Уставни суд РС одлучује о закону

Договора између заједничке комисије Народне скупштине и Вијећа народа Републике Српске нема. То значи да ће закон о заштити жртава тортуре РС бити упућен Уставном суду Републике Српске на коначно одлучивање. Делегати Клуба Бошњака су стваили вето на то законско рјешење јер сматрају да се њиме врши дискриминаија жртава по етничком принципу.

Република Српска 30.07.2018 | 15:18 Бошњачки клуб сматра да су као жртве законом обухваћени само Срби, док су Бошњаци, Хрвати као и остали изостваљени. 

’Ја цу ову политику назвати политика која се зове унутаристички коров у главама оних који ово креирају. Не може опстасти, мораће се наћи лијек да схвате да вршити дискиминацију над овим жртавам је недопустиво и не може дуго трајати’’ – рекао је предсједник Клуба Бошњака у Вијећу народа РС Мујо Хаџиомеровић

Потпредсједник Народне скупштине РС Ненад Стевандић поклонио је Муји Хаџиомеровићу копију Дејтонског мировног споразума и поручио му да је детаљно прочита.

Стевандић тврди да у закону нема ниједна дискримнаторска одредба према жртвама нити било какав префикс спрпски.

’’Овај закон се не бави перцепцијама већ регулисањем права жртава тортуре. Најбоље да сви подржимо начин да се пронађу средства и да се жртве обештете. Као што је у Федерацији, мислим да и РС има на то право, а она у овом закону није ниједним словом детерминисала да је то закон који је направљен за Србе против неког другог већ за сваког грађанина", рекао је Стевандић.

Из Клуба Срба у Вијећу народа поручили су да је био најспорнији трећи амандман колације Домовина и да нема дискриминације у закону ни према једном народу, јер је све урађено на основу одредби закона о удружењима и фондацијама.

’’Сви народи и Удружења која су региострована на подручју РС у складу са законом о удружењима и фондацијама могу да оствараују права везана из овог закона’’ – каже делегат Клуба Срба у Вијећу народа РС Перо Петровић.

Клубу Бошњака је, конкретно, засметало то што се под жртвом ратне тортуре подразумијевају цивили који су између '90. и '96. године живјели на територији бивше СФРЈ.

Сматрају да то треба ограничити само на БиХ. Други амандман се односи на подношење захтјева према пребивалишту, јер сматрају да жртве које не живе на територији РС права неће моћи да остваре. Смета им и то што документација потребна за добијање статуса жртве може да се добије само у удружењима из Републике Српске, али не код федералних и оних на нивоу БиХ.

Спорно законско рјешење прошло је неколико контрола, а у изради су учествале и међународне организације и у његовом тексту, тврде, нема дискриминације.

Ово је 33. пут да се у постојећем мандату Вијећа народа потеже витални национални интерес што је рекорд.

Законом су предвиђене три групе жртава сексуалног насиља, које ће имати право на мјесечну накнаду у износу од 127 КМ, 170 КМ или 298 КМ, у зависности од тежине почињеног дјела.



БН ТВ