Прича: Мод Вотсон - од Вимблдона до И светског рата и назад...

Иако нам турнири изнова и изнова доносе нове шампионе, шампионке, хероје и хероине, али ипак нису сви од њих једнаки.

Тенис 30.06.2018 | 22:10 Своје место међу посебним шампионкама прва је заузела свештеникова ћерка, деветнаестогодишња Мод Вотсон – освајачица првог издања Вимблдона 1884. године.

Мод је рођена деветог октобра 1864. године у Берксвелу, сеоцу надомак Ковентрија, као друга ћерка локалног свештеника Хенрија Вилијама и кројачице Емили Францес Вотсон.

Имала је ту срећу да је отац у години њеног рођења премештен у локалну школу, како би предавао математику, што је њој пружило прилику да тренира заједно са тениском секцијом Кембриџа, Хенријевим ученицима.

Пре него што је по први пут заиграла на данашњем незваничном првенству света, Мод је први професионални меч одиграла у Едгбастону 1881. године, као шеснаестогодишнакиња, освојивши титулу у синглу, али и у дублу – са седам година старијом рођеном сестром Лилијан.

Ускоро је израсла у најбољу играчица у земљи, а игру су јој красили снажни волеји и ударци са основне линије, такође – сервирала је 'преко руке', што је било нешто не толико уобичајено за то време, увек проналазивши излаз из тешке ситуације.

После још неколицине титула, на ред је дошао и први Вимблдон. Победа у првој рунди над госпођом Тирвит-Дрејк, која је била позната по томе што је рекет држала готово за врх 'врата', а онда драматичан преокрет против Бланш Бингли, девојке која је затим шест пута освајала титулу и уписала укупно 24 учешћа на турниру, у полуфиналу.

Губила је и чинило се да неће пронаћи начин да се и овога пута извуче, али је онда добила 11 од 12 гемова у низу и стигла до меча за титулу – 3:6, 6:4, 6.2.

Тамо је сачекао нико други него рођена сестра, која је успела добрано да је намучи, и поред опште оцене јавности да нема превише шансе, међутим, не и да је победи – 6:8, 6:3, 6:3. Да јој олакша пораз потрудила се добром игром и у финалу дублова, где су однеле победу.

На наредно сестринско финале чекали смо скоро век и по, пошто су сестре Вилијамс – Серена и Венус – биле ривалке на теренима Олд Ингланд Клаба 2002. године.

Иако се очекивало да ће доминирати, имајући у виду да је напунила тек 19. година, Мод је још само два пута наступила на турниру у Лондону.

Наредне сезоне, после одлуке да прошлогодишњи победник чека ривала у финалу, док сви остали учесници играју међусобно, поново савладавши Бингли – 6:1, 7:5.

Тада су малопређашње трвдње о њеној потенцијалној, будућој доминацији добили још више на значају, али се испоставило да је све променио један пораз пре друге титуле на Вимблдону.

Тада извесна Лоти Дод прекинула јој је низ од 54 узастопне победе од старта каријере, у којима је изгубила само 12 гемова, девојчица која је недуго затим са петнаест година постала најмлађа освајачица Вимблдона, али и њена највећа 'ноћна мора'.

Није успела да стигне до хет-трика, Бигли јој се напокон осветила (6:3, 6:3), што је, уз константне и везане поразе од Дод, био почетак краја њене каријере.

На све су се надовезале и повреде, као и велики здравствени проблеми после избегнуте трагедије, када се умало није удавила пливајући на летовању у Џерсију, а има и до тога да је за време Првог светског рата била медицинска сестра у оближњој болници.

За тријумфалан крај побринула се титулом у спомињаном Едгбастону 1889, а, попут још 33 бишва освајача, награђена је и медаљом краља Џорџа и краљице Мери, када је обележавано пола века такмичења.

Умрла је у 81. години, петог јуна 1946, а комплекс турнира у Бирмингему носи њено име.

Први Вимблдон одржан је седам година пре него што су девојке добиле прилику да играју, пошто је све до споменуте године да идеја углавном брзо одбацивана, али је напокон усвојена и мечеви су играни на 'Стамфорд Бриџу'.

Извор: Б92