Лош принос и мала цијена пшенице

Жетва стрних жита у селима Лијевча поља касни двадесет дана, а усљед лоших временских услова, честих кишних падавина приноси пшенице умањени су и двадесет одсто. Уз то још увијек није позната загарантована откупна цијена хљебног жита, а она коју нуде откупљивачи , од 23 до 27 фенинга за килограм, је понижавајућа, тврде пољопривредници у овој житници Републике Српске.

Република Српска 15.07.2018 | 11:54 „Ако сам ја, уз примјену свих агротехничких мјера на 12 хектара остварио релативно добар принос пшенице од 600 килограма по дунуму тек покрио трошкове производње, како ће проћи они који су имали род од 3,5 до 5 тона овог усјева по хектару“, пита се један од највећих робних произвођача Ђурађ Цвијић из Кладара. Он је сав род предао компанији „Рапић“ из Градишке, иако још не зна цијену, јер са овом фирмом има пословну сарадњу. Поздравља приједлог да држава повећа подстицај за пет, односно десет фенинга, што ће добро доћи регистрованим пољопривредним газдинствима, али сматра да би подстицај требало да добију и мали произвођачи. „Ако се то примјени, они ће бити неоправдано оштећени, поготово што су морали предати жито одмах због дугова“, каже Ђурађ Цвијић.

Исто мишљење дијеле многи пољопривредници из Разбоја, Коћићева, Кукуља и других села у Лијевче пољу. Уочено је да једна фирма откупљује пшеницу по цијени од 25 фенинга и да се новац исплаћује без икаквих трагова, мимо платног система, што омогућује манипулације на штету произвођача.



На имању Цвијића Министарство пољопривреде Републике Српске поставило је једн од четири огледа са 37 сорти пшенице, 13 сорти јечма и 4 сорте пшенице „тритикале“ дванаест сјеменарских кућа. Комбајнирање је завршено јуче, а приноси су били различити и углавном слаби.

„Лоше резултате смо и очекивали, јер су прво суша, а потом неколико олуја и честа киша оставили посљедице, што је умањило и принос и квалитет жита“, каже агроном са Пољопривредног института Бања Лука Зоран Мајкић. Он додаје да је корисно то што ће резултати показати како је која сорта жита поднијела лоше временске услове. „Климатске промјене траже обавезну примјену технологије и науке у заштити жита од корова и болести у складу са временским условима“, истиче Мајкић.

(БН/С.К.)