти низ воду, па је постао пуноправни члан Цедевите. Добар је скакач, зна да користи физикалије и обе руке у нападу пошто је природно леворук, мада су га родитељи натерали да користи десну руку и на терену и у свакодневном животу, али му недостаје дисциплине у игри, што га чини ризичним играчем. Пробао је да се избори за НБА уговор, заиграо у Летњој лиги за Торонто, али није успео. Одмах је прихватио понуду Цедевите.
Добра ствар за њега, али и Цедевиту је долазак још једног Бразилца, Витора Бенитеа, који је играо са Лимому Мурсији и знају се одлично. Њихова сарадња није била лоша, али видећемо како ће се Бените снаћи у новим условима и да ли ће му Алонсо и Лима бити довољни да пробије језичку баријеру, мада није лош шутер.
ЗАКЉУЧАК
Ако нас је хрватски шампион годинама уназад нешто научио, онда је то да не треба трчати пред руду и доносити закључке напречац. Цедевита дуго експериментише са разним тренерима, филозофијама, играчима и досадашња искуства се нису показала као добра.
Небројано пута Цедевита је показала озбиљне слабости система, иако је финансијски можда и најздравија средина у некадашњој Југославији. Ретко када Цедевита је сезону почињала и завршавала у истом саставу и неретко се дешавало да се играчи мењају и неколико пута током године.
Довољно је сетити се свих неуспелих покушаја Јасмина Репеше током две године, онда и експериментиВељка Мршића и све оне рокаде које су се дешавале готово као на траци, па онда и Јурија Здовца прошле године. Доведен је био као тренер који би требало да направи разлику, озбиљног реномеа, али састав није био укомпонован за велика дела. Осим Џанана Мусе и Деметриса Николса, скаутинг служба Цедевите направила је велике грешке. Прво с Кевином Марфијем, који је отпуштен у јануару и није показао апсолутно ништа, а онда и појачањем из друге кинеске лиге, Крисом Џонсоном.
Дакле, екипа са осам странаца, који махом досад никада нису играли заједно, нити добар део њих зна како се доносе трофеји, не може да буде гаранција успеха. Упркос томе што их води цењени странац с клупе. Лош резултат у Еврокупу можда ће се некако и прихватити, пошто је конкуренција озбиљно јака, али у регионалном такмичењу - неће. Никако. Зато ово и није пројекат за будућност, него за „инстант резултат“.
Вреди истаћи да ова Цедевита чак и није толико скупља од неких претходних које смо виђали током година, мада на папиру делује можда и најозбиљније. Али, иако влада већинско мишљење да овај тим изгледа паклено - искуства говоре да треба сачекати са доношењем било каквих закључака. Бар док не крену оне најважније утакмице.
Цедевита, истина, има никад бољу прилику да се домогне титуле у Јадранској лиги. Видећемо како ће се Будућност снаћи у новој улози, браниоца пехара и новајлије у Евролиги и може ли то систем подгоричког клуба да изнесе без трзавица. Црвена звезда је поново у фази „ребилдинга“ и састав још није комплетиран, иако се контуре назиру. С Партизаном се такође никад не зна. По именима тим и те како може да помрси рачуне такмацима, али питање је има ли довољно искуства у том тиму за оне највише домете.
Цедевита, опет, има тим с позамашним искуством. Појединачним. То је најважнија реч. Сада остаје да се види може ли Сито Алонсо прво да појединачне квалитете преточи у тимску целину и да ли у рукама шпанског стручњака има довољно ауторитета да групу индивидуалаца „укроти“ и представи публици кошарку која доноси успех...
ТИМ ЗА ЕВРОКУП И АБА ЛИГУ
ПЛЕЈ: Џастин Кобс, Џош Магет, Тони Катић
БЕК ШУТЕР: Витор Бените, Филип Крушлин (Домагој Бошњак)
НИСКО КРИЛО: Џејмс Бел, Иван Рамљак
ВИСОКО КРИЛО: Елџин Кук, Пабло Агилар
ЦЕНТАР: Андрија Стипановић, Аугусто Лима, Карло Жганец.
ТИМ ЗА ХРВАТСКО ПРВЕНСТВО
ПЛЕЈ: Тони Перковић, Антонио Јордано (Тони Катић)
БЕК ШУТЕР: Домагој Бошњак, Матео Видовић
НИСКО КРИЛО: Дарко Бајо, Андрија Ћорић
ВИСОКО КРИЛО: Тони Витали
ЦЕНТАР: Ловро Буљевић, Тајлер Вајдмен
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар