Анализа: Бирали погрешне битке и остали без снаге!

Пораз који невиђено боли јер смо, баш као што су то и сами фудбалери рекли, испали наивни против противника који и чека да поверујете да све контролиште. Како су Швајцарци скратили терен, имали вишак лево и зашто нисмо ништа променили?

Фудбал 24.06.2018 | 00:00 Шансе постоје, мада су сада драстично, драстично мање.

Србија је у Калињинграду била на полувреме од пласмана у наредну фазу Светског првенства - и то коло пре краја - али је слабо издање у наставку меча коштало нашу репрезентацију сва три бода и готово безизлазне ситуације пред дуел са Бразилцима, мада нада још постоји.

Швајцарци су имали очигледну и конкретну помоћ судије, из две контре казнили су наше промашаје и неопрезнију игру у финишу утакмице, али утисак је да је - после одличног нашег почетка меча - било много концепцијских проблема.

Репрезентација коју са клупе предводи Владимир Петковић била је стрпљива, дочекала нашу нервозу и користила је то што су ситуације 50/50 добијали они, чиме им је самопоуздање расло попут квасца, док се Србија у дефанзивним задацима истрошила и није имала снаге да заврши започето.

"Орлови" су на моменте играли добро, но нисмо успевали да одржимо континуитет у игри, а како је меч протицао - недостајало је нових идеја у нашем нападу, који се у потпуности ослонио на Александра Митровића који је "господарио у ваздуху".

У овом тексту покушаћемо да одредимо пет кључних тачака јучерашњег меча.

Крећемо од најважније...

КАКО СУ НАС НАДИГРАЛИ "СКРАЋИВАЊЕМ" ТЕРЕНА и "ВИШКОВИМА"

Швајцарци су на терен изашли у својој препознатљивој 4-2-3-1 формацији, али то потпуно другачије изгледа када имају позициони напад - што је и начин на који најчешће постижу голове.

Њихов офанзивни облик био је веома занимљив и претежно су се фокусирали да "скрате" део терена на коме се игра - стварајући бројчану предност у односу на Србију. Током највећег дела меча тај део терена био је њихова лева нападачка страна.

Односно наша десна дефанзивна страна.

Леви бек Рикардо Родригес одлазио би дубоко и играо као лево крило које "држи" линију, док би се штопер Мануел Аканжи позиционирао близу њега - као леви бек или  додатни везни фудбалер. Како поседује одличан пас и брзину, учествовао је у грађењу игре на том малом простору, али то није било све. Швајцарска би на тој страни имала и Стивена Цубера и Гранита Џаку који би пришао да помогне, али и Ђердана Шаћирија који није био класично десно крило, него је "лутао" свуда по терену. 

Плански и нимало случајно.

С обзиром на то да се Србија бранила у формацији 4-4-2, и није одступала читав меч, самим пребројавањем фудбалера јасно је да је на том делу терена било 5:4 за Швајцарску.

Миливојевић и Тадић морали су да брину о лоптама иза линија на које би потом морали да "искачу" Ивановић и Миленковић, док је неугодни Џемаили за то време нападао простор иза њих и чекао једну слабу реакцију како би постигао погодак.

Проблем за Србију био је и тај што је на другој страни Лихтштајнер ишао високо и додатно "ширио" нашу одбрану, па је тако Костић већи део меча остајао без дефанзивне улоге јер је само пратио бека, а због присуства искусног бека одбијали смо "да се згуснемо".

Костић је одрадио добар посао у дефанзиви у појединим ситуацијама "један на један", али утисак је био да је Србији недостајало јесте тимско кретање јер нас је Швајцарска "ломила између редова".

Србији је, чини се, фалио један "коректор" испред последње линије што није концепт потпуно непознат садашњој репрезентацији.

Заправо, Србија је дефанзивни облик 4-1-4-1 већ играла против Марока када је Матић био "чистач", док су испред њега као централни везни играли Адем Љајић и Андрија Живковић. 

ПРЕТРЧАЛИ СМО ВИШЕ, АЛИ НЕ И ПАМЕТНИЈЕ..

Ако смо нешто хвалили против Костарике онда је то била борбеност и она није изостала ни јуче, све док наше фудбалере није савладао умор и физички нисмо могли да парирамо ривалу.

Занимљив је податак да је Србија надтрчала Швајцарску - иако то субјективни осећај свих који су гледали меч није могао да препозна - па смо тако ми "превалили" 116 километара, а наш ривал 112. У питању је званични податак са сајта ФИФА.

Међутим, оно што статистика не може да очита јесте начин на који смо се ми трошили, а на који се трошила Швајцарска - која вероватно има и најспремније играче на турниру.

Швајцарци су веома добри у грађењу игре из последње линије, када се Валон Бехрами пребацује између штопера или иде искључиво на ово место како би Акажнију омогућио да крене напред, а Србија се одлучила за веома неучинковит полупресинг.

Сергеј Милинковић-Савић и Александар Митровић су прилазили играчима Швајцарске, не и довољно близу да би направили притисак, али су много трчали у готово узалудним дефанзивним задацима - горе доле - чиме су остали без праве снаге за добијање дуела у којима су нам били потребнији - ваздушним, на земљи у тренутку када имамо лопту и тако даље...

