Мала Мо о великом Вимблдону: Неосвојива трава!

Велика шампионка, бивша југословенска тенисерка Моника Селеш, присетила се играња на престижном турниру у Лондону, чији јој пехар једино недостаје у колекцији гренд слем трофеја.

Тенис 03.07.2018 | 23:20 Моника Селеш обележила је једну тениску епоху. У каријери, која је трајала 14 година, освојила је девет гренд слем трофеја, али никада на Вимблдону.

На Аустралијан Опену тријумфовала је четири пута, на Ролан Гаросу три, пехар УС опена подизала је два пута, а на Вимблдону играла је само једном финале - 1992, када је поражена од Штефи Граф.

"Имала сам 15 година када сам први пут наступала на Вимблдону. То је било невероватно искуство, јер сам тада први пут видела травнату подлогу и први пут играла на њој. То није било он лине време, када си на интернету могао да се информишеш о томе како је играти на тој подлози", присетила се Моника Селеш првог доласка у Ол Ингланд клуб 1989. године.

Упркос неискуству, Селеш је на дебију у Лондону стигла до четвртог кола.

Пре доласка на Вимблдон на Ролан Гаросу је направила одличан резултат уласком у полуфинале, где ју је зауставила Штефи Граф у три сета (6:3, 3:6, 6:3).

Ипак, каже, није била припремљена за Вимблдон, који је био у потпуности другачији од свега што је до тада видела.

"То је невероватна ствар, чула се само та тишина, коју је прекидао ударац рекета у лоптицу. То је био једини шум. Публика је била мирна, знала је да се понаша на мечевима, постоји краљевски бокс и још неколико ствари који га чине тако посебним и великим турниром", испричала је 44-годишња Селеш, која је четири пута играла у четвртфиналу Вимблдона.

"Посебан је био доживаљај играње на Централном терену. Сам излазак на центар терена је уносио нервозу у играче, а онда чујете само 'шшшшшш' и како лоптица пада. А у кутку трибина седи принцеза Дајана, која је била велики љубитељ тениса и гледала је скоро све мечеве. На већини турнира ви немате краљевску свиту у публици, а требало је да останете мирни, иако сте знали да вас они помно прате", рекла је Селеш, која је до 20. године освојила чак осам гренд слем трофеја.

Прву велику победу остварила је 1990. године када је освојила пехар на Ролан Гаросу и то као најмлађа играчица у историји. Имала је само 16 година и велику подршку са трибина - принцезу Дајану, која је била њен велики навијач.

Након тога уследила је доминација која не само да је ретка у тенису, већ у спорту генерално.

Моника Селеш је између 1990. и почетка 1993. године освојила седам гренд слем трофеја, на укупно осам турнира. Једино није успела да победи на Вимблдону.

Штефи Граф је тријумфовала 1992. године у финалном мечу који је прекидан због кише - 6:1, 6:2.

"Изгубила сам то финале веома брзо, и веома убедљиво", кратко је прокоментарисала Мала Мо.

Моника је форсирала агресивну игру са основне линије и ударала је са обе руке, а сваки њен ударац пратио је гласан узвик, по коме је такође била препознатљива.

За све противнице увек је проналазила право решење, само на Вимблдону није имала рецепт за игру на трави.

"У моје време трава је била врло кратка и веома брза и ја сам имала проблем да се адаптирам на ту брзу игру, али и на ниске лоптице. Будући да сам леворука, вероватно сам могла то да искористим и да шаљем лопте из бољих углова, али у тој фази нисам била спремна да правим промене у својој игри", објаснила је Моника.

Бивша тенисерка, рођена 1973. године у Новом Саду, која је пасош Југославије заменила америчким 1994. године и трајно се настанила на Флориди, није сигурна да ли би у садашње време бележила боље резултате на трави.

"Заиста је тешко рећи да ли би са својим стилом игре на сада другачијој травнатој подлози могла да урадим више", поручила је и додала да је пре неколико година нарочито била поносна на једну шампионку.

"Сви су говорили да играчи који играју дворучни форхенд и бекхенд не могу да победе на Вимблдону. А онда је Марион Бартоли 2013. то успела да уради и заиста сам била срећна због ње. О, да, успела је. Осећала сам се као старија поносна сестра јер је доказала да је то могуће".

Моника Селеш, која је последњи такмичарски меч одиграла 2003, а званично се повукла тек 2008, већ годинама је далеко од тениса. Уз аутобиографију написала је и књигу за тинејџере, бави се јавним говорима о здрављу и здравом животу.

Каже да тенис игра понекад, забаве ради.

"Играм тенис за своју душу, али то стварно изгледа ужасно. То је велики ударац на мој его, али такав је живот", поручила је уз осмех Мала Мо.

30. април 1993...

Монику Селеш на турниру у Хамбургу, 30. априла 1993. године, ножем је убо опсесивни навијач Штефи Граф Гинтер Пархе, који је желео на тај болесни начин да омогући својој љубимици да се врати на прво место WТА листе. Задао јој је ударац ножем дугачким 23 центиметра у пределу лопатице током паузе на четвртфиналном мечу против Магдалене Малееве. Тај инцидент заувек је променио историју тениса, а Моника Селеш дуго се опорављала. Тенису се вратила после двогодишње паузе и успела је годину дана касније да освоји још једну гренд слем титулу, на Аустралијан Опену. Напад у Хамбургу уништио је њену сјајну каријеру, а Моника је много година касније у својој аутобиографији признала да је због убода ножем, али и тешке болести оца Кароља у исто време, била у жестокој депресији и да је имала озбиљне поремећеје у исхрани. Никада после тога није наступала у Немачкој.

Извор: мондо.рс