Производ се штити подстицајем

Домаћа производња се не штити на граници, него подстицајима и развијањем широког спектра подршке, те укидањем бројних намета, каже у интервјуу за "Независне" Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ.

Република Српска 30.07.2018 | 08:54 "Морамо да подигнемо стандард до тог нивоа да то задовољава европске стандарде, а да на тај начин спријечимо увоз у БиХ неквалитетних производа који штете домаћој производњи. Неко мисли да је заштита производње то што ћемо некоме на граници ставити рампу. То је очигледно погрешан концепт и очито се у томе не разумијемо", каже Шаровић.

Шаровић за свој највећи успјех у овом мандату сматра то што је ово министарство поново учинио важним, а највише жали због чињенице што није усвојен закон о електричној енергији и гасу, који би, како је рекао, донио бројне бенефите и одговорио на бројна питања која ће се тек отворити у будућности.

НН: Косово је увело прилично високе царине на млијеко из БиХ. Осим позива да се оне укину, неке веће званичне реакције нема. Шта се чека?

ШАРОВИЋ: И сами знате да смо недавно у Београду имали министарски скуп на који су се одазвале четири земље, а што је била моја и иницијатива министра Љајића. Пред конференцију Косово је укинуло дио санкција које су увели за све земље у оквиру ЦЕФТА споразума. Дјелимично су укинули мјере за воће и поврће, а остао је још један број тарифних линија, те царине на млијеко из БиХ и пиво када је у питању Црна Гора.

Послали смо поруку властима на Косову да очекујемо да укину и преостале заштитне мјере јер сматрамо да се ради о дажбинама које су противне правилима ЦЕФТА, и иако су их назвали заштитним мјерама, потпуно је јасно да нису извршене никакве консултације те да све стране нису обавијештене.

Када је БиХ у питању, од шест тарифних линија на које су увели царине, на три уопште нема извоз, што говори о апсурдности одлуке, односно да је све учињено без икакве припреме. Наредне седмице очекујемо сједницу Владе Косова, гдје ћемо видјети да ли ће поступити у складу с нашим захтјевима, а уколико се то не деси, свака од страна ће да предузме билатералне потезе.

НН: Они су дјелимично укинули поједине царине које се односе на Србију и Македонију, али када је БиХ у питању не одустају. Да ли је то нека порука за БиХ?

ШАРОВИЋ: Могуће је да Косово на овај начин шаље одређене поруке. Оно што ја могу да кажем је да БиХ ни на који начин не угрожава њихову економију. Када је ријеч о млијеку, у питању је слични или исти извоз као и прошле године, што значи да нема прекомјерног извоза, тако да је одлука за увођење заштитних мјера у виду царине када је у питању БиХ бесмислена. Ми ћемо предузимати кораке који нам стоје на располагању без обзира на то да ли се ради о политичком маневру, притиску или се ради о било ком другом разлогу.

НН: Зашто БиХ не уводи заштитне механизме код увоза, ако их уопште има? Многи вас често прозивају како не реагујете кад за то има основа. Колика је ваша институционална моћ у оваквим случајевима? Шта ви реално у тим моментима можете урадити?

ШАРОВИЋ: Да бисте увели заштитне мјере, за то морате да имате аргументацију и да спроведете поступак који прилично дуго траје. Када је Косово у питању, више се исплати да се рјешење тражи преговорима јер БиХ много више извози него што увози. Морамо да будемо паметни. Људи од незнања помишљају одмах на тако нешто, а то је нешто задње, јер је питање шта би то донијело БиХ. Не видим какав би ефекат дало увођење контрамјера када Косово у БиХ увози сирове коже у вриједности од око милион марака, а БиХ на Косово извози робу вриједну 150 милиона КМ. Мислим да је блесаво размишљати на такав начин.

НН: Да ли је, према Вашем мишљењу, реално да у БиХ ускоро дође до консензуса на свим нивоима када је заштита домаће производње у питању и неког јединственог става?

ШАРОВИЋ: У овом тренутку не. По том питању постоји много неразумијевања на свим нивоима и у свим структурама друштва. Заштита домаће производње се не уводи на граници, и ту је основно неразумијевање. Она се уводи подршком домаћој производњи кроз подстицајне мјере, развијањем широког спектра подршке кроз буџете ентитета и локалних заједница, увођењем категорије плавог дизела, подршком система за наводњавање, за искорјењивање болести, привлачењем инвестиција, обезбјеђењем пројеката, набавком механизације. То је суштина заштите домаће производње како би она била конкурентнија и како би могла да изађе на европско и друга тржишта.

Да јој помогнемо кроз модерно законодавство и да је растеретимо обавеза давања, да смањимо њихов удио у различитим нецаринским таксама и другим дажбинама које плаћају, као и да подигнемо стандард до тог нивоа да то задовољава европске стандарде, а да на тај начин спријечимо увоз у БиХ неквалитетних производа који штете домаћој производњи. О томе се ради. Неко мисли да је заштита производње то што ћемо некоме на граници ставити рампу. То је очигледно погрешан концепт и очито се у томе не разумијемо.

