Емотивно писмо: Једном ћу открити

"И даље сам рањив. И није ме срамота тога", написао је шампион Вимблдона након што је сабрао утиске после великог успеха. Како да се "истопио" у Лондону, када је био нестрпљив, коме је захвалан. . .

Србија 20.07.2018 | 15:11 Када су многи (па и он сам) сумњали у то да може да се врати на највиши ниво, он је успео.

После тешке повреде и операције, Новак Ђоковић је падао, устајао и опет се усправио. После две године, у Лондону се овог лета пласирао у Гренд слем финале. После више од годину дана освојио је пехар.

И то онај највећи у тенису!

Пет дана после тријумфа на Вимблдону, Новак Ђоковић је написао писмо јавности и открио кроз шта је све пролазио и у Лондону и у месецима пре Вимблдона.

Прочитајте. Писмо преносимо у целости.

"Драга породицо и пријатељи,

пишем ову поруку између промене пелена и читања књиге о диносаурусима.

Желео бих да поделим са свима вама какав је био осећај током путовања на којем сам освојио Вимблдон 2018.

Пре свега, дозволите ми да напишем да је долазак мог сина на доделу пехара на рукама моје супруге најдивнији осећај који сам имао на било ком турниру који сам освојио у каријери.

Када сам постао отац, један од мојих највећих снова био је да ми деца буду присутна на трибинама док играм. Да заједно освајамо трофеје. Тај сан се остварио пре неколико дана. Сви ме питају да опишем осећај. Рекао сам да је незабораван, посебан, испуњавајући, диван, радостан. Али највише од свега, он је Магичан! Када сам помислио да тај осећај не може бити бољи, он је повикао 'тата, тата!". Тада сам се потпуно истопио. Обузеле су ме емоције. Била је то невероватна радост и уживање. Изузетно сам ЗАХВАЛАН што сам то осетио.



Замишљао сам и молио сам се да ћу једног дана освојити Гренд слем трофеј пред својим дететом. Срећом по мене, Тара одраста и не могу да дочекам да ме види како радим исто што сам урадио и пред Стефаном. Све моје (мање или више) било је у вези са тенисом док нисам постао отац и супруг. Све што сам радио имало је циљ да успем у тенису.

Када сам постао отац и супруг, мој 'свет' се развио. Није се променио, већ је еволуирао у нешто дивније. Наравно, додато је више одговорности, али на крају дана то отвара нову димензију ваше унутрашње љубави и енергије, за коју нисте знали да постоји. А, највећи дар који добијате од Бога је то појачано осећање саосећања, емпатије и посвећености својој деци.

Али није све одмах просто када постанете отац. Потребно је учење и отварање да бисте достигли ту 'златну равнотежу' у животу, за којом сви трагају.

За мене је то била равнотежа између тениса, приоритета и породице. Моја супруга је изузетно помагала и подржавала све време од када је родила Стефана и Тару. Увек је налазила време да разговарамо шта год да ме је узнемиравало и да ми помогне да нађем начин да осетим да дајем најбоље од себе и код куће са децом и њом и на тениском терену.

У 2017. години, повреда десног лакта била је толико озбиљна да ме је приморала да шест месеци одсуствујем са Тура. Повреда је била један проблем, а други, велики, била је мотивација. Нисам имао проблем да тренирам и да уживам на тениском терену, али имао сам менталне препреке када је требало да се такмичим.

Једног дана ћу 'дубље' открити са каквим сам изазовима морао да се суочим и како сам се осећао.



Увек сам поштовао људе који деле своје најрањивије моменте као 'преломне' тачке у налажењу истинске снаге које инспирише много људи. Био сам рањив толико пута у последњих неколико година. И даље сам рањив. И није ме срамота тога. Напротив, чини ме искренијим према себи и другима. Дозвољава ми да се приближим људима. Допушта ми да 'дубоко копам' и да анализирам шта се заиста догађа у мени. Када то откријем, спреман сам да направим стратегију да превазиђем тај проблем и да наставим као снажније, мудрије и срећније људско биће.

У последње две године нисам био стрпљив у очекивањима од тениса. Нисам био мудар у прављењу стратегије. И сигурно нисам јасно слушао своје тело док ми је говорило да нешто озбиљно није у реду са мојим лактом. Покушавао сам да нађем решења на другим местима, а решење је увек било у мени.

После много промена које сам направио са тренинзима, рекетом, члановима свог тима, нисам знао да ли ћу бити у стању да се вратим на жељени ниво тениса. Заправо, један део мене увек верује у моје квалитете и способности, али било је много тренутака сумње, у којима су ствари могле да крену у другим правцима.

Срећом, имао сам подршку свих дивних снага које су ме водиле у правом смеру. У смеру који је добар за мене и који ће ми донети мир и равнотежу.



Свестан сам труда и посвећености коју су многи људи уложили у мене у последњих неколико година, да бих се вратио на ниво тениса који ће ми донети Гренд слем титулу.

Волео бих да проширим своју највећу захвалност, поштовање и љубав на све људе који су веровали у мене и који су помогли да освојим још један трофеј Вимблдона.

Веома сам благословен проласком кроз ово невероватно путовање и подршком многих људи широм света.

Волим вас
Волим тенис
Волим живот

Новак.

П.С. Вимблдонска трава опет је имала сјајан укус. Само бих додао мало авокада и била би савршена :)

(Мондо.рс)