Хоће ли Стевандић мијењати Додика?

Ненад Стевандић је, по свему судећи, предодређен да замијени Милорада Додика на мјесту српског члана Предсједништва БиХ, уколико СНСД оствари побједу на овој позицији на општим изборима у октобру, сазнајемо из добро обавјештених извора у врху СНСД-а.

Република Српска 01.08.2018 | 14:38 У јавности се већ неколико мјесеци спекулише да је кандидатура Додика на мјесто члана у Предсједништву БиХ нешто што он лично не жели, нити му та улога омогућава адекватну позицију која му је неопходна да задржи контролу над, прије свега, бројним „одметнутим“ кадровима унутар самог СНСД-а. Додик се морао кандидовати јер, прије свега, он нема право на нови мандат као предсједник Републике Српске, будући да му управо истиче други.

Због тога је план, како наш извор тврди, да послије побједе на изборима Додик „одустане“ од тог мјеста, правдајући се здравственим проблемима, да би онда прихватио мјесто предсједника Владе Републике Српске. Мјесто у Предсједништву се тиме препушта Парламенту БиХ, који онда из својих редова бира другог представника из Републике Српске. Додик је већ „преломио“ да то буде Стевандић, у кога он има највише повјерења, након Жељке Цвијановић.

Овај план је одскора предмет интензивних разговора у најужим круговима у СНСД-у, још од шокантне одлуке да се Стевандић, лидер Уједињене Српске, стави на компензацијску листу СНСД-а. Компензацијска листа омогућага готово извјестан пролаз у Парламент БиХ, и ово мјесто је, традиционално, сачувано за најоданије и најзаслужније кадрове сваке странке. Препуштајући Стевандићу то мјесто Додик је забио трн у око многим „ветеранима“ СНСД-а који су прижељкивали то мјесто као награду за крај политичке каријере и увод у „заслужену“ пензију.

Кандидатура Додика на мјесто члана Предсједништва из Републике Српске је такође обиљежена чињеницом да се он налази на црној листи САД-а, што представља велики минус за свакога ко обавља тако важну функцију. Подсјећамо, због специфичног устројства на ком поћива БиХ, Предсједништво, иако највиши орган у земљи нема много извршних моћи или надлежности.

Једна од најзапаженијих, и она са којом се чланови овог тијела највише баве јесу разни облици међународних односа као што су пријеми страних државника и посјете у иностранству, представљаљући БиХ и Републику Српску.

Због овог је Додик, све док је на црној листи САД-а особа која само формално може да испуњава дужности члана Предсједништва. Са њим се, уколико дође у Предсједништво, неће моћи, али ни жељети састати чак ни регионални лидери, а о шефовима влада и предсједницима можнијих земаља да и не говоримо.

Практичар Додик је ипак прихватио кандидатуру за ово мјесто, свјестан да је у два мандата „испуцао“ максимум времена које може да проведе као предсједник Српске, док би одустајањем од кандидатуре драстично смањио број гласова које СНСД-у требају да у октобру осигурају стабилну већину у НСРС и тиме контролишу састав будуће Владе Републике Српске.

Додик је сигуран да ће он као кандидат за Предсједнишво и  страначка инфраструктура омогућити, заједно са ДНС-ом СП-ом и осталим коалиционим странкама остварити комотну већину у НСРС, па ће стога ко год буде предсједник након октобра морати да преговара са њим око састављања нове владе.

Иако формално не спада у исти кош изборних прелетања које су од скора почели да се називају „папцима“, овај вид кориштења законских рјешења која су недоречена представља једну врсту дилеме око легитимности избора. Да ли ће људи, који свој глас дају Додику бити задовољни када на крају на том мјесту виде Ненада Стевандића?

нас-портал.нет