БиХ преплављена увозном робом

У Босну и Херцеговину је за пола године увезено хране у вриједности од милијарду и по марака, док је са друге стране извезено за готово три четвртине мање, што показује како је 72 одсто производа из агроиндустрије увезено.

Босна и Херцеговина 04.08.2018 | 09:16 Извоз од 414.727.986 мањи је за 11,76 одсто у односу на исти период прошле године, док се увоз задржао на готово истом нивоу, па је за само шест мјесеци дефицит у овој области премашио милијарду марака, показују подаци Спољнотрговинске коморе (СТК) БиХ.

Тако је, на примјер, у анализираном периоду извезено меса у вриједности од 52,2 милиона КМ, а увезено непуних 150 милиона КМ, па покривеност увоза извозом износи скромних 39,6 одсто.

"На овакве показатеље имао је утицај и ССП (Споразум о стабилизацији и придруживању). Месна индустрија у БиХ практично не постоји, јер укидањем царина тржиште је преплављено увозном робом, која је знатно угрозила домаће произвођаче", наводи се у извјештају СТК БиХ.

Када је млијеко у питању, укупан извоз био је од 39,5 милиона КМ, али од те суме 67 одсто, или 26,5 милиона КМ, је УХТ стерилизирано млијеко, које има најнижу тржишну вриједност. Са друге стране, увезено је 71,5 милиона КМ млијека и млијечних производа, од чега је 60 одсто млијечних прерађевина с већом доданом вриједности.

"Млијечна индустрија је такође доста оштећена примјеном споразума, јер су наше тржиште преплавили млијеко и његови производи из ЕУ. Оно што је преостало нашим произвођачима и прерађивачима је да своје производе пласирју на алтернативна тржишта, па смо млијеко и његове производе пласирали у регион, највише у Црну Гору, затим Србију", оцјењују у СТК.

Ништа бољи показатељи нису ни у области воћа и поврћа, гдје се извоз креће око 60 милиона, а увоз чак 286 милиона КМ.

Једина свијетла тачка је то што је поново почела испорука јабука у БиХ, гдје је у кратком периоду извезено преко 300 тона у десетак шлепера.

Адмир Капо, предсједник Удружења "Купујмо и користимо домаће", каже како на крају сваке године дефицит пређе двије милијарде марака, те да је извјесно да ће се то десити и ове. Сматра како је домаћу производњу потребно стимулисати јер је тржиште отворено и дозвољена је трговина свим и свачим. Он не сумња да у БиХ постоје компаније и пољопривредници који имају капацитете за већу производњу.

"Велике компаније у земљи раде на 30 одсто својих капацитета. Између 100 и 200 одсто би могле повећати производњу када би имале сировину. Имају све међународне стандарде о постизању квалитета и о одржавању континуитета, а извозе и у 30 држава. Сигурно је да имамо квалитет и да можемо повећати капацитете ако обезбиједимо тржиште. Засад са стране долази све и свашта, без захтијевања минимум квалитета", казао нам је Капо.

Генерално гледано, БиХ је у првом полугодишту остварила извоз у вриједности од шест милијарди КМ, што је више за 12,14 одсто у односу на исти период прошле године, док је увоз износио 9,5 милијарди, а што је више за 7,96 одсто у односу на првих шест мјесеци лани. Ове промјене резултирале су покривеношћу увоза извозом од 63,2 одсто, што је више за 3,88 одсто у односу на исти период 2017. године.

Најзначајнији партнер у спољнотрговинској размјени БиХ је ЕУ, на коју се односи 72,6 одсто од укупног извоза и 68,6 одсто од укупног увоза.

                                                        Извоз                               Увоз                      

Месо                             52,2 милиона КМ            149,5 милиона КМ
Млијеко                           39,5 милиона КМ             71,5 милиона КМ   
Воће и поврће                60,3 милиона КМ            286,5 милиона КМ

(Независне новине)