Можда је то најбоље описао управо Митровић рекавши да су играли "као муве без главе".

Владимир Петковић је почетком другог полувремена чак и "позивао" наше играче да играју пресинг и убрзо после тога пао је гол из контре у којој нисмо успели да их сустигнемо.

У дефанзивној улози играчи више претрче и више се потроше, посебно када имате крупне фудбалере попут наших. Миливојевић и Матић нису успевали да покрију већи део терена него што би то требало на папиру, док су Џака и Бехрами деловали "као на батеријама.

Занимљиво, селектор Бразила је против Швајцараца због умора на средини терена променио везне играче Паулиња и Каземира како би добио на новој енергији...

НЕДЕФИНИСАНА УЛОГА СЕРГЕЈА МИЛИНКОВИЋ-САВИЋА

Ускоро најскупљи српски фудбалер свих времена у Калињинграду није могао да дође до изражаја и покаже сав свој раскошни таленат.

За разлику од меча против Костарике када је Србија више имала лопту у ногама - против Швајцарске се далеко више трошио у дефанзивним задацима који нису донели много. То нам говори и статистички податак да није успео да одузме ниједну лопту ривалу...

Швајцарци су очигледно добро проучили тај меч против Костарике и паметно нападали СМС-а када лопта иде ка њему, па је тако имао једног играча који долази са леђа и једни "у лице". Често би се од двојице направила и тројица, а наш фудбалер није имао саиграче довољно близу да би на време одложио лопту и наставио напад.

Против Костарике је тако разменио 25 додавања са Тадићем и Митровићем, а против Швајцарске тек 13, међутим то није најнеповољнији податак по Србију.

Агресивни Швајцарци су били невероватни у дуел игри и бројчано надмоћни у ситуацијама са Милинковић-Савићем, увек су некако успевали да "ишчепркају лопту". "Инстат" бележи да је СМС био у 23 дуела на мечу и добио је тек три.

Подсетићемо вас да је против Костарике 13 од 29...

Оно што је било уочљиво јесте и то да није имао онолико простора да одлази толико често у казнени простор на скок и да делује као други нападач, док је можда и присуство Костића - који је стајао доста широко - утицало да Швајцарци имају простора да га нападну са више играча. Против Костарике је имао уз себе Љајића који се више кретао ка средини терена.

ШТА СЕ ДЕСИЛО У "ЦРНИХ" 15 МИНУТА?

Србија је играла много слабије у другом полувремену и практично је била без и једне шансе, па је селектор Младен Крстајић одлучио да игра на "све или ништа".

Извођење Луке Миливојевића и улазак Немање Радоњића оставило је невероватну рупу позади пошто је Сергеј Милинковић-Савић био између тога да крене напред или да остави самог Немању Матића као јединог централног везног фудбалера.

СМС је тако у последњих 15 минута био растрзан између офанзивне и дефанзивне улоге - нисмо га имали на скоку поред Митровића, а није доприносио ни Матићу док смо бранили контре.

Оно што је додатни проблем био јесте да је Матић имао жути картон (као и Миливојевић и СМС) и није смео да "руши" Шаћирија који је бржи од њега и уз то је стабилан на ногама. Србији је тако недостајао један "питбул" на средини терена кога просто немамо…

У прва три минута после измене - Швајцарци су направили три велике шансе, спасао нас је Стојковић, али није успео и у 90. минуту после неуспеле офсајд замке на половини терена.

С обзиром на то да је Лука Миливојевић највише мотрио на поменути леви полупростор у нападу Швајцарске, можда није имало смисла изводити га из игре, чак иако је био међу играчима који су највише претрчали, пошто немамо природу замену за њега.

АКО ЖЕЛИШ ДА ДОБИЈЕШ ОВАКВОГ РИВАЛА - ПОТРЕБНЕ СУ ГОДИНЕ И ВИШЕ ОД КВАЛИТЕТА...

На крају је важно рећи и да Швајцарска није бриљирала.

Србија је била потпуно доминантна у првих двадесетак минута, дала "само" један гол, након чега се Швајцарска "посложила" и преузела контролу, а још једном - ко зна који пут у последње две и јаче године - до изражаја је дошао њихов тимски квалитет.

Чак девет њихових играча има преко 50 наступа за национални тим (код нас четворица) и то искуство се видело посебно у последњој трећини утакмице.

Играли су невероватно стрпљиво, уз то и реми им је "играо", па као што је колега Александар Стојановић у најави меча апострофирао позадину самог дуела и више пута поновио да наши "знају" - исто тако бисмо могли да кажемо и да Швајцарци "знају" где је ко на терену, у баш сваком тренутку и завезаних очију, зато што дишу као један.

Да бисте добили овако озбиљно уиграног ривала потребне су године на окупу, а нама је фалило само полувреме - можда и мање ако у обзир узмемо и варљиви ВАР - што говори да смо на добром путу, али нам треба континуитет.

Боли, језиво боли, али преживећемо, то нам је већ у ДНК.

Извор: Б92