Прича: Како су "Орлови" полетели ка Шведској - први дио...
Крстајићева селекција играча и храброст, Милинковић-Савић у важној улози, Миленковић на терену, Коларов капитен, Тадић и Љајић који кидишу у одбрани. . . Деловало је да ћемо зграбити ту осмину финала.
Фудбал 30.06.2018 | 23:50
Победник те никад заказане утакмице осмине финала Светског првенства у Русији потом би путовао у Самару, на "Космос арену", где би 7. јула играо четвртфинале са бољим из дуела Колумбија - Енглеска.
Међутим, "орлови" селектора Младена Крстајића у четвртак увече слетели су на Аеродром "Никола Тесла" у Београду и друго учешће на ФИФА мундијалима завршили као 22. на свету, за једну позицију боље пласирани него пре осам година у Јужној Африци.
У суштини, то је пласман у оквиру очекиваног, тим пре што су и функционери Фудбалског савеза Србије и сам Крстајић у више наврата пре пута у Русију истицали како је циљ увелико остварен и да је велика ствар што ће застава наше земље бити на једном од 32 јарбола испред сваког од стадиона у Москви, Санкт Петербургу, Нижњем, Калињинграду, Самари, Сочију, Саранску, Казању, Јекатеринбургу, Волгограду и Ростову.
Уједно, ово је резултат који би у архив могао да буде подведен са насловом: "Добро је, нисмо се обрукали", али и: "Штета, могло је боље".
Под претпоставком да не постоји особа у српском фудбалу која би се одлучила за први наслов, можда је прави тренутак да препознамо шта нас је довело на неколико минута од утакмице са Шведском и због чега ће је играти Швајцарска.
- Младен Крстајић до победе над Костариком -
Младен Крстајић је фудбалска легенда наше земље, човек који је одлучио да остане у фудбалу и по завршетку импресивне каријере, покушао је као функционер у Партизану, па изабрао тренерски позив и био уврштен у стручни штаб сениорског националног тима као асистент Славољубу Муслину, а онда се - право ниоткуда - обрео у улози селектора Србије, који ће прву самосталну утакмицу у каријери водити на ФИФА светском првенству.
Да ли је ФСС требало или не да смени Муслина биће актуелна тема и за 20 година, да ли је ФСС требало да повери екипу Крстајићу биће актуелна тема и за 40 година, али око једне ствари не би требало дискутовати - Крстајић није сам себи понудио уговор и није постојао разлог да га одбије (под претпоставком да му је гарантована и самосталност у раду, наравно).
У незавидној ситуацији, где се чекало шта ће рећи Драган Стојковић или Вељко Пауновић, где је његов дојучерашњи шеф Муслин ушао у размену оптужби са председником ФСС Славишом Кокезом, где нису сви репрезентативци били срећни што је селектор промењен, где га је део јавности дочекао са неповерењем, Крстајић се према свима опходио коректно, одбијао да улази у личне сукобе, мада није помогао себи када је донео контроверзну одлуку у промени капитена.
Када је селекција играча у питању, на његовом првом списку могли су да се прочитају разлози због којих је Кокеза инсистирао на смени Муслина, у репрезентацију је враћен Сергеј Милинковић-Савић, а плејаду Муслинових "бекап" фудбалера средњег или позног играчког доба који су се мучили да изборе статус првотимаца у клубовима, па чак и били позајмљивани, заменила је група најталентованијих клинаца које имамо и са којима искусни стручњак до тада није намеравао да ради.
Крстајић је био довољно мудар да задржи оно што је било добро код Муслина и, уз промену формације, направи само две измене у стартних 11. Али, две пресудне! Уколико би сутра отишао са места селектора или био смењен, остаће записано да је био мудрији од Муслина и показао му да "луде главе" не треба заувек одстранити, већ их "победити", придобити и инфицирати жељом да дају све од себе, као и да је неповерење у младе само тренерова слабост - никако потврда да они не могу да поднесу притисак и донесу квалитет.
О Сергеју Милинковић-Савићу и Николи Миленковићу ћемо посебно, јер заслужују.
Иако скупа немају 45 минута заједно на терену, Немања Радоњић, Андрија Живковић, Марко Грујић и Лука Јовић имали су прилику да учествују на најважнијем турниру у свету фудбала и стекну драгоцено искуство за ЕУРО 2020 који не смемо никако да пропустимо.
Важно је рећи да је наша "Кућа фудбала" беспрекорно испланирала и организовала боравак екипе у Русији, чак је и Коларов једном приликом рекао да је први пут унапред знао у детаље комплетан план припрема, тренинга, обавеза... Пажљиво је биран град у ком ће бити база, због важности утакмице са Швајцарском у Калињинграду одлучено је да екипа живи и ради недалеко одатле, на обали Балтика, момци су изгледали "утегнуто", понашали се како приличи, изостале су свађе, туче, пијана јутра у кафани, нису завршили у свим светским медијима са цигаретама и пивом, послати кући и у историју са шест комада у мрежи, итд.
