Куповина гласова бечким кредитом

Да је режим свјестан тешке ситуације у којој се налази потврђује и најава предизборног симболичног повећања плата и пензија, као нови покушај манипулације грађанима и куповине наклоности бирача. Иако су РТРС, СРНА, АТВ и остали режимски медији убацили у пету брзину, бомбардују сваки дан осиромашеним мигрантима, Сорошем и издајницима, спиновање јавности не даје очекивани ефекат, па режим у паници посеже за кредитним повећањем плата и пензија, и тако покушава да поврати изгубљене позиције и заустави вртоглави пад повјерења.

Република Српска 24.06.2018 | 16:33 Црвени тандем Додик – Жељка срља из једног гафа у други, лажи и спинови су толико излизани да у њих не вјерују ни дјеца, од патријарха и Путина до Сороша и обојених револуција сви кечеви из рукава су давно испуцани, па је остало само да силним новцима покушају преокренути ситуацију.

Истовремено са најавом повећања плата и пензија, режимски медији су објавили и бечке благовјести, о томе како је Влада „успјешно“ продала обвезнице и задужила нас за нових 168,3 милиона евра по каматној стопи од чак 4,75% (истовремено Црна Гора се задужила продајом еврообвезница по каматној стопи од 3,3%)! Ко и на ком послу, осим дилера кокаина и наркотика, може враћати стотине милиона евра дуга по каматним стопама од скоро 5%?



Зашто Црна Гора се задужује уз 30% јефтинију камату, и зашто је у „домаћим“ банкама тренутно мања камата на мали потрошачки кредит пензионерима него каматна стопа по којој се Република Српска задужује у иностранству? Је ли висока камата показатељ повјерења у Српску, њену привреду и економију?

Поред 330 милиона марака обвезница продатих у Бечу, Влада Републике Српске покушава да се за исти износ додатно задужи само за потребе Жељезница и Атопутева Српске. Тако су на последњу сједницу Представничког дома ПС БиХ стигла два Уговора о задужењу Владе као гаранта и Аутопутева Српске код ЕБР-а вриједна 127 милиона евра (47 милиона за дионицу Добој – Бањалука и 70 милиона евра за дио 5Ц кроз Српску), те задужење Жељезница Српске за 51,9 милиона евра!



Дакле за мање од мјесец дана Република Српска се уочи избора задужује за чак 650 милиона марака! Занимљиво да Аутопутеви Републике Српске траже нове кредите иако не могу да враћају постојеће, па је Влада морала прије неколико дана да им позајми и пребаци 11 милиона како би платили рату кредита!?



Не треба бити економиста и посебан стручњак па схватити какве су крајње намјере, и да режим грозничаво покушава новим задужењима уочи избора обезбједити новац за манипулације и куповину гласача. Свако ко зна сабрати 2 и 2 је свјестан да пропала и преоптерећена привреда не може из реалних извора обезбједити повећање плата и пензија, и да узимање скупих кредита управо има за циљ да обезбједи средства за краткотрајно ситно повећања примања за 0,75 до 2,5%.

Уколико сва јавна предузећа послују негативно, не уплаћују доприносе и не измирују своје обавезе према добављачима, јасно је да из реалних извора не могу повећати плате радницима, који се и даље трпају по партијској линији. Електропривреда Српске прошлу годину је завршила са 46 милиона марака губитка, ХЕТ је оборио црни рекорд са 24,3 милиона КМ минуса,, ХЕ на Дрини су 2017. завршиле са губитко од 13 милиона марака..

Здравствене установе и Фонд здравства имају преко милијарду марака дуга, а само је Универзитетско-клинички центар Бањалука узео 55 милиона марака кредита како би платио дио обавеза према добављачима. Како фирме које послују негативно, имају стотине милиона марака обавеза према добављачима и грцају у дуговима, могу повећати плате својим радницима?



Фонд ПИО такође има огромна дуговања, и због малих доприноса и недостатка новца морао је постати саставни дио буџета како би се обезбједила редовност исплате. Чињеница да је тренутно број радника и пензионера готово исти, а по правилу би радника требало бити 3 до 4 пута више, јасно је да не постоји реалан извор за повећање пензија, које су нажалост мизерне.

Раст БДП-а би минимално требао бити 5% па да би држава могла враћати скупе кредите и обвезнице по каматној стопи 4,75%, а чињеница да ће већина, или готово сва средства ићи у потрошњу, показује колико је штетно и суицидно понашање бахате и неодговорно власти која само гледа како да купи још једне изборе и продужи мандат, не размишљајући ко ће и како враћати њихове огромне дугове. Чињеница да ће само бечким обвезницима и кредитима ЕБРД-а Влада РС да нас задужи са нових 650 милиона марака, или у просјеку око 1000 марака по сваком бирачу који ће изаћи на изборе, говори колико ће имати средстава за куповину избора.



Шатора, мезе и пића биће у изобиљу, а сви преостали папци ће да се уновче, искоче из својих брлога и покажу право лице. Пјесме „великог“ и Малог Баје чуће се на сваком кораку, пјесме, лажни патриотизам и оптимизам ће да одлијеже испод стотина шатри, а чим се гласове преброје представа се завршава и настаје мук.



Чим прођу избори, уколико не дај Боже режим купи довољан број гласова и однесе побједу, плате би одмах биле враћане на претходни ниво, јер је јасно да повећање није одрживо без нових кредита. Први наредни потез режима би били би резови, масовна отпуштања радника из јавног сектора, јер је постојеће стање неодриживо а пренадувани балон може да пукне сваког тренутка. Одмах после нове године иде и брза продаја Електропривреде РС као најважнијег ресурса.

Ђокић је од Додика већ добио задатак да припреми приватизацију Електропривреде РС, свих преосталих рудника и природног богатства кроз наводно проналажење „стратешког партнера“, како би режим обезбједио новац да се још годину, двије одржи на власти, и то би био коначан ударац од кога се Српска никада не би могла опоравити. Управо због погубне неолибералне политике и распродаје Републике Српске, Додик упркос својој лажној реторици има подршку ММФ-а и странаца, прећутну или отворену.



Народ и грађани имају двије просте могућности избора. Или ће продати себе и будућност своје дјеце за шаку сребрењака и лажних обећања, које води у потпуни нестанак Српске, расељавање и претварање у колонију, или ће напокон казнити бахате тиране и мафијаше стварајући предуслове за заокрет и почетак препорода. Умјесто распродаје државе и  природног богатства распродајемо имовину мафијаша, и враћањем опљачканог и од народа отетог новца диже се животни стандар, јача држава, враћају дугови и ствара будућност за генерације које долазе.

Прилике за поправни више немамо, избор је јасан и све зависи од нас, јер после гласања нема кајања.

небојсавукановиц.инфо