НН: Уз све проблеме надовезале су се и царине на челик које је увела Европска унија. Колико реално БиХ ту може на било шта утицати и какве се рефлексије могу очекивати на домаћем тржишту?

ШАРОВИЋ: Улазимо у врло драматично и опасно вријеме за трговину на глобалном нивоу. БиХ и земље региона су мали играчи, тако да морају да се осврћу и лијево и десно и да покушају да утицај негативних трендова буде што мањи. ЕУ је на основу мјера САД потегла с овим мјерама додјељујући јединствену глобалну општу квоту на бази трогодишњег пресјека увоза у ЕУ и сада је то готова ствар за наредних шест мјесеци.

Питање је како ће се то рефлектовати на економију БиХ, Србије, Македоније, али и дијелом Црне Горе. За БиХ сигурно је ово питање од изузетне важности. Питање је како ће се "АрцелорМиттал Зеница" снаћи као финални произвођач у кориштењу глобалне квоте и хоће ли га појести велики произвођачи из Турске, Кине, Молдавије и Украјине, или ће успјети да обезбиједе извоз у граници прошлогодишњег, што би било задовољавајуће.

Неки критични моменат ће доћи у новембру, када ће се видјети колико су успјели да искористе глобалне квоте. Ми смо као земља, ако се већ ЕК опредијелила за ове заштитне мјере, да квота буде билатерална и да се обезбиједи на нивоу прошле и претпрошле године. Међутим, десетак земаља је подржало БиХ и Србију, а остали су били за глобалне квоте.

Генерално, ова мјера је углавном штетна за БиХ, а штете нећемо моћи одмах сагледати. Морамо се припремати за вријеме које долази, а ми као министарство, али и други коморски системи и компаније, радимо на томе и припремамо се за једну врсту саслушања које ће бити у септембру и када ће БиХ да изнесе свој став. Мислим да настојимо у овој ситуацији помоћи максимално.

НН: Јабуке из БиХ поново могу у Русију. Да ли је систем контроле и надзора сада добро успостављен и да ли је могуће да се нека слична злоупотреба деси у будућности?

ШАРОВИЋ: Систем контроле је бољи него што је до сада био, а што се мене тиче, систем контрола би требало да буде још ригорознији. Мислим да нам је безбједност и сигурност испоруке најважнија. И сами знате колико сам заједно са својим сарадницима уложио труда да поново успоставимо овај систем извоза јабука и заиста бих био разочаран да га неко поново наруши.

Нама не треба ниједан субјекат који препродаје јабуке које нису у БиХ и продаје их у Русију и апсолутно сам за санкцију сваког ко то ради. То је криминал највеће врсте и корист има само тај појединац. Нама треба систем. Скоро сам имао састанак с воћарима у Бањалуци и позвао сам их да заједно откривамо оне који се баве злоупотребама јер је то управо у њиховом интересу. Јабуке су већ кренуле у извоз и мислим да смо највећу радост донијели десетинама породица које у задовољству беру своје плодове и шаљу у Русију.

НН: Гдје су, према Вашем мишљењу, будућа тржишта на којима БиХ може остварити добре резултате?

ШАРОВИЋ: Настојимо да остваримо трговину с Кином. Споразум о ветеринарству и здрављу животиња је потписан и бар неки привредници ће моћи да извозе на то тржиште. Изашли смо и на тржиште Либана, а очекујемо и да добијемо зелено свјетло из Русије за извоз хране животињског поријекла јер засад извозимо само воће и поврће, те лијекове.

НН: Ваш мандат истиче кроз неколико мјесеци. Шта сматрате као Ваш највећи успјех, а због чега жалите?

ШАРОВИЋ: У сваком случају то је обезбјеђење високих стандарда који су нам омогућили извоз за Европску унију различитих производа, јер у ЕУ од прошле године можемо да без царина извозимо воће и поврће. Завршили смо преговоре у вези с извозом пилетине, а извоз у Турску је доживио експанзију. Ипак, испред свега, најважнијим сматрам то што сам ово министарство учинио важним, што до сада није био случај. Ја сам тај који сам својим дјеловањем и утицајем, познанствима и везама широм свијета учинио ово министарство препознатљивим и мислим да је то нешто што је најважније што сам урадио.

Некима се то свиђа, а некима не, али су то чињенице. Са друге стране, жалим што нисмо завршили поступак у вези с усвајањем закона о електричној енергији и гасу. Сматрам да је то била најбоља опција и за Федерацију БиХ и за РС, а били смо на милиметар од рјешења с којим бисмо направили продор ка европским фондовима, ка средствима за западни Балкан и за инвестиције. Лоше је да зависимо само од једне цијеви која из Русије иде преко Украјине и Србије, а која ће се ускоро затворити.

Паметно би било да размишљамо шире и другачије. Мислио сам да смо могли заједнички да дођемо до рјешења. Тај закон би нам омогућио да отворимо берзу електричне енергије о којој сви причају, али гдје нико неће да види да је без закона узалудно разговарати о томе, гдје ће бити њено сједиште и како ће се дијелити новац са те берзе. Без закона нема ништа од тога. Тај закон је готов, на столу и, ко зна, можда га ипак донесемо.

(Независне новине)