На крају, на терену сви су се борили као лавови (док су имали снаге), дубоко у одбрану су се враћали и Тадић и Љајић и Милинковић-Савић, иако су често били на мети критика што у клубовима играју само унапред.
То јесу ствари које би требало да се подразумевају, али се у случају српског фудбала нису подразумевале, па их утолико треба истаћи. Позитиван приступ и рад на припремама одразили су се на добру игру и победу над Костариком, у утакмици у којој су пропуштене шансе из игре биле једино што смо могли да замеримо и током које је тренер-дебитант направио три добре измене и потом позвао на мир уочи припреме најважнијег меча на шампионату.
- Никола Миленковић свих 270 минута на терену -
Већ после првих 90 минута на шампионату констатовали смо да би једног дана Николина Самара могла да буде исто што и Немањин Напуљ.
Крстајић је био саиграч Немање Видића те 2002. године у Напуљу, када смо ремизирали са Италијом 1:1 у квалификацијама за ЕУРО, а када је свет упознао будућег капитена Манчестер јунајтеда. Крстајић је био селектор Николи Миленковићу ове 2018. године у Самари, када смо победили Костарику 1:0 на Мундијалу, а када је свет упознао будућег капитена неког великог европског клуба.
Игнорисан у Муслиново време, оспораван кад се указао на Крстајићевом списку путника у Русију, овај 20-годишњи Београђанин који је брзо отишао из Партизана у Фиорентину и тамо још брже постао првотимац, вероватно није претпостављао да ће одиграти сваки минут за Србију на Светском првенству.
Начином на који је одиграо сваки минут, овај 195 центиметара високи дефанзивац "закључао" је позицију штопера за наредни период и дао нам разлога да верујемо да ће овај тим у будућности бити само још стабилнији, сигурнији, мирнији када противник крене напред.
Превише пута био је остављен 1 на 1 са Нејмаром, само једном је Бразилац упутио ударац у оквир гола, али довољно искоса и слабијом ногом, па је Стојковић то одбранио.
Браво, Никола, браво и Младене.
- Сергеј Милинковић-Савић стартер са важном улогом -
Под условом да настави да игра као што је играо ове сезоне у дресу Лација, али и да се понаша примерно као што се понашао овог јуна у дресу Србије, Сергеј мора да буде на терену од старта и са важном улогом у нашем тиму.
Тек ћемо бити свесни каквог играча имамо, а онда ћемо схватити и какву је грешку Муслин понављао пуне две године. Иако је сигурно нечим испровоцирао бившег селектора, казна је била претерана, а играч остао без драгоценог искуства и времена да се упозна са саиграчима, уигра, осети као део тима, буде у прилици да "експлодира" у Русији.
А, ту "експлозију" која реално није била могућа када се све сагледа, очекивали су многи. Неки маштајући о евро-голу за победу и пласман даље, други о евро-голу за још пар десетина милиона евра на цену која му је "налепљена на чело" пред пут.
Али, Сергеј не може да буде одговоран за лицитацију која се месецима води око тога колико вреде његове ноге, где ће прећи, колико ће зарађивати, да ли је у праву Муслин или Крстајић, да ли је он узрок што је један смењен, а други постављен и слично. Он може да буде одговоран само за понашање док носи опрему ФСС, за однос са саиграчима, медијима, навијачима, залагање на тренинзима и утакмицама.
Као што је онда био кажњен, сада је заслужио похвале.
Баш као и Крстајић, који је одстрањеном бунтовнику указао поверење, ставио га у центар збивања на терену и добио професионалца, који је напуштајући стадион после пораза од Бразила рекао да не постоји већа част од наступа за Србију и да је остварио своје дечачке снове.
Браво, Сергеј, браво и Младене.
- Стојковић, Ивановић, Рукавина, Тошић, Вељковић, Миливојевић, Матић, Љајић, Тадић, Костић и Митровић -
Сви до једног заслужују похвале за то како су се борили, док су били на терену, чак и онда када би остајали без снаге - а као тим нису имали енергије за 90 јаких минута, иако је свако падао у различито време.
Ако нас је историја подсећала на то да смо фудбалерима најчешће и најгласније замерали залагање у дресу Србије, однос према игри и обавезама, овог пута би им на томе требало честитати, као и стручном штабу што је допринео да буде тако.
Нажалост, на овом нивоу такмичења за успех је потребно и нешто изнад залагања, тактичка зрелост и мудрост, снага, кондиција, мирноћа у завршници и, када причамо о Швајцарској, рад на менталитету и појединаца и екипе, али ако "орлови" овако буду улазили и у мечеве квалификација за ЕУРО са слабијима од себе - играћемо завршницу.
Браво, момци, браво и Младене.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар