Мигранти: Вијести већином лажне

Избјеглице и мигранти који се тренутно налазе у Босни и Херцеговини већ дужи период су “на мети” бројних медија, од познатих, па до све оних који то настоје бити.

Босна и Херцеговина 28.07.2018 | 14:34 Откако су избјеглице и мигранти стигли у нашу земљу, као гљиве попут кише почеле су се појављивати тзв. факе и спин вијести које су их настојале инкриминисати, дехуманизовати, обезвриједити и на бројне друге начине негативно контекстуализирати.

Силовање у Бихаћу и роштиљање дивљих патки уз ријеку Уну

Тако су поједини портали и медији недавно објавили да је мигрант из Афганистана “упао” у стан у Бихаћу и покушао силовати 36-годишњу жену, мајку двоје дјеце, но из МУП-а УСК су демантовали те информације, наводећи да полицији није пријављен покушај силовања.

У протеклом периоду могли смо читати и да мигранти у Бихаћу лове дивље патке у ријеци Уни, а затим их роштиљају, иако јавности никад није достављен ниједан доказ којим би се такве тврдње могле поткријепити. Мигранти се често у медијима приказују и као криминалци и опасност за грађане БиХ, но без јасних доказа или аргумената.

Најновија вијест, која се испоставила обичном дезинформацијом, појавила се прије два дана, када је објављена информација да је, након масовне тучњаве миграната у Великој Кладуши, једна особа преминула усљед задобијених повреда.

Из Управе полиције Министарства унутрашњих послова УСК демантовали су наводе о смрти мигранта. Како нам је казао виши инспектор Аднан Бегановић, у физичком обрачуну неколико особа у Великој Кладуши неколико миграната је задобило лакше повреде, но ниједна особа није подлегла од повреда. У Бихаћу јесте преминуо мигрант, но ријеч је о болеснику који је данима лежао у кантоналној болници, а не учеснику туче у Великој Кладуши.

Висока стопа криминалитета и дрога међу мигрантима, 50.000 пред бх. границом

На платформи “Раскринкавање” до сада су у више наврата писали о дословној хајци коју дио медија у БиХ води против избјеглица и миграната са Блиског истока.

Уредници на порталу наводе као примјер чланак једног бх медија у којему је “нагуравање” око подјеле порција хране представљен као доказ наводног насилничког и криминалног понашања миграната, те су изнијете озбиљне оптужбе на рачун миграната у Сарајеву, укључујући и то да међу њима “има дроге”, а сви наводи из чланка су, према њима, демантовани из МУП-а КС.

Истичу и да се у протеклом периоду појавила вијест да се у “нашој околини”, тачније цијелом Балкану, укључујући и Грчку, налази десетине хиљада миграната, а да се 50.000 налази пред бх. границом, што су оцијенили као нагађање и произвољне тврдње.

Поједини медији су, како наводе у “Раскринкавању”, износили и пренадуване тврдње о стопи криминала међу избјеглицама и мигрантима у Унско-санском кантону. Из МУП-а и Тужилаштва УСК истакли су, пак, не само да није дошло до пораста стопе криминалитета, него је број почињених кривичних дјела у упоредби са истим периодом прошле године – мањи.

Такође, напомињу да су поједини медији објавили да се у Босни и Херцеговини налази 30 до 50 хиљада миграната, од којих је већина припадника ИСИЛ-а. Из СИПА-е и Службе за послове са странцима БиХ су одбацили такве наводе.

Зашто неки медији лажу о мигрантима?

С обзиром на то да је већина наведених медијских извјештаја службено демантована, поставља се питање шта је разлог све чешћих појава факе и спин вијести у бх медијима које се доводе у везу са мигрантима. Да ли је у питању жеља за сензационализмом, гледаношћу/читаношћу или нешто сасвим друго? Да ли поједини медији свјесно продукују лажне вијести?

