СП, представљамо - Пољска: Проблеми, проблеми и Левандовски!

Да ли је један Лева довољан за успех?

Фудбал 17.06.2018 | 14:30 Пролаз у четвртфинале на последњем Европском првенству дошло је као награда за велики напредак, а осећај задовољства је у редовима Пољске трајао јако дуго. Толико да су квалификације за Светско првенство одрађене с пола снаге, а казнена експедиција Адама Навалке стигла је и до историјског врхунца - петог места на ФИФА ранг листи.

Сада је време за Мундијал! Последњи пут када се Пољска нашла на највећој светској фудбалској смотри Роберт Левандовски још није дебитовао за национални тим. Дванаест година касније Бајернов бомбардер главни је разлог повратка националног тима у елитно друштво и у његовим рукама лежи судбина Пољске на руском фронту. Са 16 голова у квалификацијама поставио је нове стандарде на Старом континенту и сада се од њега очекује да чудесну форму настави у групи где је апсолутно сваки сценарио - реална могућност!

Пољска надолазећи шампионат дочекује уз много здравствених проблема и мука са формом понајбољих играча. Гжегож Криховјак постао је изгубљен случај, пошто ни у ВБА није успео да се избори за већи простор и минутажу. Јакуб Блашчиковски пропустио је највећи део сезоне у Волфзбургу, као и Аркадијуш Милик због нове повреде предњих укрштених лигамената. Војћех Шченсни готово да није бранио у Јувентусу поред Ђанлуиђија Буфона, док је Камил Глик у данима пред Мундијал направио вероватно највећу глупост у каријери пошто је повредио раме када је на тренингу покушао да извезде „маказице“ и тешко је да ћемо га видети у игри, мада је сам открио да је од лекара добио зелено светло за повратак на терен. Када - видећемо.

Ово је последња шанса ове генерације да направи већи успех на Мундијалу! Пишчек, Блашчиковски, Ционек, Пешко, можда и Јенџејичик, Паздан, Гросицки... Управо то могао би да буде кључни мотив за ову екипу да се направи успех идентичан оном у Француској пре две године.

Тренер Адам Навалка познат је ако тактичар специјалиста и неко за кога су ове, изазовне ситуације посластица! Пре свега, натерао је своје пулене да прихвате модерна схватања фудбала. Преферира игру са великим поседом лопте и зато воли да му је везни ред добро попуњен. Није много мењао ствари у односу на ЕУРО 2016, али је приметно да нема дечка који се тада појавио, онда касније нестао попут звезде падалице - Бартоша Капустке. Био је међу откровењима турнира, Лестер га је брзо капарисао, али је онда испарио. Сада га нема у тиму, нити је играма заслужио да буде.

Уочи самог Мундијала велики акценат ставио је на одбрану из врло простог разлога - пољски дефанзивни бедем био је најбушнији од свих победника квалификационих група. Због тога се одрекао њему најдражег система „4-2-3-1“ и од новембарских пријатељских утакмица почео са увежбавањем формација „3-4-3“ и „3-5-2“ са циљем да добије већу флексибилност тима, могућност брзе трансформације у све нападачке и дефанзивне варијанте, по потреби и елемент изненађења. После онога што је изнела на терен у последња три термина пријатељских утакмица, Пољска је показала да је најопаснија из прекида и после контранапада.

Зато је најреалније очекивати да ће се Навалка одлучити за формацију „3-4-3“, која ће му донети већу концентрацију играча на средини терена. Односно, вероватније је да ће Левандовски остати једини истурени нападач. Дуго најављивана комбинација са Аркадијушем Миликом доћи ће вероватно као офанзивна варијанта у случају негативног резултата.

