ДW: Мужјаци који тјерају по свом

Орбан у посети Нетањахуу. Двојица „илиберала показују свету: ми радимо по свом.

Свијет 21.07.2018 | 21:04 То је нов феномен и нов проблем, пише у ауторском тексту за ДW новинар Норберт Мапес-Нидик.

Баш Мађарска, баш Израел: они који сматрају да познају координате светске политике, могу само да се чуде пријатељском дочеку који је израелски шеф владе Бењамин Нетањаху приредио свом мађарском колеги по дужности Виктору Орбану. И тако је заиста многим Израелцима: они се чуде.

Зар није исти тај Орбан управо рехабилитовао антисемитски режим који је владао пре и за време Другог светског рата? Није ли баш он управо покренуо гневну кампању против Џорџа Шороша, јеврејског милијардера мађарског порекла, и тиме се уклопио у антисемитски клише? Шта неко такав уопште тражи у Израелу?

Али, координате светске политике су управо почеле да се мењају из основа – сламају се старе и склапају нове алијансе. Опозиција према свету, онаквом какав је он постао после слома комунизма, свету који почива на заједничким идејама и одлукама и који се ослања на међудржавне организације, јаче их спаја него што би поглед на историју могао да их раздваја. Ово је време дилова двојице мушкараца.

Алфа-мужјаци се препознају по томе што их не повезују никакве идеје и по томе што се не обазиру на трећу страну. У Израелу презир према мултилатералном светском поретку има дугу историју. А има и тврдо рационално језгро: да се та држава потчинила одлукама Уједињених нација, данас је не би ни било. Уместо да промовишу себе у такозваној заједници држава, генерације израелских политичара су се уздале у војну снагу прикачивши се за најјачу силу – САД.



Због ниподаштавања мултилатералних решења, Израел је свуда у свету постао предмет дивљења алфа-мужјака. Како Нетањаху, тако и Путини, Ердогани, Трампови свако манифестовање међународне воље сматрају докидањем сопствене слободе делања. И то из најразличитијих разлога: једни забрањују критике на рачун свог опхођења са слободним медијима и правосуђем, или свог одбијања да приме избеглице. Други хоће да мимо свих међународних трговинских споразума свакој земљи која купује њихове производе наметну своје услове а неће да за њих буду надлежна никаква људска права ни међународно правосуђе.

Нико од њих неће да побољшава често проблематичне органе светске заједнице, већ хоће да их укине или им бар окрене леђа. Израел, како то мисле брегзиташи овог света, показује како се то ради. Боље је делати сам! Нетањаху и Орбан су прави пример за то.

У очима присталица нове самосвојности држава, Европска унија је гласник света који пропада. Читава њена логика се базира на договору, а оно што је заједнички договорено надзиру строге институције. И још није довољно да се ти принципи примењују само у оквиру заједнице – ЕУ их још и извози: онај ко жели да постане њен члан или да тесно са њом сарађује, мора да поштује правила и да се потчини одређеним вредностима.

Нетањаху је отворено рекао да му се то не допада: да је ЕУ једина међународна организација која своју помоћ Израелу повезује са условима. Не треба поучавати друге земље, секундира му Виктор Орбан: свака држава је јединствен организам који има сопствене интересе и добро чини ако их брани.

Но, за Израел би могло постати опасно ако би и други следили тај пример. Израел уосталом постоји само због национализма других. Због илузије да су нације нека врста природних организама, такорећи велике породице, у Немачкој, али и Мађарској и другде у Средњој Европи, Јевреји су деценијама изопштавани, прогоњени и убијани.

Формула „јеврејско-хришћанског темеља“ на којем наводно почивају европске нације, и коју и Виктор Орбан радо узима у уста, представља лаж. Мађарство о којем шеф владе радо говори, баш као и немство, настајало је уз дискриминацију Јевреја.

Када Орбан сада говори о јеврејском наслеђу Мађарске, о јеврејском пореклу мађарских народних песама и ослањању мађарске химне на једну јеврејску тужбалицу, то нису речи у прилог разноврсности. То је израз новог, лажног јединства. А ко ту припада, то у „илибералној демократији“ увек одређује већина.

Данас изопштавање погађа муслимане. Нико не би требало да се чуди ако се сутра оно поново усмери на Јевреје. То је и сада већ помало случај. И поред тога што се куне у „јеврејско наслеђе“, Орбан ни речју не помиње холокауст. А диктатора Миклоша Хортија зове „изузетним државником“ – баш човека који је још 1920. увео нумерус цлаусус за Јевреје, а касније по узору на Немачку донео законе о раси и послао стотине хиљада људи у Аушвиц.

Тамо где се националистички проповеда, Јевреји су увек међу жртвама. Утолико су координате светске политике остале исте.

Извор: ДW