Прича - Русија: Једном у 100 година и не поновило се никад!

Дуго ће се чекати на шансу каква се указала на Светском првенству 2018. године, надамо се последњем које је одиграно по актуелним правилима. Овако заиста нема смисла.

Фудбал 01.07.2018 | 14:00 - Русија 2018, шанса која се указује једном у 100 година -

Од првог икада одржаног Светског првенства у фудбалу одржаног од 1930. године у Уругвају - за нас чувеног "Монтевида" - није се догодило да у завршници не учествују силе попут Немачке и Италије, које скупа имају осам титула првака света на претходних 20 мундијала.

Вероватно зато што нису биле ни позване да учествују.

Ако бисмо им додали и троструког финалисту Холандију, која је попут Италије елиминисана још у квалификацијама, увелико бисмо имали довољно аргумената да Русију 2018 доживимо и као прилику која се указује једном у 100 година за тимове који су већ дуго присутни на великој сцени, увек ту, али ретко или до краја.

По завршетку групне фазе такмичења на XXИ светском првенству у фудбалу, након неочекиване елиминације актуелног шампиона Немачке (то им се није догодило од 1978. године у Аргентини), сазнали смо и да ће два историјски важна тима са великим звездама у својим редовима одмерити снаге већ у осмини финала.

Реч је наравно о утакмици Француска - Аргентина, која је увелико постала "Цлассиц", и у којој је морао бити елиминисан још један бивши првак света након чега је Мундијал 2018 и пре завршетка прве рунде елиминација постао специфичан у односу на претходне. Зашто? Зато што ће завршницу играти само два вишеструка првака планете, Бразил (5) и Уругвај (2), тим који је други и последњи пут био шампион далеке 1950.

Ту су још Шпанија и Енглеска са по једном титулом.

Другим речима, од 14 тимова који су и даље у конкуренцији, девет никада није освојило Мундијал. Шведска је једном играла финале, Хрватска једном полуфинале, као и Русија (али под именом СССР), остали нису стигли даље од четвртфинала. Данска и Јапан ни толико.

Верујемо да вам је поента увелико јасна, али то није све.

Увелико је познато да ће се 6. јула у Нижњем у првом заказаном четвртфиналу састати Уругвај и Француска, што значи још једног екс-првака света мање у полуфиналу.

Рачунајући од Светског првенства 1994. у САД, Јужна Африка једина је домаћа екипа која није играла полуфинале (2010. година). У Француској 1998, Јапану и Јужној Кореји 2002, Немачој 2006. и Бразилу 2014. домаћин је увек био једна од четири екипе у завршници, а Русија ће се данас на "Лужњикију" састати са бившим прваком света, Шпанијом.

Или ћемо испратити једног од главних фаворита и бившег првака или домаћу селекцију, без које се играло за финале само једном у последњих пет наврата.

Шта тек рећи за Шведску и Швајцарску, које су "извукле" једна другу у осмини финала и добиле прилику да се нађу међу осам најбољих, а то би посебно требало да боли, пече, сврби и нервира нас, Србе - још недовољно свесне каква је шанса пропуштена.

Дакле, Светско првенство у Русији 2018. године јединствена је прилика за тимове попутУругваја и Енглеске, који дуго покушавају да понове скоро заборављене успехе, као иБелгије, Хрватске и Колумбије, који су имали и имају квалитет, али не и велико финале, да искористе шансу каква ће се - по свему судећи - указати тек у наредном веку.

Тек ће Катар 2022 и САД 2026 показати да ли је у Русији 2018 успостављен неки нови светски поредак. До тада, овај Мундијал биће само шанса коју многи нису искористили, почев од свих афричких селекција и наших "орлова", па... видећемо кога све још.

Неким тимовима ово није било довољно.

- Русија 2018, доказ да овако не иде даље -

ФИФА је у периоду између Бразила и Русије прошла кроз најнеславнији период своје историје, када су у питању људи који руководе овом моћном организацијом, али је Мундијал 2018 већ после прве фазе такмичења показао да мито и корупција, похлепа и бесчашће, нису умањили страст и љубав коју грађани света осећају према својој омиљеној игри и својим и најдражим тимовима.

Нажалост, и овог јуна испоставило се, да неки од тих тимова не хају претерано за част и поштење у ситуацијама када се тако нешто не подудара са такмичарским амбицијама.

Најкраће речено: поново смо били сведоци непријатних утакмица у завршници прве фазе такмичења, у којима је циљ био све осим победе и витешког надметања. Навијачи и њихове емоције, али и суштина спорта, и у Русији су стављани у други план тамо где се за таквим начином размишљања јављала потреба.

Специфичност овог Мундијала је у томе што је главни актер најконтроверзније утакмице на турниру, али и у претходних неколико деценија, био национални тим Енглеске, земље у којој је настала ова игра, чија је Фудбалска асоцијација једна од четири "чувара интегритета фудбала", уз Шкотску, Велс и Северну Ирску.

