Прича: Срећно момци!
Нека буде нови Мараканасо!
Фудбал 27.06.2018 | 17:00
Када се завршио дуел са Швајцарском, а Орлови почели да причају како верују у тријумф над најмоћнијом светском фудбалском силом, поистоветили смо то са нормалним спортским флоскулама. Дани су пролазили, клупко страсти велике утакмице се одмотало, а Орлови су још сигурнији. Можда знају нешто ми не знамо, или су у глави преломили да ће им статус Спартака на северној страни Аткријете Арене представљати лајт-мотив. Да буду тако храбри и толико снажни…
Међутим, пустимо сада те приче храбрења. Нешто друго упада ових дана у очи у топлој Москви. Бразилски навијачи чврсто држе копије статуа Златног глобуса у рукама, верују у бумеранг судбине и да ће им више силе дати оно што нису пре четири лета. Оптимистично и нападно, до те мере да се у редовима Селесаа осећа одређена врста нервозе. Да не кажемо психозе. Новинари подсећају да Бразил први пут од 1966. године може да испадне у групи, сумњају у добро распложење селектора Титеа и плаше се српске висине. Нема гордости и превеликог оптимизма.
Можда је то темељ Крстајићеве куле среће. Остало ће морати сам да сагради. Ту је Нејмар, ту су Кутињо иЖезус и ту је човек кога је Александар Коларов поистоветио са најјачом кариком Бразила Фернандињо. И ту је тај трјумфални низ.
„Они не знају да играју на реми. То ми је после меча са Швајцарском брзо пало напамет. Ако је тако – нека нас победе. Или ћемо ми њих“, поручио је капитен Коларов.
Има још једна битна ставка у мору статистичких података. Ова констатација ће вам звучати чудно, али у најсавременијој историји знамо са Бразилом. Пре четири лета глумили смо Хрвате на Морумбију и, иако уздрмани, били близу тога да извучемо позитиван резултат. Први нападач репрезентације, тада центарфор у настајању, Александар Митровић, промашио је силне шансе. Ас Јунајтеда Немања Матић је деловао паклено на средини терена. Поред њих у Москви ће са тог меча бити Стојковић, Ивановић, Тадић, Коларов, Тошић… Седморица која су осетила да могу против Бразила, мада су од тог периода наши ривали променили и тело и лице. На тај минималан, али незаслужен пораз (0:1), наслонио се и тријумф омладинске селекције у финалу на Новом Зеланду.
Видећемо како ће све то изгледати када почне меч, иако је суштину рекао селектор Младен Крстајић. Он је човек тежак на језику и запаљивим изјавама. Упорно је понављао да је само битно да Србија буде тим… Уосталом, и то је крупна реч, јер тешко је против оваквог Бразила бити тим.
Добро је што се Орлови више не осврћу на пораз од Швајцарске, нити сматрају да су те ноћи у Калињграду прошли сви њихови возови среће. Такав став погурао их је да се не бране алиби причама о томе како вечерас у главном граду Русије немамо шта да изгубимо. Није баш умесно остатити у историји записан као пуки учесник. Верујемо и да ће Крстајић изабрати идеалну поставку, тим који ће моћи да одигра егал утакмицу. И онда испровоцира срећу да нам се осмехе.
Можда је време да Србија једном изненади. И себе, и Бразил и комплетан фудбалски свет. Можда је време и да на утакмици вредној осмине финала добијемо играча топ класе. Можда је и време да Крстајић постане нешто више од тренера почетника.
До сада смо од 1930. године само два пута славили над најтрофејнијом селекцијом света. Овај би био нешто посебан. Деценијама би се причало о новој трагедији бразилског фудбала. Само не би тај спортски евергирн имао звање Мараканасо, него Москаванасо…
Треба веровати, треба изазивати. Као миш мачку. Знате већ оно са почетка текста.
СРБИЈА - БРАЗИЛ (20.00)
Стадион: Аткритје Арена у Москви. Судија: Алиреза Фагани (Иран)
Србија (4-2-3-1): Стојковић - Рукавина, Ивановић, Миленковић, Коларов - Милинковић Савић, Матић - Тадић, Љајић, Костић - Митровић
Бразил (4-3-3): Алисон - Фагнер, Миранда, Тијаго Силва, Марсело - Паулињо, Каземиро, Кутињо - Вилијан, Габријел Жезус, Нејмар
Извор: моззартспорт
ФОТО: Ацтион имагес
Коментари / 0
Оставите коментар