Измјене закона против радника

Влада Републике Српске данас је расправљала о приједлогу измјена и допуна о штрајку. Измјене које ће се наћи пред посланицима на првој наредној сједници новог скупштинског сазива неће ићи на руку радницима.

Република Српска 03.08.2018 | 18:51 Радници у Републици Српској остају кратких рукава због измјена закона о штрајку. Права због кашњења плата, лоших услова рада или мобинга ће морати да потраже на неком другом мјесту, јер штрајк као опцију неће имати у потпуности. Све одлуке о минимуму процеса рада за вријеме штрајка доносиће послодавац.

’’Тражено је да буде арбитражна комисија ми то нисмо могли прихватити из прагматичних разлога, јер би то подразумијевало и неке друге одредбе прилагођавати томе. Послодавац у Јавним предузећима је ваљда толико одговоран и носи одговорност те врсте према јавности да има право да каже да ли је то 20 или 30 одсто’’ – каже за БН ТВ министар рада и борачко – инвалидске заштите РС Миленко Савановић.

Закон о штрајку као и сви претходни посвађали су социјлане партнере. Синдикат криви Министарство рада за неприхватање арбитражне комисије. У том ланцу пребацивања одговорности са једних на друге – најслабија карика ће бити радници.

’’Уколико послодавац и радник не постигну сагласност око минимума процеса рада онда та врста оруђа остаје у рукама послодаваца и он може рецимо у неком Дому здравља да одреди да од 20 радника,  19 треба да ради а један штрајкује и све ће да буде у складу са законом. То практично значи да је врло упитно да ли ће ти радници у дјелатностима посебног интереса имати икада могућност да се за своја права боре на легитиман начин, а то је да оррганизују штрајк и тај закон је за нас неприхватљив’’ – поручила је предсједник Савеза синдиката РС Ранка Мишић.

Измјене закона о штрајку највише ће да осјети приватни сектор, јер немају ни колективне уговоре, а ни плате којим би се могли похвалити. У Жељезницама Српске гдје радници могућност штрајка за боља радничка права користе врло често, кажу да се све своди на то да се раднику одузму сва права, али да остану обавезе.

’’Ја само могу рећи да је ово задњи ексер у ковчегу радничких права. Сама чињеница да послодавац одређује минимални процес рада, једноставно поништена су сва радничка права и синдикално дјеловање. У договору минималног процеса рада, да радник изрази своје незадовољство гдје ће да тражи да иде нпр. 50 или 60 одсто минимални процес рада, послодавац ако каже да жели 100 одсто, ако нема договора одређује пслодава,ц што не да је дискриминирајуће већ су свели радника да буде у блату и на кољенима’’ -  каже Борис Шукало, који се заједно са осталим синдикалним колегама у ЖРС борио за права радника.

Све је почело законом о јавном реду и миру, па након тога законом о јавном окупљању. Радници уколико желе да се бора за радничка права која су све угроженија, очигледно ће морати да сачекају прво одборење од послодаваца за штрајк. Уколико га не добију, одборење од државе када и гдје ће се моћи чути њихов глас борбе за правду. Укоико претходно не одустану и не оду из ове земље.



БН ТВ