Авантуре: Она се 17 пута удавала

У скромној кући у Машићима код Градишке живи Јока Кутлача (72), старица авантуристичког духа, коју сви познају по брачним догодовштинама.

Република Српска 28.07.2018 | 10:49 Јока се први пут удала у 23. години у Горње Карајзовце у Лијевче пољу, вјерујући да ће то бити доживотна заједница окруњена срећом, љубављу и разумијевањем.

Међутим, њен тадашњи изабраник само је први или један у реду њених укупно 17 привремених животних сапутника.

Свима Јока помиње имена и наводи многе детаље али, вели, не би жељела да то све заврши у новинама.

"Удовица сам од рата, од када сам се разишла са посљедњим, и не желим више да се удајем. Доста је било. За мене су то само приче које понављам често у друштву. Сви ме тјерају да објашњавам како сам се удавала и разудавала, ко је какав био, одакле… Истину говорим, али послије сви кажу - немој Јоко лагати, није то све баш тако било”, прича Јока Кутлача, борећи се да нас што срдачније угости.


Остала сама у пустом селу

"Отишла сам у запрези, први пут, коњи су били окићени, пјевало се и веселило. Била је зима, али нас је љубав гријала. Мој први муж, покој му души, волио ме, мазио и пазио све док његови нису почели говоркати да сам ружна и да је он могао оженити љепше и богатије цуре. Одмах сам га напустила и вратила се, нећу да ме понижавају", приповиједа Јока.

Другог муже довела у кућу

О сваком бившем супругу би, напомиње, само да је мало упућенија у писаније, могла срочити роман или какву другу књигу.

"Други супруг презивао се Ждрал. Он је исто из Лијевча јер су тада, шездесет и неке, момци из равнице бегенисали цуре у брду. нису хтјели у комшилук. Ни ми, брдске цуре нисмо хтјеле тражити момке у свом селу. Хтјеле смо у богатије Лијевче, тамо гдје је ближе путу, гдје пролазе аутобуси, а мање иде пјешке", прави Јока увод у подсјећања на своје брачне авантуре.

Каже да је Жрдрала довела себи у кућу, да је „долетио код ње, као птица, како му презиме каже“.

"Није он био сиромашан, али је прихватио да овдје кућимо јер нисам имала браће, а моји родитељи су хтјели да се огњиште не угаси. И он је био лијеп, говорио ми - Јоко моја Јокице, срећо моја срећице, љубави - и тако редом. Али, једном бану милиција из Тополе, траже мога Ждрала, питају гдје је, како да дођу до њега. Питам, шта се десило, а они ми рекоше да он одавно краде бицикла и да мора у затвор. Тако сам се и са њим разишла, он у затвор, шта ће ми такав. Кренула сам у потрагу за новим дечком", сјећа се Јока свог неуспјешног брака.

Разлази постали рутина

Касније је све постајало рутина, без много стреса и нервозе приликом разлаза.

"Не, не могу рећи да свих 17 мушакараца није вриједило, а да сам само ја добра. Било је међу њима највише пијанаца, али и ја сам пила, играла на столу, тукла се са њима. Била сам својевремено велики бекрија. Ко је спреман да мене такву трпи и подноси. Нико", описује Јока своја брачна искуства.

Свака удаја или разлаз, некада заведени у матичне књиге, а више пута склопљени на ријеч и завјет, дуга су прича, како рече, дан до подне.

Нема више удаја

Маштала је да има срећну породицу, дјецу, да живи у родном селу, окружена родбином и комшијама, али је животна судбина другачије одредила.

"Ништа није прошло као што сам маштала у дјевојачким данима. Сама сам, без дјеце, у пустом селу, без народа. Само аутопутем тутње возила и сви негдје иду, а овдје се нико не зауставља. Кафане су затворене, нема ко да пије и лумпује, школе је без дјеце, испред задруге се нико не задржава, не пије на клупи него купи шта му треба па за послом."

"То је мој живот, послије свега. Ни ја нисам као што сам прије била, не пијем, не лудирам се, немам више ни с ким, а није ми до тога. Не планирам ни да се удајем, доста је било", одлучна је Јока, која повремено сретне некога од својих бивших, али су то шкрте приче, уздржане ријечи, без емоција, тек толико да покажу како се нису заборавили и да су се њихови животни путеви једном укрстили, а послије заувијек разишли.

(Српсаинфо)