Жељкин сусрет са још једним бившим

Једина тема о којој су премијерка Цвијановић и амерички ултра-конзервативац могли разговарати јесте Баннонова идеја да у Европи окупи десничарске, популистичке покрете, при чему би он за европску десницу био оно што је Георге Сорос за европске либералне демократе.

Република Српска 29.07.2018 | 21:59 Бивши главни савјетник америчког предсједника Трумпа, Стиве Баннон, угостио је у свом дому у Wасхингтону предсједницу Владе РС, Жељку Цвијановић, са којом је разговарао „о односима Републике Српске и Америке, те начину унапређивања међусобних односа“, преноси Јавни сервис РС.

Наравно да Баннон нема никаква овлаштења у актуелној америчкој администрацији из које је избачен јер је и за Трумпове републиканце био прерадикалан, и да с премијерком Цвијановић није разговарао „о односима РС и Америке“, а једина тема о којој су њих двоје могли разговарати јесте Баннонова идеја да у Европи окупи десничарске, популистичке покрете, при чему би он за европску десницу био оно што је Георге Сорос за европске либералне демократе.

Због неких погрешних потеза, Стеве Баннон је остао без посла и своје моћне позиције предсједниковог савјетника. Постао је неприхватљив и иначе ултраконзервативним америчким круговима због штетног имиџа којег је створио након Трумпова освајања власти. 

Рањени ултрадесничарски гласноговорник, одушевљен јачањем популистичких десних покрета у ЕУ, посебно побједом десничара у Италији, најављује долазак у Европу  с намјером да им стави на располагање своје неупитне пропагандне способности.

Степхен Баннон, дугогодишњи отворени заговорник расистичке конзервативне деснице који је донедавно сједио на неколико корака од Овалне канцеларије Бијеле куће, утемељио је фондацију “Тхе Мовемент”, која би убрзо требала постати генератор јачања свих десно-популистичких снага у Европи.

Већ на прољетним изборима за Европски парламент, са својим европским партнерима Виктором Орбаном, Себастианом Курзом, Марине Ле Пен, пољским конзервативцима, Јанезом Јаншом, Покретом Пет звјездица и Маттеом Салвинијем, Андрејем Бабишем, Геертом Wилдерсом и разним антиимигрантским групама, намјерава освојити чак трећину бруxеллеских посланичких клупа и постати незаобилазан европски политички фактор.

Тај горљиви идеолог популизма својим дјеловањем је отворио питања односа и веза између популизма и могућности нових облика фашизма. Дакако да популизам и фашизам нису синоними, али је неупитна истина како су историјска искуства фашистичке праксе показала како та два феномена имају доста додирних тачака и како се понекад у конкретним ситуацијама, у друштвеној пракси знају испреплести.

Баннонова непрофитна организација, с вјероватним сједиштем у Бруxеллесу, биће централно мјесто за донације и ПР-овске савјете заинтересираним десним популистима. Након што је смијењен с функције главног стратега америчкога предсједника, Баннон планира постати главни извозник политичке платформе “трумповштине” на Стари континент, испуњавајући тиме и жељу бившег шефа да уједињену Европу пошто-пото баци на кољена.

Баннонов пројект концепцијски заправо није ништа доли десничарско плагирање модела и мисије Соросева “Отвореног друштва”, које европске лијево-либералне странке, медије и политичке покрете финанцира још од 1984. године, и то донацијама које су до данас премашиле 33 милијарде долара.

То Трумпов бивши главни стратег и не крије, обзнањујући као лични циљ побједу над Соросем, но то је пуно лакше рећи него одријешити кесу с милијардама. Шансу за глобални европски десничарски успон Баннон је, по властиту признању, схватио након што је британска десница с врло мало новца тријумфирала у референдуму за Бреxит и након што је на талијанским изборима побиједио популист Маттео Салвини.

“Са само седам милиона фунти из ЕУ-а је катапултирана најјача европска економија, а талијански десни популисти су надзор над седмом економијом свијета преузели пеглајући приватне кредитне картице у кампањи”, изјавио је за Тхе Даилy Беаст Степхен Баннон, не кријући лично дивљење.

Неке од тих процеса је, по властиту признању, посматрао изблиза, а кад је постао свјестан да десничарски покрети у Европи међусобно мало или никако не сурађују и нису умрежени, дошао је до идеје да их покуша окупити под посуђеном повијесном егидом “Националисти свих земаља, уједините се!”.

Ангелу Меркел и Еммануела Мацрона Стеве Баннон описује као типичне представнике слабих темеља Европе које ће релативно лако прегазити, а јединог себи достојног ривала види у Георгеу Соросу. Увјерен је да ће политичку будућност Старог континента у идућим годинама дефинирати њих двојица. Човјек који је и за намјештења у Бијелој кући себе волио називати “Дартх Вадером који више воли владати у паклу него мирно живјети у рају” сигуран је и у скору смрт европских интеграција, којој већ идуће године намјерава несебично допринијети.

(Агенције)