Analiza: Birali pogrešne bitke i ostali bez snage!

Poraz koji neviđeno boli jer smo, baš kao što su to i sami fudbaleri rekli, ispali naivni protiv protivnika koji i čeka da poverujete da sve kontrolište. Kako su Švajcarci skratili teren, imali višak levo i zašto nismo ništa promenili?

Fudbal 24.06.2018 | 00:00 Šanse postoje, mada su sada drastično, drastično manje.

Srbija je u Kalinjingradu bila na poluvreme od plasmana u narednu fazu Svetskog prvenstva - i to kolo pre kraja - ali je slabo izdanje u nastavku meča koštalo našu reprezentaciju sva tri boda i gotovo bezizlazne situacije pred duel sa Brazilcima, mada nada još postoji.

Švajcarci su imali očiglednu i konkretnu pomoć sudije, iz dve kontre kaznili su naše promašaje i neoprezniju igru u finišu utakmice, ali utisak je da je - posle odličnog našeg početka meča - bilo mnogo koncepcijskih problema.

Reprezentacija koju sa klupe predvodi Vladimir Petković bila je strpljiva, dočekala našu nervozu i koristila je to što su situacije 50/50 dobijali oni, čime im je samopouzdanje raslo poput kvasca, dok se Srbija u defanzivnim zadacima istrošila i nije imala snage da završi započeto.

"Orlovi" su na momente igrali dobro, no nismo uspevali da održimo kontinuitet u igri, a kako je meč proticao - nedostajalo je novih ideja u našem napadu, koji se u potpunosti oslonio na Aleksandra Mitrovića koji je "gospodario u vazduhu".

U ovom tekstu pokušaćemo da odredimo pet ključnih tačaka jučerašnjeg meča.

Krećemo od najvažnije...

KAKO SU NAS NADIGRALI "SKRAĆIVANJEM" TERENA i "VIŠKOVIMA"

Švajcarci su na teren izašli u svojoj prepoznatljivoj 4-2-3-1 formaciji, ali to potpuno drugačije izgleda kada imaju pozicioni napad - što je i način na koji najčešće postižu golove.

Njihov ofanzivni oblik bio je veoma zanimljiv i pretežno su se fokusirali da "skrate" deo terena na kome se igra - stvarajući brojčanu prednost u odnosu na Srbiju. Tokom najvećeg dela meča taj deo terena bio je njihova leva napadačka strana.

Odnosno naša desna defanzivna strana.

Levi bek Rikardo Rodriges odlazio bi duboko i igrao kao levo krilo koje "drži" liniju, dok bi se štoper Manuel Akanži pozicionirao blizu njega - kao levi bek ili  dodatni vezni fudbaler. Kako poseduje odličan pas i brzinu, učestvovao je u građenju igre na tom malom prostoru, ali to nije bilo sve. Švajcarska bi na toj strani imala i Stivena Cubera i Granita Džaku koji bi prišao da pomogne, ali i Đerdana Šaćirija koji nije bio klasično desno krilo, nego je "lutao" svuda po terenu. 

Planski i nimalo slučajno.

S obzirom na to da se Srbija branila u formaciji 4-4-2, i nije odstupala čitav meč, samim prebrojavanjem fudbalera jasno je da je na tom delu terena bilo 5:4 za Švajcarsku.

Milivojević i Tadić morali su da brinu o loptama iza linija na koje bi potom morali da "iskaču" Ivanović i Milenković, dok je neugodni Džemaili za to vreme napadao prostor iza njih i čekao jednu slabu reakciju kako bi postigao pogodak.

Problem za Srbiju bio je i taj što je na drugoj strani Lihtštajner išao visoko i dodatno "širio" našu odbranu, pa je tako Kostić veći deo meča ostajao bez defanzivne uloge jer je samo pratio beka, a zbog prisustva iskusnog beka odbijali smo "da se zgusnemo".

Kostić je odradio dobar posao u defanzivi u pojedinim situacijama "jedan na jedan", ali utisak je bio da je Srbiji nedostajalo jeste timsko kretanje jer nas je Švajcarska "lomila između redova".

Srbiji je, čini se, falio jedan "korektor" ispred poslednje linije što nije koncept potpuno nepoznat sadašnjoj reprezentaciji.

Zapravo, Srbija je defanzivni oblik 4-1-4-1 već igrala protiv Maroka kada je Matić bio "čistač", dok su ispred njega kao centralni vezni igrali Adem Ljajić i Andrija Živković. 

PRETRČALI SMO VIŠE, ALI NE I PAMETNIJE..

Ako smo nešto hvalili protiv Kostarike onda je to bila borbenost i ona nije izostala ni juče, sve dok naše fudbalere nije savladao umor i fizički nismo mogli da pariramo rivalu.

Zanimljiv je podatak da je Srbija nadtrčala Švajcarsku - iako to subjektivni osećaj svih koji su gledali meč nije mogao da prepozna - pa smo tako mi "prevalili" 116 kilometara, a naš rival 112. U pitanju je zvanični podatak sa sajta FIFA.

Međutim, ono što statistika ne može da očita jeste način na koji smo se mi trošili, a na koji se trošila Švajcarska - koja verovatno ima i najspremnije igrače na turniru.

Švajcarci su veoma dobri u građenju igre iz poslednje linije, kada se Valon Behrami prebacuje između štopera ili ide isključivo na ovo mesto kako bi Akažniju omogućio da krene napred, a Srbija se odlučila za veoma neučinkovit polupresing.

Sergej Milinković-Savić i Aleksandar Mitrović su prilazili igračima Švajcarske, ne i dovoljno blizu da bi napravili pritisak, ali su mnogo trčali u gotovo uzaludnim defanzivnim zadacima - gore dole - čime su ostali bez prave snage za dobijanje duela u kojima su nam bili potrebniji - vazdušnim, na zemlji u trenutku kada imamo loptu i tako dalje...

