Анализа: Селектор Крстајић - без утиска и сиједих власи...

Да је за неку огромну критику – није. Међутим, чињеница је да није ни себе уградио у овај резултат колико је требало и да је направио низ стратешких грешака пре него што се запутио у Русију.

Фудбал 01.07.2018 | 23:00 Нема горе пошасти за једног тренера, ма колико његов мандат био кратак, него да на великом такмичењу или првенству остане без утиска и личног печата. Баш такву оцену заслужио је селектор ОрловаМладен Крстајић.

Да је за неку огромну критику - није. Испао је у групи против објективно много јаче екипе (Бразил) и много уиграније репрезентације (Швајцарска). И недостајало му је мало, можда једна боља одлука немачког арбитра Феликса Бриха, или једно боље полувреме од оних других 45 минута против Швајцарске. Тада биМладен Крстајић био слављен и проглашаван за неког ко је подигао лествицу чак и у односу на Радомира Антића. Међутим, чињеница је да некадашњи штопер Партизана није себе уградио у овај резултат колико је требало и да је направио низ стратешких грешака пре него што се запутио у Русију као тренер на почетку каријере.

Не рачунајући Мијата Гаћиновића, можда и неког задњег везног у кога би имао поверења толико да га гурне у ватру кад су носиоци игре били оптерећени картонима против Швајцарске, сви који су заслужили били су до јуче на обали Балтичког мора. Али док буде враћао фрагменте свих ситница које су довели до испадања из групе, Младен Крстајић ће морати да се присети марта. После пораза од Марока дечачки наивно је отворио карте и показао сопствену Ахилову пету.

„Да смо изгубили још један меч, онај против Нигерије, напустио бих Србију. Шта ово мени треба...“, рекао је тада Крстајић.

Нацртао је себи мету и показао да лако пуца под притиском. А то се на оваквим турнирима не прашта, пошто старо правило каже да екипа представља рефлексију психичког стања тренера. Ту су Крстајићунедостајале седе власи, којих има у коси. Да будемо прецизнији – недостајале су му седе тренерске власи. Јесте да смо дебело оштећени у Каљињинграду, али ако жели да буде поштен према себи, Крстајић ће признати да су нас Швајцарци подавили као мачиће у другом полувремену. Њихови штопери стајали су на нашој половини, притискали су нас јако са свих страна, а Крстајић је остао без реакције.

Нити смо били кадри да нападнемо, нити смо у другом полувремену били такмичари способни да задрже реми у рукама. Потценили смо значај нерешеног резултата у другом мечу на турниру и баш то нам се обило о главу. Све то иде на душу Крстајићу, као што су му плусеви јак утицај Николе Миленковића и онај врло одговоран меч против Костарике. Приде, успео је да репрезентацију оплемени фудбалерима који би морали по силама свих спортских закона да представљају боље сутра и прекосутра. И којима је овде било место, мада је свака врста насилне смене генерација просто речено – силовање. Али то је био курс Савеза кога се Крстајић држао.

Читали сте претходних дана да, бар по потенцијалу и снагама које долазе, Србија има чему да се нада. Осовина је ту, новозеландске деца расту, појављују се и играчи из секундарне селекције (опет Миленковића), и утисак је да је за успех потребан још само селектор који има поменуте седе тренерске власи. Способан да предупреди ситуацију и једну егал утакмицу окрене на нашу воденицу.

Пред великим изазовом биће руководство ФСС, али и сам Младен Крстајић. Током његовог мандата никада нисмо чули да има дугорочан план да се посвети тренерском послу. А ако није сигуран у себе као тренера онда нек батаљује работу још на почетку каријере.

Наравно, питање је има ли у руководству Савеза снаге и ауторитета да се доведе неко бољи и искуснији од Крстајића? Посебно што су поједини играчи показали отворену жељу да садашњи тренер остане.

То је тек посебна тема везана за Крстајићев учинак. Много тога је командант Орлова полагао на атмосферу, не желећи да удари у зид сујете као Радомир Антић. Споља је све то лепо изгледало, али репрезентација Србије се вратила из Русије са две врло мистичне појаве.

Тачније, прва нија појава, него подсећање да Бранислав Ивановић никако током такмичења није могао да се интегрише у групу. Свесно је показивао да не припада селектору који му је скинуо траку, нити да селектор припада њему. Исто тако и случај Луке Миливојевића је свима упао за око. Шта се тачно и на који начин десило између селектора и везисте Кристал Паласа знају само њих двојица. Можда и најутицајнији фудбалер у нашој селекцији после пораза од Бразила био је насмејан и упорно понављао „питајте селектора зашто нисам играо“. Поменути осмех је био присутан, а да ли је у њему било ироније могу да вам кажу психолози и тумачи говора тела. Слутило је на тихи сукоб...

Чудна је и још једна ствар. Коцка Младена Крстајића да прекомпонује одбрану у одсудном мечу и против бразилских ала. Као бивши централни дефанзивац сигурно одлично зна – боље од свих нас – да се штоперски тандем који је дао резултат мења само у случају силе спољних закона. Можда је на тај начин Крстајићжелео да покаже горепоменути утицај на неку нову димензију у игри Орлова. Верујемо да је сам покушао и сам омашио. Следећи пут ће можда погодити и рећи: „Ово је моје“.

Ако буде следећег пута. Бесане ноћи су пред људима с Теразија. Имамо озибљан потенцијал. И много је важно коме ћемо поверити одговорност да с њим ради.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес