Милан Томић: Моја филозофија најближа је Дудиној!

Теодосића бих волео у Звезди. . . ! „Не плашим се ничега, ово питање сам прошао неколико пута у својој глави. Али, страх од неуспеха увек је присутан у послу тренера. Када играш, улазиш у циклус од осам месеци и све је много важно. Када бих знао ко ће бити први на табели, сезона не би ни почињала“.

Кошарка 24.07.2018 | 20:30 Долазак Милана Томића на клупу Црвене звезде унео је неку нову енергију у рад клуба с Малог Калемегдана. Од тренутка када је потписао уговор са српским шампионом готово ужурбаним кораком покушава да изгради екипу за предстојећу сезону и Звезду поново учини конкурентном у борби за титулу у Јадранској лиги, што аутоматски значи и повратак у Евролигу. 

Није се Томић много медијски експонирао откако је постао тренер Црвене звезде, али је за грчки сајтФосонлине отворено говорио о новом поглављу у тренерској каријери, плановима, жељама и амбицијама, као и томе какву Звезду жели да гледа док је под његовом командом. 

Из опширног интервјуа ми смо извукли најзанимљивије секвенце, а прича је кренула од Томићеве одлуке да се осамостали и уплови у недовољно познате воде...

„Одлука коју сам донео ове године могла је врло лако да буде донета и претходних година. То је нешто што сам хтео много. Када правите каријеру, треба да идете корак, по корак. Врхунац тренерског посла је да заправо постанете први тренер. Има доста примера играча који су по завршетку каријере одмах постали тренери. Ја сам одлучио да идем полако“, рекао је Томић за Фосонлине.

Шта вас плаши у новом послу?

„Не плашим се ничега, ово питање сам прошао неколико пута у својој глави. Али, страх од неуспеха увек је присутан у послу тренера. Када играш, улазиш у циклус од осам месеци и све је много важно. Када бих знао ко ће бити први на табели, сезона не би ни почињала“.

Да ли је добро или лоше то што сте Србин?

„Дефинитивно је добро што сам из Београда. То је највећи кошаркашки град. Створили смо многе играче с великим каријерама и на клупском и на репрезентативном нивоу. Велико је задовољство за мене што ћу радити у Звезди и што ћу свој први тренерски посао радити у Србији, где постоје сви услови за добар рад“.

Када сте одрастали у Србији, вероватно сте сањали да играте за један од два највећа српска клуба. Сада имате прилику да тренирате један од њих...

„У моје време нису били само Црвена звезда и Партизан. Имали сте и Раднички, где сам почео каријеру. Али, ја сам одлучио да одем у Олимпијакос истог тренутка када сам добио позив“.

Шта је циљ Црвене звезде?

„Циљ је да играмо добру кошарку, сви заједно. Да играмо брзо и сигурно. Са добрим утакмицама и радом можемо да направимо нешто. Имамо довољно младих момака и желимо да створимо нове играче, наше играче“.

Да ли вам је жао што нисте добили праву шансу у Олимпијакосу?

„Било је тешко време када је Јоргос Барцокас отишао. Изгубили смо од Панатинаикоса у Купу, било је проблема. Ја сам преузео тим и мислим да сам добро радио свој посао. Био сам спреман. Неко ко није спреман не може да ради посао добро. Победили смо Валенсију са 20 разлике на страни онда када смо сви били изгубљени. Онда смо победили Басконију и Нептунас. Веровао сам у себе, а иако нисам разговарао с председником, сматрао сам да је време да преузмем тим. После лепог разговора с њима, договорили смо се да урадимо оно најбоље за Олимпијакос“.

И наставили сте то да радите, али сте сада тренер Црвене звезде...

„У спорту никада не знате шта вам живот доноси, ни сада, ни у будућности“.

Ако би вас Олимпијакос позвао да се вратите у неком тренутку, да ли бисте размишљали другачије? Да ли бисте ишли за неким другим искуством?

„Биће све много другачије, ако се икада будем враћао. Још нисам урадио ништа у Београду и није у реду да о томе причамо. Олимпијакос ће увек бити у мом срцу. Никада нећу моћи да заборавим 23 године у клубу (2005. био у Аурори, 2006. у Колосу прим. аут.), то је мој живот. У Олимпијакосу сам био од 1992. и све освојио. Ако икад буде прилике да се вратим, сигурно ћу уживати“.

Шта ћете највише памтити из времена у Олимпијакосу?

„Две европске титуле. Освајање првенства у ОАКА Арени. Има заиста много лепих тренутака за памћење. Али, најјаче емоције буде трофеји“.

Познато је да сте сарађивали с многим великим тренерима – Јанакисом, Ивковићем, Барцокасом, Сферопулосом...

„Јанакис је човек који ми је дао шансу да радим на клупи. Њему дугујем много. Невероватан човек и тренер. Научио сам много тога од њега о кошарци и животу. Дуда је прича европске кошарке. Не само да је стварао кошарку, већ нас је све учио како да размишљамо. Наша конекција сеже још из времена Радничког, када су ме он и његов брат са 15 година ставили у стартну петорку. Од тада, он је човек на највишем нивоу. Барцокас је идеалан партнер. Освајање Евролиге у Лондону и све што смо урадили пре тога никада нећу заборавити. Сферопулос је човек који ми је дао велики простор као помоћнику. Заједно смо провели четири године“.

Ко вам је највише пријао?

„Када сте нечији помоћник, морате да се адаптирате свим захтевима. Било да вам се то свиђа или не. Такав је посао. Поента је, као први помоћник морате да кажете оно што мислите из своје тачке гледишта и помогнете. Сваки тренер има своју филозофију. Моја је, онако како ја замишљам игру свог тима, тренутно најближа Дудиној“.

Ког играча бисте довели у Црвену звезду, када бисте могли? Само један...

„Милоша Теодосића, који је такође навијач Црвене звезде“.

Која је разлика између Милана Томића играча и Милана Томића тренера?

„Има их много. Раније је игра била другачија, сада се све много убрзало. У моје време странци су узимали више новца, а грчки играчи мање. Сада је обрнуто. Олимпијакос је подељен на три дела, по мени. Први је када смо изградили Империју, други када нисмо имали ни воду, а трећи када се Империја вратила. Ја сам све то проживео са клубом и то ме је ојачало“.

Извор: моззартспорт

Фото: МН Пресс