Најава: Креће СЛС! Ко, шта, гдје...?
Добро нам се вратила, Суперлиго: Ко ће први да крене са саопштењима, ко би могао да изненади, а ко да испадне? Утакмицама Војводина – Младост и Црвена звезда – Динамо данас почиње фудбалско првенство Србије. . .
Фудбал 16.07.2018 | 17:00
Суперлиго, добро нам се вратила!
У истом руху, иако сви знамо да немамо ни новца ни квалитета за више од 12 клубова, ако и толико. Са неким новим арбитрима, иако нико не гаји илузију да ће нестати та пракса да се после кола више прича о судијским одлукама него о самим играчима.
Али биће ту и неких играча, а неки од њих чак и знају да терају ту лопту. Неки чак и врло добро ако смемо да додамо. Боље свакако немамо, па да видимо шта би то могла да нам осим саопштења - пре две сезоне смо их у краткој кафанској расправи побројали 57 (!) не рачунајући ту вечите ривале који су укупан збир сигурно дуплирали – приреди ова нова суперлигашка сезона, која почиње данашњим сударима Војводине и Младости, односно Црвене звезде и Динама.
Додуше, овде се нећемо фокусирати на београдске вечите ривале, јер о њима сте свакако могли врло лако да сазнате све што вас занима. Овде покушавамо да онима који нешто слабије прате домаћу сцену појаснимо шта се то дешавало овог лета. Уз једну важну напомену: почетак сезоне у Суперлиги уме да буде варљив, с обзиром да многи у Србији планове за наредни такмичарски циклус праве тако што чекају да фудбалерима пропадну инострани ангажмани...
РАДНИЧКИ НИШ
Отишао је Милан Павков, најбољи стрелац из прошле сезоне, али ако се по јутру дан познаје Нишлије ове сезоне не би смеле да дозволе да их суперлигашки ривали оптужују да резултате остварују само захваљујући судијској подршци. Сачували су окосницу тима, ту је Ненад Лалатовић, који је – понекад незгодни темперамент на страну – несумњиво један од најбољих тренера Суперлиге, ту су и Радован Панков, Петар Грбић, Ђорђе Црномарковић, за српске услове више него добра појачања. Није мерило, али у евроским окршајима са Гзиром видело се да овај Раднички може да буде и више од екипе која се узда искључиво у чврсту одбрану. Лалатовић нас је уосталом навикао да његове екипе играју нападачки фудбал. Скроман утисак: први фаворит за треће место на табели. Почиње да личи на клуб са идејом.
СПАРТАК ЖДРЕПЧЕВА КРВ
Умели су Суботичани да наплате добре екипе под вођством Александра Веселиновића на јесен прошле сезоне. У размаку од годину дана узео је Спартак на трансферима 1.250.000 евра. И новом тренеру Владимиру Гаћиновићу предао – врућ кромпир у руке. Још зимус су отишли Ђорђе Ивановић, Александар Радовановић, Стефан Хајдин, сада и Аранђел Стојковић и пре свих Немања Николић, кога је Партизан платио 350.000 евра. А Спартак је доводио слободне играче. Има ту и квалитета, рецимо у Дејану Ђенићу, који би требало да одмени баш Николића, Миле Савковић и Бојан Чечарић су у реваншу против Колерајна показали да ће имати подршку у навали, Никола Перић је био добар међу стативама, и даље је ту вредни Јапанац Шимура... Али све скупа – не слути на сезону успешну као ова прошла. И најмање је Гаћиновић крив за такав утисак. Притом, Спартак ће целу јесен бити домаћин у Кули због радова на Градском стадиону у Суботици.
