Нема помака у тражењу несталих

У Бањалуци је данас одржана сједница Одбора породица заробљених бораца и несталих цивила Републичке организације породица заробљених бораца и несталих цивила РС, посвећена проблемима у процесу ексхумација и идентификација.

Република Српска 26.07.2018 | 20:16 Док се надлежни хвале благим помаком у раду, породице несталих не крију незадовољство чињеницом да најмилије траже између 15-20 година.

"У првих 6 мјесеци ове године, било је помака када је у питању процес идентификације и ексхумације несталих лица у Републици Српској", потврдили су из Института за нестала лица БИХ. Кажу да томе највише могу захвалити Међународним организацијама, али и судским и тужилачким органима у БиХ. Упркос одређеном побољшању у раду, одређени проблеми у процесу тражења несталих и даље постоје.

„Оно што јесте кључни проблем је недостатак релевантних информација о масовним појединачним гробницама када су у питању нестала лица, јесте свакако терен на којима се налазе та мјеста, јер они који су учинили ратне злочине и егзекуције добрано су се потрудили да то буду неприступачни терени, а имамо и минираног терена, пећина, јама...", рекао је Никола Перишић, члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ.

Потешкоћа је било и са ДНК лабораторијом у Хагу, али Перишић сматра да у скорије вријеме када је у питању идентификација, али и ексхумација треба очекивати много боље резултате. Резултатима рада лабораторије Хагу нису били задовољни ни у Републичком одбору за тражење заробљених бораца и несталих цивила.

„У самом почетку били смо дјелимично задовољни и са убрзаним радом њиховог процеса, међутим сада у задње вријеме је нешто оспорено. Поставља се питање шта је узрок, шта је разлог тога, да се процес и даље убрза што више и што прије да би дошли до бољих резултата и задовољења самих породица које траже своје нестале“, рекао је предсједник Републичког одбора за тражење заробљених и несталих цивила РС Марко Грабовац.

И док у Институту кажу да помак постоји, породице тврде сасвим супротно. Милка Кокот већ 26 година тражи свог оца. Каже да код надлежних институција не постоји осјећај одговорности према породицама које траже своје најмилије.

„Ту нема никаквог помака, ако се нађе за једну годину 8 Срба или 4, од укупно колико ми тражимо. Тачно у Сарајеву се тражи 170 Срба, а у нашој костурници у Миљевићима је неидентификовано 370. Значи само се тражи ДНК анализа, зашто ти људи не ураде ту ДНК анализу и напокон ми породице нађемо мир и нађемо своје најмилије и да нам кажу може ли се та идентификација урадити или не може.

Значи ништа се не ради, ни у Судству ни у Тужилаштву, ни у Институту“, рекла је Милка Кокот, предсједница Организације заробљених бораца и несталих цивила Источно Сарајево.

И Здравко Јоргић из Пискавице трага за својим сином.
„Тражим сина који је нестао 95-е године на Возућој. Друга година правног факултета је био. И дан данас ништа за њега не знам, само по информацијама да је убијен у кампу Гостовићима. И да је одговоран, генерал војске БХ, Махмуљин“.

"Нећемо чекати вјечно да надлежни не ураде ништа. Стрпљења је све мање", поручују представници и чланови породица несталих лица.

Према подацима Института за нестала лица БиХ, у Републици Српској се трага за 1.196 несталих лица, а према подацима Републичког центра, тај број је око 1.600.

(БН)