На голу нема велике дилеме и Навалка ће предност дати новом првом чувару мреже Јувентуса, упркос томе што је Лукаш Фабијански целе сезоне био на терену, а Шченсни махом на клупи. Једноставно, разлика у класи је велика, а ни Јувентус не би Шченснија одабрао тек тако за Буфоновог наследника. Бартош Бјалковски је један од хероја нижелигашких клубова пошто је међу реткима добио позив да путује у Русију, мада ће његова улога бити више протоколарна.

Одбрамбени трилинг засад доноси много недоумица. Одређене стручне анализе кажу да би Лукаш Пишчекмогао да заигра на месту штопера, што му чак није било страно ни у дресу Дортмунда. Мада је његова природна позиција уз десну аут-линију, Навалка га је због година, искуства и значаја тиму прекомандовао у дефанзивну тројку, где би друштво требало да му праве Тијаго Ционек и Јан Беднарек. Први као директна замена ровитом Глику, понајвише због искуства које носи из Серије А као играч Спала, други јер се у смирај сезоне изборио за нешто већу минутажу у Саутемптону и показао да је пред њим занимљива будућност. Упркос 189 центиметара висине, Беднарек се мучи у ваздушним дуелима, због чега би крај њега требало да буде далеко искуснији Ционек и он ће заузети место у срцу одбране. Тачно између Беднарека и Пишчека.

Уколико Навалка не буде желео да ризикује с младим штопером Саутемптона, као замена ускаче његов први избор на Европском првенству - Михал Паздан. Њему је место у стартних 11 било практично загарантовано, али је највећи део клупске сезоне одиграо испод свих очекивања. Срећом по Навалку, успео је у финишу сезоне да подигне форму, али је да далеко од нивоа који га је красио на континенталном шампионату.

Испред Пишчека на десном боку наћи ће се Бартош Берешински. Није вичан офанзивним излетима, али је тимски играч, зна да сачува лопту у својим ногама, воли игру са кратким додавањима што се уклапа у Навалкинконцепт, а одбрамбено је врло користан. Артур Јенџејичик биће Навалкин одбрамбени џокер. Може да покрије апсолутно све одбрамбене позиције, али би у формацији са три штопера могао да изгуби своје место. Ипак, селектор ће имати на уму да Јенџејичик има добру сарадњу са Пишчеком и обојица су својевремено признали да се осећају сигурно када имају један другог за партнера у последњој линији.

Упркос лошој сезони Гжегож Криховјак имаће практично загарантовано место у тиму и на њему је да проба да нађе форму која га је красила у Француској. Не треба подсећати да је Криховјак био међу талисманима пољског успеха 2016. године, после чега је награђен трансфером у Пари Сен Жермен. Испоставиће се касније да му је тај потпис упропастио каријеру.

Уз њега ће срце везног реда заузети Наполијев грумен злата Пјотр Зјелински. Прототип модерног везисте, који је објединио завидну брзину, чврстину и истрајност код сваког контакта с лоптом. Има добру визију игре и технички је можда најпоткованији играч у тиму. Израста у расног плејмејкера. Његове лопте требало би да секу противничке одбране и буду употребљиве за Левадовског у завршној трећини и играч је какав је Бајерновој суперзвезди преко потребан на терену.

Није се показао у најбољем светлу у Француској, али Навалка ниједног тренутка није одустајао од њега и упорно му је пружао шансу. Две године касније Зјелински је сазрео у играча довољно кадрог да можда чак заузме место у везном реду Челсија, о чему се наводно све више шушка у лондонским фудбалским круговима. Зјелински би добре игре у Русији могао добро да наплати.

Прва замена Криховјаку и Зјелинском биће млада нада у успону - Карол Линети. Његове квалитете први су приметили Сампдоријини емисари и довели га из Леха практично за мали новац - 3.200.000 евра. Његова вредност данас процењује се на 15.000.000 евра и неодољиво подсећа на Зјелинског. Још се чека његов искорак напред у репрезентацији.

