ЕП до 20: Финале прије финала - први дио...

Могу ли Орлићи до другог дела?

Кошарка 19.07.2018 | 16:45 Гледајући из ове перспективе можда пораз од Италије у другом колу није био тако лош, али млади кошаркаши Србије нису желели ништа да препусте случају, нити да се повинују модерном рачунању путање до златне медаље. Чак иако је то потенцијално могло да значи и одлазак у лакши део жреба, како се касније такво размишљање не би обило о главу.

Због тога ученике Влада Јовановића на Европском првенству у Немачкој већ у четвртфиналу чека први од два потенцијална дела серијала „финале пре финала“. Утакмица са Француском (18.00) као једним од главних фаворита за злато биће прави тест квалитета. 

Наспрам себе Орлићи имаће генерацију која пуца на трећу титулу. После оверавања трофеја у конкуренцији играча до 16 година у Летонији 2014, онда и злата у Турској две године касније, Француска би могла да постане тек трећа екипа са својеврсном триплом круном и тако уђе у пробрано друштво. Досад су такав успех постигле само литванска „класа 1992“ са Јонасом Валанчијунасом и Едгарасом Улановасом, а нешто раније и чувена српска „класа 1987“ на челу са Милошем Теодосићем.

Француска је успела да преброди изостанак талентованог Секуа Думбије и вероватно најбољег играча тима и младе звезде Њујорка Франка Нтиликине, али је вођена капитеном Батистом Шуафом стигла до осам најбољих на Старом континенту. Управо је Шуаф, кога критичари виде као будућу звезду европске кошарке, прва и највећа претња по кош Србије у овом сусрету. На овом првенству је врло добар са просеком од тринаест поена и четири скока. Поседује изразиту црту лидера, озбиљност далеко искуснијих играча, а саиграчи се често угледају на њега и прате га у стопу.

Из поменуте генерације која је покорила Европу 2014. и 2016. године ту су још други стрелац Француске на овом првенству Диг Дијавара, те Абдулај Ндоје и Жулс Рамбо. Велики задатак за Србију биће и да се заустави талентовани центар Нансија Бастијен Вотије, који у досадашњем делу турнира бележи по осам поена и скокова и врло је агресиван у оба рекета. Управо је он покретачка сила Француске и асолутни лидер по броју ухваћених лопти под оба коша, а не треба заборавити да Триколори имају готово нестварних 17 офанзивних скокова у просеку!

Нимало занемарљив податак – ова генерација Француске не зна за поразе не великим такмичењима у битним утакмицама. Тачније, са континенталних такмичења 2014. и 2016. Француска има скор 15-0, али су од доласка у Кемниц доживели два пораза. 

Ако неко има снагу да заустави Француску на походу до новог злата, онда је то Србија. Владе Јовановићима нападачки потентну екипу, која се не фокусира само на шутеве са дистанце, већ доста полаже вере у игру у непосредној близини коша, иако по вокацији у ростеру нема правог центра. Милош Глишић игра фантастичан турнир засад, Бориша Симанић израста у правог лидера, док је и Александар Аранитовић искористио своје искуство из првог тима и ставио га у функцију тима.

Не треба никог посебно издвајати, јер су момци играли за тим, а то је увек најбитније. Зато резултат долази и коначни производ. Сада је потребно показати игру за категорију више, довољно да би се сачувало још карата у рукаву за наставак такмичења.

Извор: моззартспорт