ВОЖДОВАЦ
На први поглед: појачања би требало да представљају плус у односу на играче који су отишли, али овде постоји једно велико “али”. Просто, Вождовац је одустао од праксе да поверење указује најперспективнијим тренерима Србије са великим ентузијазмом. Био је ту Илија Столица, па Милош Веселиновић, сада – Бранко Војиновић, кога фудбалска Србија тек треба да упозна, иако је Змајеве први пут предводио још у сезони 2008/2009. Столица и Веселиновић су му оставили тешко време у аманет, пошто је у последње време Вождовац био један од светлијих примера у српском фудбалу кад је игра у питању. Истина, управа ће се сигурно потрудити да плате, као и обично, стижу на време, што је у Суперлиги више од добре полазне основе. Андрија Луковић више није ту на позајмици већ под уговором, стигли су и искусни Никола Микић и Александар Јевтић, још двојица бивших Звездиних фудбалера, па Марко Зоћевић, некадашњи капитен Борца... Има Вождовац потенцијал да изненади. И позитивно. Али и негативно.
ЧУКАРИЧКИ
Кад су се вратили у Суперлигу под патронатом Драгана Обрадовића представљали су апсолутни хит, газили крупним корацима напред, али ово лето не изгледа тако. Отишао је Ненад Лалатовић, а у његову фотељу је сео Симо Крунић што за почетак не делује као промена на боље. Нема више ни Владимира Матијашевића, који је у Чукаричком био много више од спортског директора, али просто није могао да одбије позив атинског АЕК-а. Отишли су и Немања Милојевић, Исмаил Беко Фофана и Александар Кировски, а неких великих појачања нема. Има ту квалитетних играча од раније да се разумемо, још су ту Огњен Мудрински, Мирослав Богосавац (мада би он до краја прелазног рока могао да оде у иностранство), Марко Доцић, Дарко Пушкарић и други, али некако смо код Чуке у претходним годинама увек примећивали макар жељу да се оде на виши ниво. Сада је не видимо. И не бисмо се нимало изненадили да Чука ни следеће сезоне не успе да се домогне Европе.
НАПРЕДАК
Чини нам се – потенцијално изненађење сезоне, ако би евентуални успех Напретка уопште могао да се подведе под ту категорију. Чарапани већ неко време изгледају као сређен клуб, а Милорад Косановић је, ма шта ко мислио, без сумње један од највећих фудбалских умова Суперлиге. Само се сетите да је прошле сезоне у шест судара са Звездом и Партизаном претрпео само један пораз, да је два пута савладао и Раднички, добио сва три дуела са Војводином. Није Напредак много мењао екипу, а у рукама Косановићато може да значи само додатно време да се тим дотера на још један степен више. Ако их “више силе” не буду саботирале и ако све буде текло по плану, можда би и Крушевац могао да дочека Европу.
ВОЈВОДИНА
Мистерија. У односу на период од пре неколико месеци, када је долазила нова управа са Србијагасом, атмосфера је свакако много оптимистичнија. Доведен је и добар тренер, Александар Веселиновић је импресионирао у Спартаку, па и занимљиви играчи попут Милана Ђурића, Немање Милојевића, Дијамантиса Хухумиса, али једноставно – превише се мењало. Уосталом, управа клуба је пре само четири дана на конференцији за новинаре представила чак десеторицу новајлија. Није то лако уклопити. Такође, Воша је најбоље резултате правила када се ослањала на сопствену омладинску школу, сада то неће бити случај. Чини се да су у Новом Саду – разумљиво наравно – тешко поднели резултатски дебакл из прошле сезоне и да су сада решени да себи не дозволе још једно такво понижење. Али објективно, ситуација у којој се Воша налазила под претходном управом била је таква да не дозвољава спасење преко ноћи. Сигурно ће Воша бити боља него лане, а да ли ће то бити довољно за повратак на европску сцену? Тешко је рећи. Могла би свакако да се порва за то четврто место.
РАДНИК
Четврта сезона у елити већ за Сурдуличане. У првој су чак играли плеј-оф, прошле приично лагано изборили опстанак. Ни ова не би требало да буде посебно другачија. Екипа скоро иста као прошле сезоне, уз неколико добрих појачања попут Филипа Стојановића и Николе Ковачевића. Пех за екипу је тешка повреда још једног повратника Милоша Станковића, који је доживео двоструки прелом ноге у припремном мечу са Новим Пазаром. Објективно, Раднику није место у плеј-офу, али није у групи тимова који би у сезону смели да уђу са стрепњом за опстанак.
