Milan Tomić: Moja filozofija najbliža je Dudinoj!

Teodosića bih voleo u Zvezdi. . . ! „Ne plašim se ničega, ovo pitanje sam prošao nekoliko puta u svojoj glavi. Ali, strah od neuspeha uvek je prisutan u poslu trenera. Kada igraš, ulaziš u ciklus od osam meseci i sve je mnogo važno. Kada bih znao ko će biti prvi na tabeli, sezona ne bi ni počinjala“.

Košarka 24.07.2018 | 20:30 Dolazak Milana Tomića na klupu Crvene zvezde uneo je neku novu energiju u rad kluba s Malog Kalemegdana. Od trenutka kada je potpisao ugovor sa srpskim šampionom gotovo užurbanim korakom pokušava da izgradi ekipu za predstojeću sezonu i Zvezdu ponovo učini konkurentnom u borbi za titulu u Jadranskoj ligi, što automatski znači i povratak u Evroligu. 

Nije se Tomić mnogo medijski eksponirao otkako je postao trener Crvene zvezde, ali je za grčki sajtFosonline otvoreno govorio o novom poglavlju u trenerskoj karijeri, planovima, željama i ambicijama, kao i tome kakvu Zvezdu želi da gleda dok je pod njegovom komandom. 

Iz opširnog intervjua mi smo izvukli najzanimljivije sekvence, a priča je krenula od Tomićeve odluke da se osamostali i uplovi u nedovoljno poznate vode...

„Odluka koju sam doneo ove godine mogla je vrlo lako da bude doneta i prethodnih godina. To je nešto što sam hteo mnogo. Kada pravite karijeru, treba da idete korak, po korak. Vrhunac trenerskog posla je da zapravo postanete prvi trener. Ima dosta primera igrača koji su po završetku karijere odmah postali treneri. Ja sam odlučio da idem polako“, rekao je Tomić za Fosonline.

Šta vas plaši u novom poslu?

„Ne plašim se ničega, ovo pitanje sam prošao nekoliko puta u svojoj glavi. Ali, strah od neuspeha uvek je prisutan u poslu trenera. Kada igraš, ulaziš u ciklus od osam meseci i sve je mnogo važno. Kada bih znao ko će biti prvi na tabeli, sezona ne bi ni počinjala“.

Da li je dobro ili loše to što ste Srbin?

„Definitivno je dobro što sam iz Beograda. To je najveći košarkaški grad. Stvorili smo mnoge igrače s velikim karijerama i na klupskom i na reprezentativnom nivou. Veliko je zadovoljstvo za mene što ću raditi u Zvezdi i što ću svoj prvi trenerski posao raditi u Srbiji, gde postoje svi uslovi za dobar rad“.

Kada ste odrastali u Srbiji, verovatno ste sanjali da igrate za jedan od dva najveća srpska kluba. Sada imate priliku da trenirate jedan od njih...

„U moje vreme nisu bili samo Crvena zvezda i Partizan. Imali ste i Radnički, gde sam počeo karijeru. Ali, ja sam odlučio da odem u Olimpijakos istog trenutka kada sam dobio poziv“.

Šta je cilj Crvene zvezde?

„Cilj je da igramo dobru košarku, svi zajedno. Da igramo brzo i sigurno. Sa dobrim utakmicama i radom možemo da napravimo nešto. Imamo dovoljno mladih momaka i želimo da stvorimo nove igrače, naše igrače“.

Da li vam je žao što niste dobili pravu šansu u Olimpijakosu?

„Bilo je teško vreme kada je Jorgos Barcokas otišao. Izgubili smo od Panatinaikosa u Kupu, bilo je problema. Ja sam preuzeo tim i mislim da sam dobro radio svoj posao. Bio sam spreman. Neko ko nije spreman ne može da radi posao dobro. Pobedili smo Valensiju sa 20 razlike na strani onda kada smo svi bili izgubljeni. Onda smo pobedili Baskoniju i Neptunas. Verovao sam u sebe, a iako nisam razgovarao s predsednikom, smatrao sam da je vreme da preuzmem tim. Posle lepog razgovora s njima, dogovorili smo se da uradimo ono najbolje za Olimpijakos“.

I nastavili ste to da radite, ali ste sada trener Crvene zvezde...

„U sportu nikada ne znate šta vam život donosi, ni sada, ni u budućnosti“.

Ako bi vas Olimpijakos pozvao da se vratite u nekom trenutku, da li biste razmišljali drugačije? Da li biste išli za nekim drugim iskustvom?

„Biće sve mnogo drugačije, ako se ikada budem vraćao. Još nisam uradio ništa u Beogradu i nije u redu da o tome pričamo. Olimpijakos će uvek biti u mom srcu. Nikada neću moći da zaboravim 23 godine u klubu (2005. bio u Aurori, 2006. u Kolosu prim. aut.), to je moj život. U Olimpijakosu sam bio od 1992. i sve osvojio. Ako ikad bude prilike da se vratim, sigurno ću uživati“.

Šta ćete najviše pamtiti iz vremena u Olimpijakosu?

„Dve evropske titule. Osvajanje prvenstva u OAKA Areni. Ima zaista mnogo lepih trenutaka za pamćenje. Ali, najjače emocije bude trofeji“.

Poznato je da ste sarađivali s mnogim velikim trenerima – Janakisom, Ivkovićem, Barcokasom, Sferopulosom...

„Janakis je čovek koji mi je dao šansu da radim na klupi. Njemu dugujem mnogo. Neverovatan čovek i trener. Naučio sam mnogo toga od njega o košarci i životu. Duda je priča evropske košarke. Ne samo da je stvarao košarku, već nas je sve učio kako da razmišljamo. Naša konekcija seže još iz vremena Radničkog, kada su me on i njegov brat sa 15 godina stavili u startnu petorku. Od tada, on je čovek na najvišem nivou. Barcokas je idealan partner. Osvajanje Evrolige u Londonu i sve što smo uradili pre toga nikada neću zaboraviti. Sferopulos je čovek koji mi je dao veliki prostor kao pomoćniku. Zajedno smo proveli četiri godine“.

Ko vam je najviše prijao?

„Kada ste nečiji pomoćnik, morate da se adaptirate svim zahtevima. Bilo da vam se to sviđa ili ne. Takav je posao. Poenta je, kao prvi pomoćnik morate da kažete ono što mislite iz svoje tačke gledišta i pomognete. Svaki trener ima svoju filozofiju. Moja je, onako kako ja zamišljam igru svog tima, trenutno najbliža Dudinoj“.

Kog igrača biste doveli u Crvenu zvezdu, kada biste mogli? Samo jedan...

„Miloša Teodosića, koji je takođe navijač Crvene zvezde“.

Koja je razlika između Milana Tomića igrača i Milana Tomića trenera?

„Ima ih mnogo. Ranije je igra bila drugačija, sada se sve mnogo ubrzalo. U moje vreme stranci su uzimali više novca, a grčki igrači manje. Sada je obrnuto. Olimpijakos je podeljen na tri dela, po meni. Prvi je kada smo izgradili Imperiju, drugi kada nismo imali ni vodu, a treći kada se Imperija vratila. Ja sam sve to proživeo sa klubom i to me je ojačalo“.

Izvor: mozzartsport

Foto: MN Press