Односно без чије сагласности ФИФА не може да промени нити једно правило фудбалске игре.

Говоримо о такозваним "чуварима игре", острвском квартету који се пре 132 године окупио како би унифицирао правила у Уједињеном Краљевству и, до данас, задржао ексклузивно право да простим "да" или "не" прихвати и одбије сваку иницијативу за промену пропозиција такмичења.

Зашто ово наводимо?

Управо је "колевка фудбала", Енглеска, последња у низу репрезентација која је хладнокрвно искористила актуелан систем такмичења и чији је селектор Гарет Саутгејт, попут свог колеге са клупе Белгије, Роберта Мартинеза, јавно признао да победа у једној од "дербија" прве фазе није била приоритет и да је његов тим имао другачије циљеве.

Најзвучнија утакмица првог кола такмичења по групама била је Шпанија - Португалија. Био је то спектакл завршен резултатом 3:3. Нису разочарали и дуели Бразил - Швајцарска 1:1, у ком је све "прштало" од набоја, као и Немачка - Мексико, где је бранилац трофеја наишао на неочекивано тврд отпор и забележеио драматичан пораз од 0:1.

Пре него што је одлучено ко ће сигурно даље, а ко не, у другом колу уживали смо у утакмици Хрватска - Аргентина 3:0, мало је рећи да је било драме у мечу између Србије и Швајцарске завршеном резултатом 1:2. Било је ту још неколико мечева где се директно одлучивало о проласку даље, нарочито у групи у којој су страдале Немачка и Пољска.

А, онда су на ред дошла два "блокбастера" прве фазе.

Почело је негледљивом "нулом" Француза и Данаца на "Лужњикију", у мечу пре ког је Оге Хареиде знао да га реми сигурно води даље, а Дидије Дешан да му је бод довољан за одбрану првог места па је изоставио "неколико" стандардних: Набила Фекира, Пола Погбу, Блеза Матуидија, Килијана Мбапеа, Самуела Умтитија, Бењамина Павара и Уга Лориса.

Пред утакмицу је владала карневалска атмосфера испред стадиона, али су се навијачи разишли у тишини.

На све се надовезао дуго очекивани окршај Енглеза и Белгијанаца за прво место у групи, након што су пре тога "натанковали" неравноправне ривале из Туниса и Панаме. Испоставило се, међутим, да прво место значи одлазак у половину жреба у којој су Бразил, Аргентина, Француска и Уругвај, док друго "доноси" Колумбију у осмини и потом бољег из утакмице Шведска - Швајцарска у четвртфини финала.

Мартинез је био поштен (ако се то тако може назвати) утолико што је и пре почетка утакмице рекао да победа није примаран циљ, јер је његов тим већ изборио осмину финала и та изјава наишла је на осуду репортера из целог света, рачунајући и Енглеске. Међутим, када су се појавили састави, постало је јасно да ни Саутгејт неће инсистирати на победи, јер су на клупи остављени Хари Кејн, Деле Али, Џордан Хендерсон, Џес Лингард, Рахим Стерлин, Кајл Вокер, готово комплетна постава која је одушевила нацију "шестицом" у мрежи Панаме.

Када је меч почео, дерби за прву позицију пред очима целог света претворио се у дерби за другу.

У утакмици у којој је "албион" упутио један ударац у оквир гола, победу Белгији донео је Аднан Јанузај ударцем који су погледом испратили и Дани Роуз и Фабијан Делф. Штавише, постоје и они који сматрају да се Делф дословце склонио како не би изблокирао покушај једног од Мартинезових "другопозиваца".

Када је фарса окончана, ред је дошао на Саутгејта да признао да ни за њега победа није била императив и да екипа није имала ништа против тога на састанку на ком је одређена стартна постава.

Колико непоштено, толико и поштено!

Да не намеравају и не могу да ураде ништа по овом питању, функционери ФИФА показали су неодређеним и благим осудама у данима који су уследили, фокус је брзо пребачен на "нокаут фазу" и она је почела на спектакуларан начин - један за другим са Мундијала елиминисани су Лионел Меси и Кристијано Роналдо, најбољи фудбалери света у последњој деценији.

Како год да буде окончан турнир, око једне ствари не би требало да буде дилеме - наредни би морао да буде одигран по новим правилима: жребом за осмину финала. И Енглези би требало да буду ти који ће предложити жребање, уживо, у јеку Мундијала, уз сигурно рекордну гледаност - какву би и само финале тешко достигло.

Да ли би решење било преузимање система такмичења из Лиге шампиона, где су победници група у првој фази носиоци, а другопласирани у подређеном положају или би "први шешир" чинило осам тимова са најбољим скором у првој фази, "други шешир" следећих осам невезано за пласман у оквиру једне групе (тада би 3. коло било још значајније за коначан поредак)...

...остављамо "чуварима игре".

Они свакако знају најбоље.

Овако заиста нема смисла.

Извор: мондо.рс