Priča: Srećno momci!
Neka bude novi Marakanaso!
Fudbal 27.06.2018 | 17:00
Kada se završio duel sa Švajcarskom, a Orlovi počeli da pričaju kako veruju u trijumf nad najmoćnijom svetskom fudbalskom silom, poistovetili smo to sa normalnim sportskim floskulama. Dani su prolazili, klupko strasti velike utakmice se odmotalo, a Orlovi su još sigurniji. Možda znaju nešto mi ne znamo, ili su u glavi prelomili da će im status Spartaka na severnoj strani Atkrijete Arene predstavljati lajt-motiv. Da budu tako hrabri i toliko snažni…
Međutim, pustimo sada te priče hrabrenja. Nešto drugo upada ovih dana u oči u toploj Moskvi. Brazilski navijači čvrsto drže kopije statua Zlatnog globusa u rukama, veruju u bumerang sudbine i da će im više sile dati ono što nisu pre četiri leta. Optimistično i napadno, do te mere da se u redovima Selesaa oseća određena vrsta nervoze. Da ne kažemo psihoze. Novinari podsećaju da Brazil prvi put od 1966. godine može da ispadne u grupi, sumnjaju u dobro rasploženje selektora Titea i plaše se srpske visine. Nema gordosti i prevelikog optimizma.
Možda je to temelj Krstajićeve kule sreće. Ostalo će morati sam da sagradi. Tu je Nejmar, tu su Kutinjo iŽezus i tu je čovek koga je Aleksandar Kolarov poistovetio sa najjačom karikom Brazila Fernandinjo. I tu je taj trjumfalni niz.
„Oni ne znaju da igraju na remi. To mi je posle meča sa Švajcarskom brzo palo napamet. Ako je tako – neka nas pobede. Ili ćemo mi njih“, poručio je kapiten Kolarov.
Ima još jedna bitna stavka u moru statističkih podataka. Ova konstatacija će vam zvučati čudno, ali u najsavremenijoj istoriji znamo sa Brazilom. Pre četiri leta glumili smo Hrvate na Morumbiju i, iako uzdrmani, bili blizu toga da izvučemo pozitivan rezultat. Prvi napadač reprezentacije, tada centarfor u nastajanju, Aleksandar Mitrović, promašio je silne šanse. As Junajteda Nemanja Matić je delovao pakleno na sredini terena. Pored njih u Moskvi će sa tog meča biti Stojković, Ivanović, Tadić, Kolarov, Tošić… Sedmorica koja su osetila da mogu protiv Brazila, mada su od tog perioda naši rivali promenili i telo i lice. Na taj minimalan, ali nezaslužen poraz (0:1), naslonio se i trijumf omladinske selekcije u finalu na Novom Zelandu.
Videćemo kako će sve to izgledati kada počne meč, iako je suštinu rekao selektor Mladen Krstajić. On je čovek težak na jeziku i zapaljivim izjavama. Uporno je ponavljao da je samo bitno da Srbija bude tim… Uostalom, i to je krupna reč, jer teško je protiv ovakvog Brazila biti tim.
Dobro je što se Orlovi više ne osvrću na poraz od Švajcarske, niti smatraju da su te noći u Kalinjgradu prošli svi njihovi vozovi sreće. Takav stav pogurao ih je da se ne brane alibi pričama o tome kako večeras u glavnom gradu Rusije nemamo šta da izgubimo. Nije baš umesno ostatiti u istoriji zapisan kao puki učesnik. Verujemo i da će Krstajić izabrati idealnu postavku, tim koji će moći da odigra egal utakmicu. I onda isprovocira sreću da nam se osmehe.
Možda je vreme da Srbija jednom iznenadi. I sebe, i Brazil i kompletan fudbalski svet. Možda je vreme i da na utakmici vrednoj osmine finala dobijemo igrača top klase. Možda je i vreme da Krstajić postane nešto više od trenera početnika.
Do sada smo od 1930. godine samo dva puta slavili nad najtrofejnijom selekcijom sveta. Ovaj bi bio nešto poseban. Decenijama bi se pričalo o novoj tragediji brazilskog fudbala. Samo ne bi taj sportski evergirn imao zvanje Marakanaso, nego Moskavanaso…
Treba verovati, treba izazivati. Kao miš mačku. Znate već ono sa početka teksta.
SRBIJA - BRAZIL (20.00)
Stadion: Atkritje Arena u Moskvi. Sudija: Alireza Fagani (Iran)
Srbija (4-2-3-1): Stojković - Rukavina, Ivanović, Milenković, Kolarov - Milinković Savić, Matić - Tadić, Ljajić, Kostić - Mitrović
Brazil (4-3-3): Alison - Fagner, Miranda, Tijago Silva, Marselo - Paulinjo, Kazemiro, Kutinjo - Vilijan, Gabrijel Žezus, Nejmar
Izvor: mozzartsport
FOTO: Action images
Komentari / 0
Ostavite komentar