Није свака реакција на глутен - целијакија

Професор др Иван Јовановић о вишеструком утицају протеина из пшеанице, јечма и ражи на организам: Некад је у питању алергија, а некад само преосетљивост на овај протеин.

Здравље 26.06.2018 | 11:41
Није свака реакција на глутен - целијакија
НАДУТОСТ, нередовне столице, осећај недостатка енергије неретко су последица уноса глутена. Овај протеин из пшенице, јечма и ражи може да узрокује тегобе чак и код оних који не болују од целијакије. Сматра се да више од 10 милиона особа у свету конзумира безглутенске намирнице јер имају такозвану нецелијачну преосетљивост на глутен.

У интервјуу, за "Новости", професор др Иван Јовановић, гастроентеролог Клиничког центра Србије, каже да постојање осетљивости на глутен не мора увек да значи и целијакију, већ да организму једноставно не прија храна која садржи овај протеин:

- На једној страни су пацијенти који су алергични на глутен и у контакту са њим добијају копривњачу, отоке или чак и анафилактички шок. На другој страни су особе које болују од целијакије, обољења које карактерише стварање аутоантитела и аутоимуног запаљења које постепено оштећује слузокожу танког црева и доводи до читавог низа здравствених тегоба. Између ове две крајности, или боље рећи стања која захтевају трајно и стриктно избегавање глутена у намирницама, постоји велики број особа које пате од такозване нецелијачне преосетљивости на глутен, што значи да је пожељно да га не конзумирају, али за разлику од друге две групе пацијената не морају да се држе стриктне дијете без глутена.

* Како се у пракси разликују алергија на глутен и целијакија?

- Алергија се прилично једноставно открива на основу клиничких симптома, а доказује се на основу анализе крви и кожних проба. Једини лек у овом случају је избегавање глутена. Целијакија као болест може да се открије рано, у дечјем узрасту, али и код одраслих људи. Симптоми не морају да буду увек очигледни и јасни, већ мора да се мисли и "трага" за њима, нарочито када је клиничка слика оскудна, а болест се није развила пуним махом. Када лекар посумња на целијакију треба урадити одређене анализе и прегледе како би се болест и доказала.

* Да ли се лако открива и нецелијачна преостељивост на глутен?

- За разлику од целијакије, нецелијачну преостљивост на глутен није лако доказати, јер засада не постоје специфични тестови и прегледи који је доказују, али се особама може предложити да искључе глутен из исхране извесно време и ако дође до губитка симптома и побољшања општег стања саветовати наставак дијете која не мора безусловно да буде стриктна као у случају целијакије или алергије. Притом, не треба заборавити да они који пате од синдрома нервозног црева такође могу да осете бољитак избегавањем глутена у исхрани.

* Шта је у ствари целијакија?

- Целијакија је аутоимуна болест. Зашто долази до аутоимуне реакције на ову беланчевину из житарица није познато. Претпоставља се да значајну улогу имају адено вируси, који код особа које имају генску предиспозицију могу да покрену ово обољење. У дечјем узрасту целијакија се нешто лакше открива, јер дете од тренутка када му се уведу житарице у исхрану, или касније, престане да напредује, почне да губи у тежини, има стално пролив, надутост стомачића, анемично је, малаксало или има осип по кожи. Дакле, целијакија је најочигледнија у дечјем узрасту, али може да се открије и у каснијем животном добу.

* Које тегобе целијакија узрокује код одраслих?

- Међу одраслим симптоми могу да буду оскудни или да упућују на друга обољења. Такође, целијакија може да буде и латентна што значи да уопште не даје симптоме. Данас је просек да се ово обољење међу одраслима открива за најмање три до четири године од почетка болести. Када су симптоми присутни они могу да се манифестују као анемија услед недостатка гвожђа, поремећај згрушавања крви, надутост, неформиране столице, малаксалост, промене по кожи, опадање косе, испуцалост ноктију, превремена остеопороза што значи непосредно након или чак пре менопаузе и бројни други симптоми. Уз све поменуто није реткост да целијакија буде удружена са неким другим аутоимуним болестима, као што су дијабетес типа 1, Хашимотов тиреоидитис, примарна билијарна цироза.

* Помоћу којих метода се поставља дијагноза целијакије?

- Када постоји клиничка сумња онда се раде анализе из крви на специфична антитела и ти налази су веома поуздани. Затим, следи ендоскопија којом се пацијенту узимају исечци са танког црева да би се утврдило да ли постоји атрофија слузокоже. Када се болест потврди пацијенту треба саветовати стриктну дијету без глутена и за пола године на дијети антитела би требало да падну на 50 одсто, а врло често и потпуно нестану из крви. Слузокожа црева се занавља спорије.

* Кад долази до побољшања?

- Што је болест дуже била непрепозната дужи је и опоравак. Код највећег броја пацијената ендоскопија се понавља после 12 до 18 месеци, управо да би се утврдио степен опоравка црева. У дечјем узрасту ендоскопске претраге не треба понављати из разумљивих разлога изузев ако се не сумња на компликације болести. Значи за потврду дијагнозе целијакије потребно је да су присутна антитела на глутен или да је потврђена атрофија слузнице танког црева.

* Колико у Србији има оболелих од ове болести?

- Процењује се да код нас има око 70.000 оболелих. То није велики број у односу на наше суседе где је учесталост ове болести доста висока, као рецимо у Мађарској, Хрватској и Италији.

ИМА ГА СВУДА

* Шта је дозвољено у исхрани оболелих од целијакије и оних који су алергични на глутен?

- Све воће, поврће, месо, јаја и млечни производи али под условом да у процесу производње или паковања нису контаминирани глутеном из пшеничног, ражаног или јечменог брашна. Али, рецимо већина сувомеснатих производа, супа из кесице, грицкалица и бројних пића не смеју да се конзумирају јер могу или садрже брашно које, познато је, у индустријској преради хране служи као везивни материјал. Не треба заборавити да и одређени козметички производи и средства за хигијену, на пример, пасте за зубе, могу да садрже глутен па и о томе треба разговарати са пацијентима када их упућујемо у "тајне" безглутенске исхране и начина живота.

ПАРАДОКСАЛНО, АЛИ ДУЖЕ ЖИВЕ

* Да ли целијакија утиче на дужину животног века?

- Код целијакије као болести постоји парадокс. Јер, људи који болују од целијакије, а болест је на време откривена у просеку дуже живе од условно речено здравих, јер су приморани да се здраво хране. Они не једу готово ништа од индустријски прерађених намирница, и једу храну која је припремљена на здрав начин без коришћења бујона, запршке и различитих индустријски припремљених додатака храни.
 
Новости
фото:интернет
 

Коментари / 0

Оставите коментар