Милошевић: Волио бих да Крстајић остане селектор, али...

Потпредседник Фудбалског савеза Србије говорио је о гостојући на ТВ Прва о учинку репрезентације Србије на Светском првенству у Русији.

Фудбал 06.07.2018 | 22:00 'Орлови' су такмичење завршили већ у првој фази, иако су на отварању савладали Костарику, али су онда уследили порази од Швајцарске односно Бразила за треће место у групи. 

"Нисам ни разочаран, нисам ни одушевљен, а свакако да не могу да будем равнодушан. Не бих смео, уосталом као ни нико од нас у Савезу. Мој одговор се налази негде на средини, између три споменуте ствари. Било је добрих ствари, било је и оних мање добрих, али, генерално гледано, мора се рећи да је циљ био да се прође група, па се може сматрати да нисмо резултатски спровели план у дело. Исто тако, мора се истаћи и да су постојали објективни разлози зашто нисмо прошли даље", почео је причу Милошевић. 

Посебно болан био је пораз од Швајцараца у другом колу, испоставило се, пресудном по судбину нашег тима. Џердан Шаћири донео је у 90. минуту преокрет и тријумф 'Сајџијама', али се дуго говорило и о недосуђеном пеналу за наш тим при резултату 1:1. 

Немачки арбитар није Феликс Брих није желео да погледа поновљени снимак, а то му је, како преносе немачки медији, био и последњи меч на овом Мундијалу. 

"И без одлуке да више не суди у Русији смо знали да ће се то десити, јер су нам одређени људи из ФИФА индиректно признали да та утакмица била доста спорна када је у питању суђење, па и сама ВАР технологија је заказала. Нажалост, ми немамо превелику вајду од тога – осим тога да можемо да кажемо да је Србија понајвише оштећена од свих екипа на Светском првенству. испоставило се да је управо тај меч био кључан за наш даљи пласман и у доброј мери одредила нашу судбину. Али нека не буде и то оправдања, а ја покушавам и наставићу то да чиним – да будем реалан. Мислим да је екипа одиграла довољно добро и да је уз малу дозу спортске среће, на страну суђење и неправду, могла да се квалификује у наредну фазу. Опет, можда нисмо имали ни довољно снаге, а ни квалитета, у појединим тренуцима утакмица и деловима игре како бисмо у томе и успели...".

Нација је још једном остала разочарана када је у питању "најважнија споредна ствар на свету", али Милошевић не сматра да је јавност била равнодушна после елиминације како су појединци оценили. 

"Не мислим да су наши људи равнодушни... Као што сада разговарам с вама новинарима и са колегама из струке, тако често разговарам и са 'обичним' људима, па где год да се нађем тема је углавном фудбал. А, оно што примећујем јесте да 99 од 100 људи каже да им је важно само да се репрезентативци боре, односно да све друго могу да схвате и прихвате. Сада, на овом Светском првенству имамо куриозитет да је Србија највише претрчала километара у групној фази од свих екипа, чиме се побија малопређашња критика. Када је тако, остаје нам да анализирамо онај стручни део – колико је ту било квалитетног трчања, колико је то утицало на квалитет саме игре". 

С друге стране, највећи је број оних који, осим смене селектора Славољуба Муслина, који је селекцију и довео до Русије, челним људима највише замерају на изненадној смени дугогодишњег капитена Бранислава Ивановића. 

"Заиста нисам приметио да ли је постављање Александра Коларова донело нешто негативно или позитивносамом тиму, али сматрам да је цела та прича поприлично предимензионирана, пошто је била занимљива тема за медије и за јавност. Све то није пореметило односе у екипи, током припрема и времена које смо провели у Русији, док ја могу да потврдим да је на сваком тренингу атмосфера била сјајна. Максимално су озбиљно прилазили обавезама. Што се Банета тиче, ја сам разговарао с њим баш тада када се све то десило, замолио сам га као потпредседник да остане миран и да ради свој посао. Све је то наш посао, ја сам 12 година био део државног тима и врло добро знам како шта функционише, па исто тако морате бити свесни да ћете некада бити и закинути и одстрањени – можда и неправедно, али не можете себе никада да стављате испред екипе. Ја лично то никада нисам радио, па сам дао себи за право да то и од других тражим. Истовремено, не могу да грешим душу, можда је Бане био и погођен тиме и зато се држао донекле по страни, али ни на који начин није стварао негативну енергију и ишао у одређени екстрем. Али, није само он у питању јер је било још незадовољних играча после сваке утакмице – сваки пут имате једанаест њих који играју и дванаесторицу који не играју. То је и добро јер нам ни не требају играчи којима је свеједно, само што та љутња мора да има постављену границу која не сме да се прелази. Све у свему, није било скандала каквим смо били својствени у прошлости".

