Одлазе трбухом за крухом

Власеничани су одлучили да проговоре. Кажу да од доласка СНСД-а на власт 2016. године трпе притиске и уцјене. Они који не желе да се баве политиком, већ само да живе и раде, добијају отказе, тврде Власеничани. Зато избор немају него да оду.

Република Српска 25.06.2018 | 20:14 Ових дана, Власеничане путеви не воде у Сарајево, Бања Луку, Београд, већ трбухом за крухом одлазе у правцу Албаније, Црне Горе и земаља Европске уније.

Не бирају, само да има посла. јер у Власеници за неке нема.



Новица Лукић, будућнсот је планирао у Власеници. Чак је на кредит купио стан. Иако је, како каже, узоран ватрогасац од 2010, реорганизација ватрогасног друштва оставила га је без примања.

Тврди да се није хтјео бавити политиком, али политика јесте са њим. Самовоља начелника општине Власеница Мирослава Краљевића натјерала га је, тврди, да спакује кофере и са породицом оде из Власенице.

"Политичке уцјене које врше на мене и на супругу јер говоре стално да ће нас отпустити. Она има факултет ради за 550 марака,  не вриједи више да се ово трпи ријешили смо да одемо", каже Новица Лукић.

Прво до Србије, али Новица каже да се ту неће зауставити већ иде даље.

Он није једини који ових дана одлази из Власенице. Многи који су отпуштени већ су отишли. Како тврде наши саоговрници, у последњих 18 мјесеци из јавних институција отпуштене су 32 особе.



Мирослав Николић добио је отказ у Центру за социјални рад.  

"Ово је порука да немамо мјеста, ни људи који су дошли, ни људи који су живјели овдје. Људи који не мисле као овај човјек који сједи горе, значи, нису добро дошли. Ово је гето. Власеницу зову гето. Они овјде немају  мјеста да раде, а не да живе. Пријети им се, прича Мирослав Николић.

На локалним изборима прије двије године Власеничани су изабрали кандидата СНСД-а који има скупштинску већину.

Мирослав Краљевић, начелник општине Власеница, није био доступан за коментар. Како нам је речено у Општини отишао је на службени пут, а нико од запослених нема дозволу да даје изјаве.

Да Власеница постаје град стараца потврђује и Рајка Ребић која је у рату изгубила једног сина.  Други је у миру, прије неколико мјесеци, отишао за Црну Гору. Након што му је истекао уговор на одређено, отпуштен је из Центра за културу, а да ни плату није примио.

"Молила сам начленика да ми дијете запсоле, да остане са нама., није ми битна странка. Трудила сам се да урадим кућу да не остане празна. Немам ријечи, пропаст. Ово је град стараца. Сваки дан одлаз на десетине људи. Школа све мање ученика има, огорчена је Рајка.  

Према подацима демографа, у последње двије године Републику Српску је напустило преко 60.000 грађана. Уколико се овај тренд настави стручњаци тврде да ћемо постати земља без народа.



БН ТВ