Deset godina od hapšenja Radovana

Sonja Karadžić Jovičević o desetogodišnjici hapšenja njenog oca, prvog predsednika Republike Srpske. Tri dana sedeo vezan u podrumu BIA pre nego što je objavljeno da je uhapšen

Republika Srpska 21.07.2018 | 08:22 Znao je Radovan da nije bezbedan i siguran u Srbiji, ali je hteo da se odmakne, da ne ugrožava porodicu, prijatelje, kumove... Otišao je preko Drine i pokušavao da radi, da se nekako snađe. Sve to vreme pripremao je svoju odbranu i planirao da se dogovori o predaji nakon Božića 2009. godine, do kada je mislio da će sve uspeti da završi.

Ovako, za "Novosti", priča Sonja Karadžić Jovičević, ćerka prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, povodom desetogodišnjice hapšenja, a onda i izručenja njenog oca Haškom tribunalu.

"Radovan nije uhapšen 21. jula 2008, kada su objavili da su ga priveli u autobusu "73" na putu za Batajnicu, već tri dana ranije", kaže naša sagovornica.

"Vezanih očiju, sa lisicama na rukama sproveden je u podrum BIA. Zbog nezakonitog zatvaranja, njegovi branioci podneli su tada i krivičnu prijavu protiv N. N. osoba".

Sonja kaže da je svu dokumentaciju bitnu za njegovu odbranu pred sudom držao u laptopu i diskovima i da su mu sve uzeli kada su ga uhapsili:

"Nije im bilo dovoljno da ga izruče Hagu, već su, za ta tri dana pre objave da je uhapšen, pokušali da u laptop ubace i neke pedofilske snimke, kako bi mu uništili i dostojanstvo. Međutim, jedna gospođa iz Beograda, koja je IT stručnjak, a angažovala ju je odbrana za supervizora Radovanove imovine, uočila je da je to naknadno ubačeno, pa im je taj plan propao".

Sonja Karadžić Jovičević kaže da su čuli da je u ta tri "podrumska" dana tadašnja vlast nudila Milu Đukanoviću i Miloradu Dodiku da Karadžića prebace na teritoriju Crne Gore ili Republike Srpske i objave da je tamo uhapšen, ali s obzirom na kasniji razvoj situacije, oni su to očigledno odbili.- Porodici nije bilo dozvoljeno da ode u Beograd i vidi ga pre izručenja 30. jula - priča ćerka prvog predsednika RS.

"Punih 11 godina nismo mogli da dobijemo lične karte, niti pasoše. Bili smo izbrisani iz svih mogućih administracija. Ipak, videla su ga braća, sestra, neki rođaci iz Crne Gore, prijatelji Rajko Nogo i Gojko Đogo".

Sonja kaže da o Radovanovim haškim danima, uslovima kako mu je tamo, ishrani, zdravstvenom stanju ne želi da govori, jer svi oni kada idu u posetu potpisuju da ništa neće iznositi u javnost:

"Ne želim da mu moj jezik našteti ili da dovedem u pitanje naše posete. On sam kaže: "Ljudi rade svoj posao". Mi jednom ili dva puta godišnje odemo da ga posetimo, koliko možemo da izdržimo troškove, jer te odlaske finansiramo sami. Gledamo da i njemu ostavimo novca, da mu uplatimo na račun za hranu, sredstva za higijenu i telefon. On pozove svaki drugi-treći dan, kad su praznici, rođendani. Čini mi se da mu je draže da novac da za telefon nego za hranu. To mu je prozor u svet, lek za dušu".

Karadžićeva ćerka kaže da Radovan, koji se toliko u Hagu bori, ne može da ne bude optimista da će doći vreme da se čuje istina - ko je šta radio, naredio, znao, šta je uzrok a šta posledica.

"Mnogo radi, prevodi raznu dokumentaciju, piše opaske, objašnjenja, komentariše navode iz optužnice iz prvostepene presude, ukazuje na netačnosti, nelogičnosti... To su hiljade dokumenata, koji će, valjda, nekome biti zanimljivi, da se vidi kako se izvrće istina da bi se optužio pojedinac, a preko njega i jedan narod".


Dragan David Dabić

Nekoliko godina tokom skrivanja Radovan Karadžić je koristio ime Dragan David Dabić. Živeo je u soliteru u Bloku 45 na Novom Beogradu. Predstavljao se kao istraživač u oblasti psihologije i bioenergije, pisao za stručne časopise i držao predavanja na tribinama. Sa puštenom bradom, brkovima i dugom sedom kosom vezanom u perčin fizički je bio potpuno neprepoznatljiv.



Predsednički mandat

Radovan Karadžić izabran je za predsednika Republike Srpske 12. maja 1992. godine i po toj funkciji postao je i vrhovni komandant oružanih snaga. Na tom mestu ostao je do 30. juna 1996, kada se povukao iz političkog života, a sva ovlašćenja preneo je na potpredsednicu RS Biljanu Plavšić.

Pravosnažna presuda do kraja godine

Suđenje Karadžiću u Haškom tribunalu počelo je 25. oktobra 2009. godine. Prvostepeno je osuđen 24. marta 2016. godine na 40 godina zatvora. Proglašen je krivim za genocid u Srebrenici, progon, istrebljivanje, ubistvo, deportaciju, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.

Oslobođen je krivice za genocid u sedam opština u BiH tokom 1992. Veće je zaključilo da je Karadžić sve ove zločine počinio putem učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu. Karadžić je podneo žalbu na ovakvu presudu, a prema najavama iz Mehanizma u Hagu, pravosnažna presuda biće mu izrečena do kraja 2018.

Ko je naplatio Karadžićevu glavu?

Karadžićje tri dana bio otet. Dok su ga držali u zgradi BIA na Banjici tri dana i dve noći niko ga ništa nije pitao, niti su mu uzimali bris da ga identifikuju. To znači da su bez ikakve sumnje dobro znali o kome je reč.

Ovo, za "Novosti", priča Karadžićev branilac Goran Petronijević, navodeći da su pojedinci iz vlasti te dane iskoristili kako bi uzeli pet miliona dolara koje su za Radovanovu "glavu" nudile SAD.

Haški tužilac Serž Bramerc je kasnije u svojoj knjizi objavio da je upravo u ta tri dana, dok je Karadžić bio na Banjici, u Tribunalu boravio Miki Rakić, šef kabineta tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Iz Haga se nije vratio direktno u Beograd, već je otišao na neku drugu destinaciju. Tadić tvrdi da nema pojma o tome. Ako je pošten i nije uzeo pare, onda mora da zna ko ih je uzeo i da to kaže, jer je njegov obraz u pitanju.

Loša trgovina

Sonja Karadžić Jovičević kaže da su pre deset godina srpske vlasti mogle mnogo bolje da prodaju Radovana:

"Zapadu je toliko bilo stalo da ga vidi u Hagu, da su ovde mogli mnogo bolje da istrguju i za Radovana dobiju mnogo više i za Srbiju i za Republiku Srpsku, vezano za status, razne evropske aranžmane, Kosovo, bilo šta... Ali istrgovali su za nekoliko privatnih džepova".

Izvor: Novosti