МЛАДОСТ ЛУЧАНИ
Дебитантски наступ у Европи прошлог лета, па корак у назад за Лучанце. Али ипак, ако пресликамо последњих осам из прошле сезоне Младост је ту можда и најквалитетнија екипа. У скоро па неизмењеном саставу. За сада једино појачање је искусни нападач Никола Ашћерић, који се у српски фудбал вратио из Грчке. Један од тимова који би уз мало среће могао и да помрси рачуне некоме из горњег дома. За голи суперлигашки живот не би смели да брину.
РАД
Прошле сезоне су се Грађевинари спасили уз звук сирене, не изгубивши ниједан меч у плеј-ауту, а делује да их чека још једна слична година. Никако на Бањици да уновче таленат Александра Лутовца и/или Његоша Петровића и тиме себи омогуће да финансијски продишу. Као последица великих број промена у тиму у сваком прелазном року. Зоран Милинковић је по доласку у Рад много тога померио с мртве тачке, али имаће на располагању један од најмлађих састава у лиги. Филип Касалица је стигао да помогне, из Звезде се вратио Филип Баиновић, из Партизана Страхиња Јовановић... На младости Рад почива.
МАЧВА ШАБАЦ
Континуитет имају, али не и буџет да другу сезону у елитном каравну учине бољом од прве. Мораће Шапчани да пронађу начин да надокнаде голове отишле са трансфером Бојана Матића у јужнокорејски Сеул, отишли си други стандардни првотимци попут голмана Ненада Филиповића, Николе Милинковића и Филипа Арсенијевића, а финансијска ситуација је Мачву спречила да се размаше на пијаци. Јован Вићић је дошао из Звезде да се кали међу стативама. Са таквим прелазним роком није ни чудо што тренер Драган Аничићневољно признаје да је грчевита борба за опстанак реалност за Мачву.
ЗЕМУН
Кад су прошле сезоне стигле вести да су у Земун стигли доказани фудбалер налик Павлу Нинкову, Николи Петковићу или Марку Ђаловићу посумњали смо да нас овог лета очекује вртоглав успон екипе Милана Швабе Милановића. Сада већ нисмо толики оптимисти. Шушка се да и Земунцима новчани прилив отежава селекцију екипе, Петковић и Ђенић су већ дигли сидро, видећемо како ће све изгледати на крају лета. Тренутно – не обећава. Земун је још једна екипа коју видимо при дну табеле.
ОФК БАЧКА
Бачка је прошле сезоне преживела савладавши Борац у последњем колу преокретом захваљујући головима у 83. и 88. минуту што наговештава да ће и овог пута клуб са стадиона “Славко Малетин Вава” стрепети за статус суперлигаша, мада се чини да су Плави са Дунава били спремни за трансфер рок. Довели су неколицину проверених суперлигашких фудбалера попут Небојше Гаврића, Немање Младеновића и Милана Спрема, тим је деловао добро на припремним мечевима и може се рећи да екипа Дејана Челара има разлога за оптимизам.
ПРОЛЕТЕР
Новајлије у елити по навици спадају у најужи круг кандидата за експресни повратак у нижи ранг, али чини нам се да то не важи за Пролетер из Слане Баре. Утисак је да спремно дочекују почетак Суперлиге, ојачали су играчки кадар искусним голгетером Лазаром Веселиновићем, нова лица су између осталих и Урош Стаменић и Александар Танасин и не изгледа нам други новосадски суперлигаш ништа слабије од неких староседелаца у елити. Могу да преживе.
ДИНАМО
Нажалост, све ово што смо написали за Пролетер не можемо да поновимо у случају Динама. У клупској каси – паучина. Већ дуго се Врањанци надгорњавају са локалном самоуправом око новчане помоћи, али она никако да стигне, бар не у мери која би задовољила челнике Динама. Тренер и први човек клуба Драган Антић је и пре почетка припрема за нову сезону претио гашењем клуба – не први пут додуше – причало се да ће функцију председника из маркетиншких разлога преузети Аца Лукас (није баш помогло Тимоку), али кад се подвуче црта: Динамо је први фаворит да испадне. И баш тешко ће се извући.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар