Костарика - Немогуће је само мишљење! Они нису лузери!

Генерална проба против Белгије није успела. Упркос раном вођству Тикоси у Русију стижу после канонаде, у којој готово да нису пружили отпор. Дувало је у свим линијама тима, игра је била предвидива, није било притиска. . . Селектор је тумбао састав, можда и желео да завара ривале на Мундијалу.

Фудбал 17.06.2018 | 13:00
Костарика - Немогуће је само мишљење! Они нису лузери!
Папир је једно, а терен нешто сасвим друго. Показала је то Костарика на прошлом Мундијалу у Бразилу, када је, нерачунајући извођење једанаестераца, уз Немачку и Холандију била једина непоражена селекција на Светском првенству. Сценарио пред почетак такмичења је идентичан као и пре четири године - од Тикоса се не очекује да прођу групну фазу. Међутим, прошли пут су показали да немогуће није чињенично стање, већ само мишљење.

Пред Костариком ни сада није нимало лак задатак, јер Бразил, Швајцарска и Србија се припремају да не упадну у замку и не понове индолентност Италије, Уругваја и Енглеске са прошлог турнира. Репрезентација из Централне Америке у Русију стиже са потпуно другачијим статусом, јер више није непознат тим. Улогу аутсајдера заменила је слика о саставу кадром да свакоме помрси рачуне. У најкраћем, једна од најпотцењенијих селекција потенцијална је опасност по нови фудбалски поредак.

Баш као и пре четири године Тикоси нису бриљирали у припремним сусретима. Ређали су поразе, мучили се да затресу мрежу, али им то тада није сметало да буду прави онда када се рачуна. Тек један гол примила је Костарика у поменутој “групи смрти” са Азурима, Урусима и Гордим Албионом. У нокаут фази избацила је Грчку, док је срећу против европских селекција истрошила у четвртфиналној пенал лутрији против Холандије. Ни сада изабраници Оскара Рамиреза нису били превише успешни на пријатељским мегданима. Претрпели су поразе од Шпаније, Мађарске, Туниса и Енглеске, и то без постигнутог гола, док су извојевали победе над Шкотском и Северном Ирском. Генерална проба против Белгије није успела. Упркос раном вођству Тикоси у Русију стижу после канонаде, у којој готово да нису пружили отпор. Дувало је у свим линијама тима, игра је била предвидива, није било притиска... Селектор је тумбао састав, можда и желео да завара ривале на Мундијалу. Мада, ретке су те селекције које могу да одоле индивидуалном квалитету који поседују Црвени ђаволи.

Да су све, сем лузери момци у црвено-плавим униформама показали су у квалификацијама. У четвртој рунди КОНКАКАФ зоне завршили су непоражени у групи са Панамом, Хаитијем и Јамајком, да би у финалном циклусу завршили тик испод Мексика. Колико је Рамирезова чета била убедљива сведочи и податак да је визирала карту за Мундијал иако није победила на три последња сусрета у квалификацијама. Додајмо и да је један од главних криваца што на смотри најбољих селекција света нема Сједињених Америчких Држава, које су доживеле дебакл на оба окршаја са Тикосима.

Можда и највеће заслуге за континуирани успон репрезентације иду на адресу Кејлора Наваса. Голман мадридског Реала је можда заменик капитена, али је прави лидер. Пре четири године је бравурозним интервенцијама изборио уговор са најуспешнијим клубом на планети, а сада наде читаве нације леже на његовим плећима. Сваки потенцијални успех Тикоса на предстојећем Мундијалу биће уско повезан са учинком једног од најбољих голмана на свету. Без икакве сумње. Ако и сада буде спустио рампу пред голом, Костарика има чему да се нада.

Најјача снага селекције је управо чврста одбрана. Испред поменутог чувара мреже налазе се три поуздана дефанзивца, Кендал Вастон, Ђанкарло Гонзалес и Јони Акоста, који су у квалификацијама показали висок ниво одлучности, па је одбрана Тикоса поклекла осам пута на десет окршаја у КОНКАКАФ зони. Одбрана је и прилично темпераментна, склона картонима, у чему предњачи „мргуд“ Вастон. Постоји консензус да је највећа бољка тима, упркос 14 постигнутих голова, његова навала. Костарики треба класична деветка, јер вечити таленат Џоел Кембел и Марко Урења, као две најбоље нападачке опције, то свакако нису. Овај потоњи је прва солуција тренера Рамиреза, али је шпиц ФК Лос Анђелеса познатији по игри без лопте. У десетогодишњој каријери је постигао тек 20 голова. Тајно оружје требало би да представља капитен Брајан Руиз, већ годинама креативна снага екипе и један од кључних шрафова у игри на контранападе. Одсуство младих снага је, посматрајући списак, очигледно, па Тикоси имају једну од најстаријих селекција на турниру, одмах после Саудијске Арабије. Тек пет фудбалера на списку имају мање од 30 наступа у дресу са државним грбом. Искуство је, дакле, на страни Костарике, која ће поново покушати да освоји срца неутралних љубитеља игре.

Некадашњи репрезентативни везиста Костарике Оскар Рамирез предводиће Тикосе први пут на Мундијалу, али то за њега неће бити први додир са смотром најбољих репрезентација. Рамирез је био члан националне селекције 1990. године, која се под вођством српског стручњака Велибора Боре Милутиновића први пут нашла на Светском првенству, и приде прошла групну фазу. Рамирез је селекцију преузео лета 2015. и готово да није мењао носиоце игре. Чак девет од 11 играча из стартне поставе са претходног Светског првенства могло би да се нађе на терену у Самари на премијери против Србије. Из тог разлога многи верују да ће Костарика да се равноправно бори за друго мести у Групи Е, а управо дуел са Орловима могао би да детерминише амбиције упорних Тикоса.

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар