Умјетници оживјели Бардачу

Изложбом новонасталих дјела у Тренинг центру Природно математичког факултета Бања Лука на Бардачи, синоћ је означен завршетак рада овогодишње, 35. по реду Ликовно-еколошке колоније „Бардача-Србац“. Четрнаест академских сликара из пет земаља – Француске, Македоније, Црне Горе, Србије и Републике Српске у протеклих осам дана створило је око 40 вриједних дјела радјених, углавном, техником уље на платну, која ће обогатити фундус слика Колоније, као културна баштина општине Србац.

Република Српска 02.07.2018 | 11:26 На завршној свечаности, којој је, поред  учесника колоније присуствовао велики број љубитеља ликовне умјетности, посленици културе и други гости, директорка  ЈУ Центар за културу и спорт Србац, Сандра Михољчић  је  изразила задовољство што је ова установа успјешно организовала још једну колонију.

„То смо остварили захваљујући умјетницима, који су прихватили наш позив и марљиво радили, али и покровитељима  и спонзорима без чије помоћи  не бисмо могли организовати овако захтјевну и значајну културну манифестацију“, нагласила је Сандра Михољчић.

Секретар Колоније Стеван Умљеновић  се осврнуо на значај културе, као друштвене, надградње, а не потрошње, како се то, углавном, код нас још увијек мисли.

„Ми морамо као народ  његовати културу сјећања, као неки народи, попут Јевреја. Колонија ради ево 35 година, па и у ратно доба, када су падале гранате. Колонија је  успјела да одржи континуитет  у то доба и испунила  своју умјетничку, али и хуманитарну  улогу, јер су дјела продавана на аукцији и средства давана породицама погинулих бораца“, нагласио је Умљеновић. Он је истакао и неке  учеснике, који су дали немјерљив допринос развоју бардачке колоније, а више нису медју живима, као што су Милић од Мачве, Живојин Мишков, Здравко Мандић и Милан Кешељ.



Члан Умјетничког савјета бардачке Колоније Александар Саша Грандић,  историчар умјетности, изразио је задовољство што Бардача, као природни резерват, након вишегодишње деградације и уништавања, поново оживљава и што су нека језера добила воду и што је све више рибе и птица.

„Што се тиче умјетничког потенцијала у овом сазиву колоније, он је, као што се види на сликама, зауиста фрапантан из разлога што су укрштене  различите поетике разнородних умјетника, од најстарије генерације до најмладјих генерација ликовних умјетника који су тек изашли са академија у Бања Луци, Скопљу, Подгорици. Задржан је квалитет и континуитет најстарије ликовне колоније у Републици Српској. Она је оправдала своје постојање и истовремено показала  да се умјетници могу и знају окупити око љубави према природи, љубави према умјетности, љубави према људима“, рекао је  Грандић.



Аутор слике Офелија, настале 1985. године на Бардачи Љубица Мркаљ која је дошла из Париза,ј није крила задовољство што је поново  позвана на ову Колонију, која је подсјећа на младост..

„Нажалост, некада свијетли Париз сада је замућен,  и не само он, цијела Европа је замрачена. Волим сјетлост, Ја сликам оно што даје  енергију и снагу“, каже Мркаљ показујући своје слике на којима су пољопривредни производи – храна.

И начелник Српца Младјан Драгосављевић био је задовољан што је Колонија успјешно приведена крају, јер она, како каже, има велики културни значај за ову локалну заједницу и Републику Српску. Признаје да је Бардача, као природни резерват доживјела девастацију као еко-систем.

„Дјелимично има помака на њеном оживљавању, што даје оптимизам, а то се види и на дјелима сликара. Бардача је за нашу општину дугорочан циљ и нисмо одустали од ње. Предузимамо одредјене мјере и покрећемо иницијативе према републичким органима да се нешто учини на њеној заштити и ревитализацији. Јер, ради се неспорно о једном сплету околности који је ово рамсарско подручје довео у незавидан положај, гдје је број птица смањен“, рекао је Драгосављевић.

На завршној свечаности изостао је „округли сто“ на тему „Незаштићено подручје Бардача“ на коме су представници Центра за заштиту животне средине из Бања Луке требало да  говоре и прикажу документарни филм о Бардачи.

Ликовно еколошка колонија „Бардача-Србац“ дјелује у оквиру Јавне установе Центар за културу и спорт Србац. Покровитељи су били Кабинет предсједника Републике Српске, Општина Србац, Министарство просвјете и културе РС и Природно-математички факултет Бања Лука. Одржавање ове културне манифестације помогли су, такодје,  и бројни донатори и спонзори.

(БН/С. К.)