Možda je to najbolje opisao upravo Mitrović rekavši da su igrali "kao muve bez glave".

Vladimir Petković je početkom drugog poluvremena čak i "pozivao" naše igrače da igraju presing i ubrzo posle toga pao je gol iz kontre u kojoj nismo uspeli da ih sustignemo.

U defanzivnoj ulozi igrači više pretrče i više se potroše, posebno kada imate krupne fudbalere poput naših. Milivojević i Matić nisu uspevali da pokriju veći deo terena nego što bi to trebalo na papiru, dok su Džaka i Behrami delovali "kao na baterijama.

Zanimljivo, selektor Brazila je protiv Švajcaraca zbog umora na sredini terena promenio vezne igrače Paulinja i Kazemira kako bi dobio na novoj energiji...

NEDEFINISANA ULOGA SERGEJA MILINKOVIĆ-SAVIĆA

Uskoro najskuplji srpski fudbaler svih vremena u Kalinjingradu nije mogao da dođe do izražaja i pokaže sav svoj raskošni talenat.

Za razliku od meča protiv Kostarike kada je Srbija više imala loptu u nogama - protiv Švajcarske se daleko više trošio u defanzivnim zadacima koji nisu doneli mnogo. To nam govori i statistički podatak da nije uspeo da oduzme nijednu loptu rivalu...

Švajcarci su očigledno dobro proučili taj meč protiv Kostarike i pametno napadali SMS-a kada lopta ide ka njemu, pa je tako imao jednog igrača koji dolazi sa leđa i jedni "u lice". Često bi se od dvojice napravila i trojica, a naš fudbaler nije imao saigrače dovoljno blizu da bi na vreme odložio loptu i nastavio napad.

Protiv Kostarike je tako razmenio 25 dodavanja sa Tadićem i Mitrovićem, a protiv Švajcarske tek 13, međutim to nije najnepovoljniji podatak po Srbiju.

Agresivni Švajcarci su bili neverovatni u duel igri i brojčano nadmoćni u situacijama sa Milinković-Savićem, uvek su nekako uspevali da "iščeprkaju loptu". "Instat" beleži da je SMS bio u 23 duela na meču i dobio je tek tri.

Podsetićemo vas da je protiv Kostarike 13 od 29...

Ono što je bilo uočljivo jeste i to da nije imao onoliko prostora da odlazi toliko često u kazneni prostor na skok i da deluje kao drugi napadač, dok je možda i prisustvo Kostića - koji je stajao dosta široko - uticalo da Švajcarci imaju prostora da ga napadnu sa više igrača. Protiv Kostarike je imao uz sebe Ljajića koji se više kretao ka sredini terena.

ŠTA SE DESILO U "CRNIH" 15 MINUTA?

Srbija je igrala mnogo slabije u drugom poluvremenu i praktično je bila bez i jedne šanse, pa je selektor Mladen Krstajić odlučio da igra na "sve ili ništa".

Izvođenje Luke Milivojevića i ulazak Nemanje Radonjića ostavilo je neverovatnu rupu pozadi pošto je Sergej Milinković-Savić bio između toga da krene napred ili da ostavi samog Nemanju Matića kao jedinog centralnog veznog fudbalera.

SMS je tako u poslednjih 15 minuta bio rastrzan između ofanzivne i defanzivne uloge - nismo ga imali na skoku pored Mitrovića, a nije doprinosio ni Matiću dok smo branili kontre.

Ono što je dodatni problem bio jeste da je Matić imao žuti karton (kao i Milivojević i SMS) i nije smeo da "ruši" Šaćirija koji je brži od njega i uz to je stabilan na nogama. Srbiji je tako nedostajao jedan "pitbul" na sredini terena koga prosto nemamo…

U prva tri minuta posle izmene - Švajcarci su napravili tri velike šanse, spasao nas je Stojković, ali nije uspeo i u 90. minutu posle neuspele ofsajd zamke na polovini terena.

S obzirom na to da je Luka Milivojević najviše motrio na pomenuti levi poluprostor u napadu Švajcarske, možda nije imalo smisla izvoditi ga iz igre, čak iako je bio među igračima koji su najviše pretrčali, pošto nemamo prirodu zamenu za njega.

AKO ŽELIŠ DA DOBIJEŠ OVAKVOG RIVALA - POTREBNE SU GODINE I VIŠE OD KVALITETA...

Na kraju je važno reći i da Švajcarska nije briljirala.

Srbija je bila potpuno dominantna u prvih dvadesetak minuta, dala "samo" jedan gol, nakon čega se Švajcarska "posložila" i preuzela kontrolu, a još jednom - ko zna koji put u poslednje dve i jače godine - do izražaja je došao njihov timski kvalitet.

Čak devet njihovih igrača ima preko 50 nastupa za nacionalni tim (kod nas četvorica) i to iskustvo se videlo posebno u poslednjoj trećini utakmice.

Igrali su neverovatno strpljivo, uz to i remi im je "igrao", pa kao što je kolega Aleksandar Stojanović u najavi meča apostrofirao pozadinu samog duela i više puta ponovio da naši "znaju" - isto tako bismo mogli da kažemo i da Švajcarci "znaju" gde je ko na terenu, u baš svakom trenutku i zavezanih očiju, zato što dišu kao jedan.

Da biste dobili ovako ozbiljno uigranog rivala potrebne su godine na okupu, a nama je falilo samo poluvreme - možda i manje ako u obzir uzmemo i varljivi VAR - što govori da smo na dobrom putu, ali nam treba kontinuitet.

Boli, jezivo boli, ali preživećemo, to nam je već u DNK.

Izvor: B92