Mala Mo o velikom Vimbldonu: Neosvojiva trava!

Velika šampionka, bivša jugoslovenska teniserka Monika Seleš, prisetila se igranja na prestižnom turniru u Londonu, čiji joj pehar jedino nedostaje u kolekciji grend slem trofeja.

Tenis 03.07.2018 | 23:20 Monika Seleš obeležila je jednu tenisku epohu. U karijeri, koja je trajala 14 godina, osvojila je devet grend slem trofeja, ali nikada na Vimbldonu.

Na Australijan Openu trijumfovala je četiri puta, na Rolan Garosu tri, pehar US opena podizala je dva puta, a na Vimbldonu igrala je samo jednom finale - 1992, kada je poražena od Štefi Graf.

"Imala sam 15 godina kada sam prvi put nastupala na Vimbldonu. To je bilo neverovatno iskustvo, jer sam tada prvi put videla travnatu podlogu i prvi put igrala na njoj. To nije bilo on line vreme, kada si na internetu mogao da se informišeš o tome kako je igrati na toj podlozi", prisetila se Monika Seleš prvog dolaska u Ol Ingland klub 1989. godine.

Uprkos neiskustvu, Seleš je na debiju u Londonu stigla do četvrtog kola.

Pre dolaska na Vimbldon na Rolan Garosu je napravila odličan rezultat ulaskom u polufinale, gde ju je zaustavila Štefi Graf u tri seta (6:3, 3:6, 6:3).

Ipak, kaže, nije bila pripremljena za Vimbldon, koji je bio u potpunosti drugačiji od svega što je do tada videla.

"To je neverovatna stvar, čula se samo ta tišina, koju je prekidao udarac reketa u lopticu. To je bio jedini šum. Publika je bila mirna, znala je da se ponaša na mečevima, postoji kraljevski boks i još nekoliko stvari koji ga čine tako posebnim i velikim turnirom", ispričala je 44-godišnja Seleš, koja je četiri puta igrala u četvrtfinalu Vimbldona.

"Poseban je bio doživaljaj igranje na Centralnom terenu. Sam izlazak na centar terena je unosio nervozu u igrače, a onda čujete samo 'šššššš' i kako loptica pada. A u kutku tribina sedi princeza Dajana, koja je bila veliki ljubitelj tenisa i gledala je skoro sve mečeve. Na većini turnira vi nemate kraljevsku svitu u publici, a trebalo je da ostanete mirni, iako ste znali da vas oni pomno prate", rekla je Seleš, koja je do 20. godine osvojila čak osam grend slem trofeja.

Prvu veliku pobedu ostvarila je 1990. godine kada je osvojila pehar na Rolan Garosu i to kao najmlađa igračica u istoriji. Imala je samo 16 godina i veliku podršku sa tribina - princezu Dajanu, koja je bila njen veliki navijač.

Nakon toga usledila je dominacija koja ne samo da je retka u tenisu, već u sportu generalno.

Monika Seleš je između 1990. i početka 1993. godine osvojila sedam grend slem trofeja, na ukupno osam turnira. Jedino nije uspela da pobedi na Vimbldonu.

Štefi Graf je trijumfovala 1992. godine u finalnom meču koji je prekidan zbog kiše - 6:1, 6:2.

"Izgubila sam to finale veoma brzo, i veoma ubedljivo", kratko je prokomentarisala Mala Mo.

Monika je forsirala agresivnu igru sa osnovne linije i udarala je sa obe ruke, a svaki njen udarac pratio je glasan uzvik, po kome je takođe bila prepoznatljiva.

Za sve protivnice uvek je pronalazila pravo rešenje, samo na Vimbldonu nije imala recept za igru na travi.

"U moje vreme trava je bila vrlo kratka i veoma brza i ja sam imala problem da se adaptiram na tu brzu igru, ali i na niske loptice. Budući da sam levoruka, verovatno sam mogla to da iskoristim i da šaljem lopte iz boljih uglova, ali u toj fazi nisam bila spremna da pravim promene u svojoj igri", objasnila je Monika.

Bivša teniserka, rođena 1973. godine u Novom Sadu, koja je pasoš Jugoslavije zamenila američkim 1994. godine i trajno se nastanila na Floridi, nije sigurna da li bi u sadašnje vreme beležila bolje rezultate na travi.

"Zaista je teško reći da li bi sa svojim stilom igre na sada drugačijoj travnatoj podlozi mogla da uradim više", poručila je i dodala da je pre nekoliko godina naročito bila ponosna na jednu šampionku.

"Svi su govorili da igrači koji igraju dvoručni forhend i bekhend ne mogu da pobede na Vimbldonu. A onda je Marion Bartoli 2013. to uspela da uradi i zaista sam bila srećna zbog nje. O, da, uspela je. Osećala sam se kao starija ponosna sestra jer je dokazala da je to moguće".

Monika Seleš, koja je poslednji takmičarski meč odigrala 2003, a zvanično se povukla tek 2008, već godinama je daleko od tenisa. Uz autobiografiju napisala je i knjigu za tinejdžere, bavi se javnim govorima o zdravlju i zdravom životu.

Kaže da tenis igra ponekad, zabave radi.

"Igram tenis za svoju dušu, ali to stvarno izgleda užasno. To je veliki udarac na moj ego, ali takav je život", poručila je uz osmeh Mala Mo.

30. april 1993...

Moniku Seleš na turniru u Hamburgu, 30. aprila 1993. godine, nožem je ubo opsesivni navijač Štefi Graf Ginter Parhe, koji je želeo na taj bolesni način da omogući svojoj ljubimici da se vrati na prvo mesto WTA liste. Zadao joj je udarac nožem dugačkim 23 centimetra u predelu lopatice tokom pauze na četvrtfinalnom meču protiv Magdalene Maleeve. Taj incident zauvek je promenio istoriju tenisa, a Monika Seleš dugo se oporavljala. Tenisu se vratila posle dvogodišnje pauze i uspela je godinu dana kasnije da osvoji još jednu grend slem titulu, na Australijan Openu. Napad u Hamburgu uništio je njenu sjajnu karijeru, a Monika je mnogo godina kasnije u svojoj autobiografiji priznala da je zbog uboda nožem, ali i teške bolesti oca Karolja u isto vreme, bila u žestokoj depresiji i da je imala ozbiljne poremećeje u ishrani. Nikada posle toga nije nastupala u Nemačkoj.

Izvor: mondo.rs