Опструкције при тражењу несталих

Породице заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске траже да надлежности Института за нестала лица БиХ буду враћене на ентитетски ниво, речено је данас у Бијељини на радионици ''Нестали, никад заборављени''.

Република Српска 30.07.2018 | 15:35

Породице погинулих и несталих бораца Републике Српске незадовољне су радом правосудних институција. У Суду, Тужилаштву, као и у Институту за нестала лица БиХ, влада политиканство и неозбиљан приступ у тражењу несталих, тврде представници ове организације.

„Послије рата, у Републици Српској је било 5.600 несталих цивила и бораца, а до 2008. године пронађено је 3.600. Послије 2008. године, оснивања Института, доласка међународних организација, Црвеног крста и свих оних који су требали да се баве овим питањем, пронађено је 300 српских жртава, а бошњачких 4.000. То показује каква опструкција се врши на нивоу власти Републике Српске и свих заједничких органа.

Све ове организације имају годишњи буџет од око седам милиона КМ. Подносили смо иницијативе за враћање надлежности процеса тражења несталих на ентитетски ниво, али наишли смо на опструкцију јер то није прошло у Парламенту БиХ“, рекао је потпредсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Нико Кисић.

Тражење несталих се претворило у политиканство. Рјешење је да надлежности Института буду враћене на ентитетски ниво, кажу из Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бијељина.

„Комисије Републике Српске су на овом послу за двије године урадиле више него Институт за нестала лица БиХ за 10 година. Ми смо апеловали на Народну скупштину и Савјет министара да то вратимо на ентитетски ниво да бисмо покушали ријешити тај проблем. Међутим, Институт за нестала лица БИХ није оправдао свој рад. То је скуп апарат који није задовољио наше потребе и потребе ових категорија“, казао је предсједник Организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бијељина Дарко Стевић.

Он је додао да је процес тражења несталих један од највећих проблема ове популације због честих опструкција из Сарајева и надлежних органа.

„Формирањем Института за нестала лица 2008. године дошло је до сталних оптрукција са којима се суочавамо и данас, а тражење несталих је заустављено готово у потпуности“, навео је Стевић, уз напомену да се са подручја Семберије и Мајевице још трага за 45 лица.

„Ја сам идентификовала своје дијете 2007. године, али сам остала вјерна нашим породицама како би пронашли своје најмилије. Када је ријеч о нашој организацији, веома смо упорни. Али, Институт је потпуно заказао и резултати су слаби. Потребно је утврдити тачан број несталих Срба, Бошњака и Хрвата и на томе инсистирамо. До сада, за шест мјесеци је идентификовано само пет Срба, а 65 Бошњака. Тренутно тражимо још 1.650. Стално се повећава број несталих и доста породица пријављује нестанак“, каже предсједник Одбора за тражење несталих града Бијељина Добринка Трифковић.

Трагичне слике из рата и 20 година послије и даље потресају ове породице. Да би се изборили са том муком, потребна је и психолошка помоћ.

„Циљ ове радионице је помоћ породицама погинулих и несталих, како би лакше превазишли проблеме психолошке природе. Сарађујемо на прави начин. Трудимо се колико можемо да им изађемо у сусрет, јер су то трауме које увијек остављају посљедице. Морамо да се трудимо да помогнемо, колико год је то могуће, и ми, а и цијело друштво“, каже психијатар Олег Грубач.