Српску су срозали они који је воде

Ни све лијепе ријечи са говорница које већ јесмо и које ћемо вјероватно чути у наредним данима неће промијенити чињеницу да је повјерење грађана у институције РС и људе који их персонификују бесповратно изгубљено. Да живимо у нормалној држави, предсједник и Влада би након признања да је Давид Драгичевић убијен вратили мандате народу који су изиграли.

Република Српска 09.07.2018 | 19:34 Убиство Давида Драгичевића разоткрило је још једно убиство које му је предходило, а које се одвијало постепено, такорећи испод радара јавности.

Случај Давида Драгичевића не би могао толико дуго бити без квалификације да прије тога нису убили Републику Српску тако што су јој запосјели институције, претворили их у сервисе за остварење личних интереса, обесмислили право и правду, а од грађана направили очајнике који из своје земље одлазе да се не врате.

Република Српска је убијана више пута, натенане, све док није постала само љуштура у којој обитава чудовиште саткано од корупције, криминала, убистава и сваке друге неправде.

Убијена је тиме што афера “Папак” није добила свој епилог.

Убијена је онда када се свјесно манипулисало референдумом који је најављен и заговаран као догађај од неизмерне важности за будућу судбину РС. Након провођења дат му је значај анкете.

Убијена је када су специјалци МУП-а пресрели и опљачкали блиндирано ауто усред дана, а министар остао и даље на свом мјесту имун на осјећај моралне одговорности.

Убијена је онда кад су они који су довели до пропасти Бобар и Банке Српске амнестирани.

Убијена је и онда када се Миле Радишић волшебно појавио пред затвором у Бања Луци, а потом продао зграду М:тел-у и купио Медицинску електронику.

Убијена је и када се предсједник срозавао пјевајући под шатрама.

Убијена је и када су јавни сервиси претворени у страначка гласила.

Убијена је и онда када су се иза говора испуњених патриотским набојем крили крајње прозаични мотиви и циљеви.

Убијена је када су они који је воде без скривања показивали колико ниско мишљење имају о онима који су их бирали.

Убијена је у моменту када је први договор постигнут мимо институција – у четири ока.

Једном речју, нису институције нити РС угрозили никакви Енглези, Американци, Нијемци, масони, Сорош, мигранти и остали “спољни непријатељи” и бабароге којима нас плаше.

Институције су срозали, осрамотили и обезвриједили они који су их персонификовали и водили.

А народ који, да се послужим Орвеловом крилатицом, изабере корумпиране, преваранте, лопове и издајнике није жртва, већ саучесник!

Директ-портал