"Наравно да то раде свјесно, јер прилично је тешко несвјесно објавити апсолутну неистину без икаквог доказа коју ће касније оспорити све релевантне институције, а поготово је тешко то урадити неколико пута у низу. Не знам да ли је у питању жеља са сензационализмом и читаношћу, али шта год да је у питању дјелује токсично на јавност, изазива лоше емоције међу људима и ствара потенцијалну опасност. Могуће је да ту у позадини има скривених политичких мотива, али и даље не могу никако схватити и ничим оправдати такву неодговорност и угрожавање колективног осјећаја сигурности због било какве ситне краткорочне добити”, сматра Адис Надаревић, фриленс аутор, колумниста и савјетник у односима с јавношћу у компанијама.

Надаревић је до сада објавио неколико текстова у којима се на критички, па и сатиричан начин, осврнуо на учестале медијске спинове у вези миграната. Тако му, примјерице, на медијску “патку” о мигрантима (и то искључиво Афганистанцима!) који, наводно, лове дивље патке у ријеци Уни у центру Бихаћа, па затим их роштиљају, није било јасно зашто то раде само Афганистанци.

"Да ли остали мигранти имају респекта према пачјој историји Бихаћа, или једноставно не шмекају пачетину, или је не воле са роштиља, онако како је припремају Афганистанци", иронично се запитао Надаревић.

Политика или кликови

Разлози за пласирање лажних и манипулативних информација о мигрантима не разликују се од разлога из којих генерално настају лажне вијести, тврди Емир Зулејхић, уредник на платформи Раскринкавање.ба. Према њему, ти разлози су строго политички или строго економски.

"Они који то раде због кликова и зараде немају политичке позадине, већином су у питању анонимни опскурни портали којима је једини циљ прикупити што више читатеља, а који на путу до тог циља заборављају на сва етичка и морална начела. Други разлози су политичке природе гдје одређене портале врло јасно можемо повезати са центром политичке моћи."

"Овакав тип портала не дјелује према самосталном нахођењу, као они вођени економским принципима. Портали са политичким позадинама готово увијек прате оно што функционери партија са којима су повезани говоре у јавности. Разлози због којих политички центри моћи пласирају дезинформације о мигрантима су или прикривање неспособности за рјешавање мигрантске и хуманитарне кризе, или зато што на таквим вијестима желе зарадити политичке поене у овом предизборном периоду", говори Зулејхић.

С друге стране, несумњиво је да и међу мигрантима постоје особе склоне девијантном понашању и незаконитим радњама, што је до сада потврђено кроз неколико кривичних дјела.

Избјегавање преношења тих информација, односно својеврсно медијско прешућивање с циљем заштите цјелокупне мигрантске популације од могуће генерализације и бацања колективне љаге, могло би, опет, значити залазак у поље новинарске/уредничке аутоцензуре. Но, чини се да су мигранти и избјеглице исувише “квалитетан” и неисцрпан извор информација, интерпретација и медијских анализа у Босни и Херцеговини, да би се у том погледу страховало од аутоцензуре.

"Ако је до сад приказана нека аутоцензура, онда не желим ни замислити како стравично би медијско извјештавање о мигрантској кризи у УСК изгледало без ње. Не мислим да овдје говоримо о цензури или аутоцензури, ријеч је само о етичном новинарству и моралном компасу новинара и уредника. Није то нека мудрост, постоји пет главних правила етичног новинарства којих се треба држати и то су тачност, независност, непристрасност, хуманост и одговорност", каже Надаревић.

"Уколико свјесно објављујете вијест која није тачна, не осјећате одговорност за то што радите и притом одређене људе или групу њих понижавате или доводите у опасност – кршите већ три или четири правила од њих пет. Дакле, ако ме питате како извјештавати о мигрантима, рекао бих само се упитајте ‘да ли ово што планирам написати може направити неку штету, а да не донесе ништа добро’ и ако себи уопће требате поставити то питање, значи да не требате написати то што сте намјеравали", каже за крај Надаревић.

(Српскаинфо)