Прича: Руменко чудног карактера...

Машина за сушење веша, гледање птица, грљење стативе и Бурунди. . .  Детаљи из живота момка који је поразио Бразил и обележио четвртфиналне дуеле Светског првенства.

Фудбал 09.07.2018 | 00:00
Прича: Руменко чудног карактера...
Каква је то само десница била. Контра, лопта на ивици шеснаестерца и - бум. Алисон је могао само да гледа како му се лопта мрси у мрежи. Кевин де Брујне је тим голом практично обезбедио пролазак Белгије у полуфинале Светског првенства. Свакако је неко ко је обележио четвртфиналне окршаје у Русији. Режирао је слом Бразила, а то све само не мала ствар.

Ипак, док га гледамо како на терену, што у дресу Манчестер Ситија, што у дресу Белгије, онако црвен у лицу, види додавања која ни ми чак у преносу не можемо да претпоставимо да ће се догодити и просипа магију по терену, питамо се - како је стигао до тог нивоа и каква прича стоји иза Де Брујнеа?

Па, вероватно је другачији него што то можемо да претпоставимо.

Професори и људи који га знају још откад је био дете кажу да у њему живе две особе. Иначе је био повучено и стидљиво дете, али када год би се појавио на терену у њему би се пробудио Црвени ђаво. Плакао је због пораза, љутио се на наставнике, црвен у лицу би вриштао ако би му се узела лопта, нос би му процурео, а он би редовно рукавом брисао последицу покушаја да му се одузме фудбал.

То брисање носа рукавом је временом постао његов заштитни знак у млађим категоријама док је био на терену. Његовим тренерима и саиграчима је то било нормално, док су се противници чудили.

“О, да, то увек ради, то је његова ствар”, одговарао би тренер.

Био је јако тврдоглав. Знао је да направи сцене. Његов тренер из млађих категорија Франк Де Лејн сећа се да је укорио Кевина зато што није желео да почисти терен после тренинга. Овај се толико наљутио да је загрлио стативу и није желео да је пусти. Ни по коју цену.

"Остао сам са њим јер није планирао да је пусти и желео је ту да остане целу ноћ. Реако сам му да ће му бити халдно, а он ми је само одбрусио – нема проблема. После дугог разговора једва сам га убедио да је пусти. Био је тврдоглав као мула, попут пакла, али га је та тврдоглавост и довела ту где јесте", присећа се тренер.

Де Брујне је рођен и одрастао је у месту Дронген у Белгији које има 12.000 становника. Почео је да игран на бетонцу испед школе, касније и на терену који је данас постао подлога за ергелу коња. Ако се питате шта је узрок његовог изгледа онда је можда одговор у томе што вуче корене из Африке. Ана де Брујне, његова мајка, је рођена у Бурундију. Млади Кевин је одлазио у Африку као млађи, као и у Енглеску где је његова мајка радила као инжењер у нафтној индустрији. Имао је прилику чак да игра за Бурунди, али је одабрао Белгију. И очигледно није погрешио.

Још од детињства њему се придавала велика пажња. Као клинац је већ давао интервјуе за медије пре и после утакмице, Белгија је била гладна великих играча и претпостављало се да би Кевин могао да буде тај. Ипак, медији никада нису имали превише "користи" од Кевина. Ради се о чудном карактеру. Довољно је да вам кажемо да га саиграчи зову "Тумбле-дрyер" (Машина за сушење веша). Веома је сув на речима, нема нешто посебно смисла за хумор, па чак и на Wхатс-апп апликацији одговара кратко у пар речи. Колико је издашан у фудбалском умећу, толико је шкрт на речима. И баш зато је занимљив саиграчима.

Написао је и књигу о себи коју је назвао "Кееп ит симпле". Врло логично. Ту је чак открио да га је девојка преварила са голманом репрезентације Белгије Тибом Куртоом. Ипак, то га не спречава да са њим напада титулу светског првака у Русији. Имали су раније и размирице и свађе, али су се помирили.

О његовом темпераменту говоре не само приче из свлачионице, већ и његов хоби. Можете ли да замислите оног мајстора са лоптом који је пресудио Бразилу како се шета шумом у потрази за птицама. Управо то ради када има слободно време. Постао је и амбасадор једног резервата за птице у Немачкој које садржи 675 различитих врста. То му је пасија, страст.

То што воли да је у додиру са природом објашњава и чињеницу да је покренуо своју модну линију КДБ и део профита издваја за развој спорта за особе са посебним потребама.

Све у свему, када следећи пут уђе у кадар црвеног лица сетићете се оног истог клинца што има два лица. Једно за приватан живот. Друго за фудбал.

Јер, на терену је прави Црвени ђаво.

Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион имагес

Коментари / 0

Оставите коментар