СП, представљамо - Швајцарска: Алпска стијена са Патуљком!

И озбиљан тим без тимског духа.  И поред подела унутар екипе нико не би смео да потцени састав чији је мотор Гранит Џака.

Фудбал 17.06.2018 | 18:00 Назад чврсти као стене у Алпима – напред кад-тад прораде. Тако би у најкраћем могла да се опише репрезентација Швајцарске. Није случајно селекција Владимира Петковића примила седам голова на чак 12 сусрета у квалификацијама и у баражу. Игру у дефанзиви Сајџије су довеле готово до перфекције, па је голман Борусије из Менхенгладбаха Јан Зомер могао да, малтене, преспава у појединим мечевима. А кад осигурају свој, Швајцарци крећу у поход ка туђем голу. И нису нимало благонаклони.

У протекле две године, од континенталног шампионата у Француској Швајцарци играју као њихови чувени сатови. Делује да су перфектно навијени. У квалификацијама за Светско првенство нанизали су чак девет победа у првих девет мечева, али су до руске визе морали кроз доигравање, јер су имали несрећу да у групи за ривала имају Европског првака Португалију, која такође није посустајала. Победом од 2:0 у последњем дуелу групне фазе квалификација Кристијано Роналдо и друштво послали су Швајцарску у бараж, на двобој са Северном Ирском. Пулени Владимира Петковића прескочили су зелено-белу армију захваљујући контроверзним, или боље рећи непостојећим једанаестерцем, који је био довољан за минималац и четврто узастопно појављивање Сајџија на Мундијалу.

Већ тај податак сведочи о квалитету репрезентације, која је на претходна три планетарна турнира бележила више него солидан успех. У Немачкој 2006. године Швајцарска је била прва у групи са Француском, Јужном Корејом и Тогоом, а такмичење је напустила у осмини финала после пенал рулета са Украјином иако на првенству није примила гол. Четири године касније у Јужној Африци успела је да на отварању турнира буде боља од Шпаније, испоставиће се касније, светских првака, међутим, пораз од Чилеа коштао ју је нокаут фазе. На прошлој смотри у Бразилу поново је стигла до осмине финала, пошто је савладала Еквадор и Хондурас, да би се кући вратила после окршаја са Аргентином и поготка Анхела Ди Марије у 118. минуту.

Припремни период пред Мундијал мора се окарактерисати као врло добар, јер Сајџије на четири одиграна дуела нису доживеле ниједан неуспех и притом им се мрежа затресла само једном. И то против Шпаније. Побеђени су Грчка, Панама и недавно Јапан, док се реми са Црвеном Фуријом мора посматрати кроз призму успеха.

Превеликих изненађења у саставу нема. Због нешто лошије форме у другом делу сезоне Димитри Оберлан из Базела, јунак одличних партија швајцарског шампиона у Лиги шампиона, отпао је са списка. Од навалних играча други филтер нису преживели још Адмир Мехмеди из Волфзбурга, те Ерен Дердијок из Галатасараја. Мехмеди је, чини се, и највеће швајцарско име које не путује на Мундијал. Када је у питању задња линија Петковић је прецртао Кевина Мбабуа из Јанг Бојса и Тима Клосеа из Норича, а од везиста Луку Цуфија, Фабијана Фраја и Ђибрила Соуа. Највећа претња свим ривалима биће тандем Џердан Шаћири – Брил Емболо.

Можда је имао тешку, разочаравајућу сезону у Стоуку, али нема никакве дилеме да је Шаћири онај од кога прети највећа опасност по све ривале Швајцарске. Омалени офанзивац је дефинитвно најзначајнија креативна снага Сајџија у протеклој декади, а и испадање његовог тима из Премијер лиге требало би да му буде додатан мотив да одигра одличан турнир и лакше нађе нови тим. Везни ред држаће Гранит Џака и Денис Закарија, а најистуренији на последњим утакмицама углавном су били Харис Сеферовић или Марио Гаврановић. У дефанзиви три места делују зацементирано: Мануел Аканђи на штоперу, а Рикардо Родригез и Штефан Лихтштајнер на боковима.

Селектор Владимир Петковић, иначе један од четворице тренера на овогодишњем светском шампионату рођених у Босни и Херцеговини, уз Младена Крстајића, Златка Далића и Вахида Халилхоџића, одлично је посложио редове. Код Петковића, бившег шефа струке Лација, заиста све више функционише као швајцарски сат. Све је ту добро подмазано, организовано, аутоматизовано... Мада, често је принуђен да одговара на питања о клановима у табору националног тима, који објективно постоје. Главни играчи Сајџија управо су дошљаци са Балкана, па је Фудбалски савез остао нем на апеле капитена Лихтштајнера пре непуне непуне две године да је селекција препуштена играчима који не осећају дрес са државним грбом на прави начин и не могу да се идентификују са њим. Све то, али и сепаратисање фудбалера са албанским коренима, односно неколицине играча са простора бивше Југославије, додатно указује на одсуство тимског духа. Ипак, за сада се то никако не осећа на терену.

Петковић је веран систему игре који му је донео успех. Захваљујући формацији 4-2-3-1 забележио је оне силне победе, и јасно је, дакле, да се нико није наиграо фудбала против Швајцарске. Јер, и поред подела унутар тима нико не би смео да потцени екипу којој је мотор Гранит Џака, која има магичног патуљка Џердана Шаћирија, капитена Штефана Лихтштајнера и одличног Рикарда Родригеза.

Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион Имагес