Одмах после отворених критика на манир и начин рада челних људи Савеза, на удару се нашао и селектор Младен Крстајић који је без тренерског искуства сео на клупу националног тима, после улоге асистента у стручном штабу. 

"Младен Крстајић је сам одлучивао и све одлуке доносио је сам, односно у сарадњи са стручним штабом. Почев од списка за Мундијал, па до утакмица у Русији – немојте уопште сумњати када је то у питању. Чуо сам и ја разне приче по 'чаршији', о разним спољним факторима и разноразним утицајима, али, поново, лично могу да гарантујем да му није нико други састављао тим. Из простог разлога јер сам све време био присутан, а и знам колико је незгодан по том питању, исто колико и ја. А ја знам колико сам незгодан. Јесмо ми причали и консултовали се око разних ствари, али је он био тај који је бирао тактику и тим, и увек је његова била последња. Да ли је све било како треба анализираћемо у наредним недељама, наравно не само учинак и рад Младена Крстајића већ комплетан циклус у претходне две године јер је оно што нас чека наредног септембра (квалификације за Европско првенство 2020) јесте изузетно важно. Да урадимо детаљну анализу, донесемо одређене одлуке и што спремнији дочекамо почетак новог циклуса. Моје мишљење је да не бих имао ништа против да Младен остане селектор, после огромног искуства овог лета, а и ја сам се одувек, док сам обављао и функцију директора, увек залагао да имамо континуитет јер без дугорочности и планирања нема резултата. Следи анализа свега, као што сам и рекао, па да сачекамо две-три недеље, да бих онда могли конкретно да кажемо шта ће се дешавати". 

Посебан део у целокупном процесу заузима и прича око Сергеја Милинковић-Савића, офанзивца Лација за кога су европски великани спремни да издвоје и више од 100.000.000 евра, као једног од главних фактора због чега је дошло да размимоилажења у мишљенима врха Куће фудбала и некадашњег селектора Муслина.

Општа оцена је да је, осим дуела са Костариканцима, двадесетрогодишњи Сергеј могао да пружи далеко више, али је, исто тако, прве минуте са колегама из везног реда – Немањом Матићем и Луком Миливојевићем – одиграо управо против Костариканаца, па се не може сматрати да кривица није само његова, иако је своју игру на Мундијалу оценио са 7,5-8. 

"За оцену први пут чујем, али ћу пробати да будем његов адвокат у овом тренутку. Пре свега је он представља огроман потенцијал и заиста нећу да говорим о цифрама које се упорно спомињу. Оне су баснословне, такве какве су, а ја не улазим у личне интересе и ко се тиме бави и зашто... Ми смо пре четири године већ знали шта имамо у њему, што је показао на Светском првенству за младе на Новом Зеланду, када смо постали прваци света. Тада је проглашен за другог најбољег играча, иако је, по мени, био најбољи. Његов учинак у Русији није на нивоу на ком је могао да буде, али и за то поново има објективних околности. Пре свега јер није у довољној мери познавао тим пошто је сувише касно прикључен, нити је екипа могла да на прави начин да искористи њега и квалитете које поседује. С друге стране, притисак који носи све то око трансфера и количина новца који се спомиње представља огромно психичко оптрећење за њега и то не сме да се заборави. То је тешко и за озбиљне, пословне људе, а не за фудбалера. Његов однос према дресу је био феноменалан, никада ни на тренинг није дошао 'подигнутог носа', да глуми неку звезду која је у милионима, већ је био спреман и урадио је све задатке који су били постављени пред њега. Колико је то било квалитетно подложно је дискусији, док је потпуно друга прича колико је било реално очекивати од њега да уради нешто више", додаје Саво и осврће се на ситуацију у вези дебија Александра Митровића за репрезентацију: 

"Исто тако сам се, пре две-трии године, свађао са 'пола' Србије у вези Александра Митровића, овог истог који је данас први нападач репрезентације, објашњавајући људима зашто треба да имамо стрпљења, зашто морамо да га сачекамо, трпимо и исфорсирамо... Не желим да звучим ни препотетно ни арогантно, али то и јесте мој посао – да их 'видим' пре вас, медија, обичних људи и навијача. Исто оно што сам тврдио, тврдим и сада и Србија ће тек да упозна правог Сергеја. Наравно, не само њега, хвала богу, већ и Андрију Живковића, Немању Радоњића, Николу Миленковића... Њих седморица, осморица су већ ту и тек долазе. Нико није прецртан, сви су нам потребни и они од 33 и 34 године, само ако су најбољи на својим позицијама", закључио је Милошевић уз констатацију да се Немања Матић сигурно неће повући из националног тима.

Извор: Б92