EP do 20: Finale prije finala - prvi dio...

Mogu li Orlići do drugog dela?

Košarka 19.07.2018 | 16:45 Gledajući iz ove perspektive možda poraz od Italije u drugom kolu nije bio tako loš, ali mladi košarkaši Srbije nisu želeli ništa da prepuste slučaju, niti da se povinuju modernom računanju putanje do zlatne medalje. Čak iako je to potencijalno moglo da znači i odlazak u lakši deo žreba, kako se kasnije takvo razmišljanje ne bi obilo o glavu.

Zbog toga učenike Vlada Jovanovića na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj već u četvrtfinalu čeka prvi od dva potencijalna dela serijala „finale pre finala“. Utakmica sa Francuskom (18.00) kao jednim od glavnih favorita za zlato biće pravi test kvaliteta. 

Naspram sebe Orlići imaće generaciju koja puca na treću titulu. Posle overavanja trofeja u konkurenciji igrača do 16 godina u Letoniji 2014, onda i zlata u Turskoj dve godine kasnije, Francuska bi mogla da postane tek treća ekipa sa svojevrsnom triplom krunom i tako uđe u probrano društvo. Dosad su takav uspeh postigle samo litvanska „klasa 1992“ sa Jonasom Valančijunasom i Edgarasom Ulanovasom, a nešto ranije i čuvena srpska „klasa 1987“ na čelu sa Milošem Teodosićem.

Francuska je uspela da prebrodi izostanak talentovanog Sekua Dumbije i verovatno najboljeg igrača tima i mlade zvezde Njujorka Franka Ntilikine, ali je vođena kapitenom Batistom Šuafom stigla do osam najboljih na Starom kontinentu. Upravo je Šuaf, koga kritičari vide kao buduću zvezdu evropske košarke, prva i najveća pretnja po koš Srbije u ovom susretu. Na ovom prvenstvu je vrlo dobar sa prosekom od trinaest poena i četiri skoka. Poseduje izrazitu crtu lidera, ozbiljnost daleko iskusnijih igrača, a saigrači se često ugledaju na njega i prate ga u stopu.

Iz pomenute generacije koja je pokorila Evropu 2014. i 2016. godine tu su još drugi strelac Francuske na ovom prvenstvu Dig Dijavara, te Abdulaj Ndoje i Žuls Rambo. Veliki zadatak za Srbiju biće i da se zaustavi talentovani centar Nansija Bastijen Votije, koji u dosadašnjem delu turnira beleži po osam poena i skokova i vrlo je agresivan u oba reketa. Upravo je on pokretačka sila Francuske i asolutni lider po broju uhvaćenih lopti pod oba koša, a ne treba zaboraviti da Trikolori imaju gotovo nestvarnih 17 ofanzivnih skokova u proseku!

Nimalo zanemarljiv podatak – ova generacija Francuske ne zna za poraze ne velikim takmičenjima u bitnim utakmicama. Tačnije, sa kontinentalnih takmičenja 2014. i 2016. Francuska ima skor 15-0, ali su od dolaska u Kemnic doživeli dva poraza. 

Ako neko ima snagu da zaustavi Francusku na pohodu do novog zlata, onda je to Srbija. Vlade Jovanovićima napadački potentnu ekipu, koja se ne fokusira samo na šuteve sa distance, već dosta polaže vere u igru u neposrednoj blizini koša, iako po vokaciji u rosteru nema pravog centra. Miloš Glišić igra fantastičan turnir zasad, Boriša Simanić izrasta u pravog lidera, dok je i Aleksandar Aranitović iskoristio svoje iskustvo iz prvog tima i stavio ga u funkciju tima.

Ne treba nikog posebno izdvajati, jer su momci igrali za tim, a to je uvek najbitnije. Zato rezultat dolazi i konačni proizvod. Sada je potrebno pokazati igru za kategoriju više, dovoljno da bi se sačuvalo još karata u rukavu za nastavak takmičenja.

Izvor: mozzartsport