Десет година од хапшења Радована

Соња Караџић Јовичевић о десетогодишњици хапшења њеног оца, првог председника Републике Српске. Три дана седео везан у подруму БИА пре него што је објављено да је ухапшен

Република Српска 21.07.2018 | 08:22 Знао је Радован да није безбедан и сигуран у Србији, али је хтео да се одмакне, да не угрожава породицу, пријатеље, кумове... Отишао је преко Дрине и покушавао да ради, да се некако снађе. Све то време припремао је своју одбрану и планирао да се договори о предаји након Божића 2009. године, до када је мислио да ће све успети да заврши.

Овако, за "Новости", прича Соња Караџић Јовичевић, ћерка првог председника Републике Српске Радована Караџића, поводом десетогодишњице хапшења, а онда и изручења њеног оца Хашком трибуналу.

"Радован није ухапшен 21. јула 2008, када су објавили да су га привели у аутобусу "73" на путу за Батајницу, већ три дана раније", каже наша саговорница.

"Везаних очију, са лисицама на рукама спроведен је у подрум БИА. Због незаконитог затварања, његови браниоци поднели су тада и кривичну пријаву против Н. Н. особа".

Соња каже да је сву документацију битну за његову одбрану пред судом држао у лаптопу и дисковима и да су му све узели када су га ухапсили:

"Није им било довољно да га изруче Хагу, већ су, за та три дана пре објаве да је ухапшен, покушали да у лаптоп убаце и неке педофилске снимке, како би му уништили и достојанство. Међутим, једна госпођа из Београда, која је ИТ стручњак, а ангажовала ју је одбрана за супервизора Радованове имовине, уочила је да је то накнадно убачено, па им је тај план пропао".

Соња Караџић Јовичевић каже да су чули да је у та три "подрумска" дана тадашња власт нудила Милу Ђукановићу и Милораду Додику да Караџића пребаце на територију Црне Горе или Републике Српске и објаве да је тамо ухапшен, али с обзиром на каснији развој ситуације, они су то очигледно одбили.- Породици није било дозвољено да оде у Београд и види га пре изручења 30. јула - прича ћерка првог председника РС.

"Пуних 11 година нисмо могли да добијемо личне карте, нити пасоше. Били смо избрисани из свих могућих администрација. Ипак, видела су га браћа, сестра, неки рођаци из Црне Горе, пријатељи Рајко Ного и Гојко Ђого".

Соња каже да о Радовановим хашким данима, условима како му је тамо, исхрани, здравственом стању не жели да говори, јер сви они када иду у посету потписују да ништа неће износити у јавност:

"Не желим да му мој језик наштети или да доведем у питање наше посете. Он сам каже: "Људи раде свој посао". Ми једном или два пута годишње одемо да га посетимо, колико можемо да издржимо трошкове, јер те одласке финансирамо сами. Гледамо да и њему оставимо новца, да му уплатимо на рачун за храну, средства за хигијену и телефон. Он позове сваки други-трећи дан, кад су празници, рођендани. Чини ми се да му је драже да новац да за телефон него за храну. То му је прозор у свет, лек за душу".

Караџићева ћерка каже да Радован, који се толико у Хагу бори, не може да не буде оптимиста да ће доћи време да се чује истина - ко је шта радио, наредио, знао, шта је узрок а шта последица.

"Много ради, преводи разну документацију, пише опаске, објашњења, коментарише наводе из оптужнице из првостепене пресуде, указује на нетачности, нелогичности... То су хиљаде докумената, који ће, ваљда, некоме бити занимљиви, да се види како се изврће истина да би се оптужио појединац, а преко њега и један народ".


Драган Давид Дабић

Неколико година током скривања Радован Караџић је користио име Драган Давид Дабић. Живео је у солитеру у Блоку 45 на Новом Београду. Представљао се као истраживач у области психологије и биоенергије, писао за стручне часописе и држао предавања на трибинама. Са пуштеном брадом, брковима и дугом седом косом везаном у перчин физички је био потпуно непрепознатљив.



Председнички мандат

Радован Караџић изабран је за председника Републике Српске 12. маја 1992. године и по тој функцији постао је и врховни командант оружаних снага. На том месту остао је до 30. јуна 1996, када се повукао из политичког живота, а сва овлашћења пренео је на потпредседницу РС Биљану Плавшић.

Правоснажна пресуда до краја године

Суђење Караџићу у Хашком трибуналу почело је 25. октобра 2009. године. Првостепено је осуђен 24. марта 2016. године на 40 година затвора. Проглашен је кривим за геноцид у Сребреници, прогон, истребљивање, убиство, депортацију, терорисање, противправне нападе на цивиле и узимање талаца.

Ослобођен је кривице за геноцид у седам општина у БиХ током 1992. Веће је закључило да је Караџић све ове злочине починио путем учешћа у удруженом злочиначком подухвату. Караџић је поднео жалбу на овакву пресуду, а према најавама из Механизма у Хагу, правоснажна пресуда биће му изречена до краја 2018.

Ко је наплатио Караџићеву главу?

Караџићје три дана био отет. Док су га држали у згради БИА на Бањици три дана и две ноћи нико га ништа није питао, нити су му узимали брис да га идентификују. То значи да су без икакве сумње добро знали о коме је реч.

Ово, за "Новости", прича Караџићев бранилац Горан Петронијевић, наводећи да су појединци из власти те дане искористили како би узели пет милиона долара које су за Радованову "главу" нудиле САД.

Хашки тужилац Серж Брамерц је касније у својој књизи објавио да је управо у та три дана, док је Караџић био на Бањици, у Трибуналу боравио Мики Ракић, шеф кабинета тадашњег председника Србије Бориса Тадића. Из Хага се није вратио директно у Београд, већ је отишао на неку другу дестинацију. Тадић тврди да нема појма о томе. Ако је поштен и није узео паре, онда мора да зна ко их је узео и да то каже, јер је његов образ у питању.

Лоша трговина

Соња Караџић Јовичевић каже да су пре десет година српске власти могле много боље да продају Радована:

"Западу је толико било стало да га види у Хагу, да су овде могли много боље да истргују и за Радована добију много више и за Србију и за Републику Српску, везано за статус, разне европске аранжмане, Косово, било шта... Али истрговали су за неколико приватних џепова".

Извор: Новости