Крај леве аут-линије наћи ће се Маћеј Рибус. Попут Лукаша Пишчека може да покрије цео линију, од бека до левог везног, с тим да је у шампионском тиму Локомотиве из Москве покривао чак и десну страну. Додуше, његове игре у националном тиму никада нису биле довољно уверљиве, иако је у дресу Локомотиве играо врло добро. У овој ситуацији и нема неку алтернативу.

Левандовски ће подршку са крила имати највероватније од Блашчиковског и Гросицког. Куба је полако иде ка позним играчким годинама, на терену га није било практично до самог финиша сезоне, али је један од оних који се савршено уклапају у Навалкин нови систем. И, поверење добија на конто старе славе и заслуга. Његов је цео десни бок - одбрамбено и офанзивно. Једноставно, док је био у најбољој форми, нико му у Пољској није био раван. Чак ни у Бундеслиги, где је провео највећи део каријере. Има га у обе фазе игре, увек је врло активан, врло искусан и то Навалка много цени. Пошто ће се игра Пољске често трансформисати, зависно од резултата и противника, Куба би и даље могао да има битну улогу.

Њему је природна конкуренција на десном крилу Камил Гросицки, али фудбалера Хала гледаћемо на супротном боку. Не само јер тако налаже тактика, већ је Гросицки далеко боља опција од Славомира Пешкаи Рафала Курзаве, чак иако му то није природно место на терену. Такође, један је од играча са којима се Левандовски најбоље осећа на терену и којем много верује, а то најбољем стрелцу у историји пољског фудбала, па и самом селектору бити јако битан фактор.

Славомир Пешко се у авиону за Русију нашао више због психолошког момента, него због играчких квалитета. Није тајна да је велики пријатељ са Робертом Левандовским, пошто су заједно наступали у Леху из Познања, а Навалка га јако цени јер га свлачионица види као „лепак“ ове репрезентације. Односно, као човека који држи позитивну атмосферу у тиму и држи екипу на окупу. Наводно има озбиљних проблема са алкохолом, па ће вероватно највероватније шансу добијати само по потреби и ако то ситуација баш налаже.

С друге стране Курзава је један од оних који се врло брзо и сасвим коректно привикао на Навалкинупромену тактике током пријатељских сусрета последњих месеци, па је добио шансу у односу на осталу конкуренцију. Али, вероватно неће добити минуте.

Напад је најјаче оружје ове генерације Пољске. У измени су врло занимљива имена попут Аркадијуша Милика, Лукаша Теодорчика и Давида Ковнацкија.

Милик се вратио јачи него икад после другог кидања предњих укрштених лигамената и последњих месеци је заиста крвнички радио како би се вратио у форму. Многи су приметили да је доста радио у теретани, ојачао је ноге, а посебно горњи део тела. Навалкин је миљеник и да није било његових тешких повреда и тих силних проблема са одбраном, вероватно би Милик стајао уз Левандовског. Он ће, баш као и Лева, морати да изнесе највећи терет офанзиве и поправи утисак у односу на ЕУРО, када су обојица дали само по гол.

Теодорчик је вероватно највећа мистерија овог тима. Имао је скромну сезону, у паду је форме и прилично је нејасно шта би од њега могло да се очекује. Ковнацки је још један бисер који су ископали Сампдоријини скаути прошлог лета. Није имао лошу дебитантску сезону у Серији А, постигао је осам, наместио још три поготка и представља добар залог за будућност. Због своје висине добар је у ваздушним дуелима, што се добро уклапа у Навалкину филозофију, а посебно је опасан након прекида. Дакле, потенцијални џокер овог тима.

Уколико би све кликнуло како треба, не би изненадило ако бисмо Пољску видели у четвртфиналу пре Белгије или Енглеске. Зато је утакмица са Сенегалом на отварању изузетно битна. Победа би драстично увећала шансе за првим местом на табели. Пораз би озбиљно закомпликовао ствари. А група је таква да сви могу да буду на врху и на дну.

Све карте су отворене, само је питање какве ће среће Пољска бити...

Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион Имагес