SP, predstavljamo - Poljska: Problemi, problemi i Levandovski!

Da li je jedan Leva dovoljan za uspeh?

Fudbal 17.06.2018 | 14:30 Prolaz u četvrtfinale na poslednjem Evropskom prvenstvu došlo je kao nagrada za veliki napredak, a osećaj zadovoljstva je u redovima Poljske trajao jako dugo. Toliko da su kvalifikacije za Svetsko prvenstvo odrađene s pola snage, a kaznena ekspedicija Adama Navalke stigla je i do istorijskog vrhunca - petog mesta na FIFA rang listi.

Sada je vreme za Mundijal! Poslednji put kada se Poljska našla na najvećoj svetskoj fudbalskoj smotri Robert Levandovski još nije debitovao za nacionalni tim. Dvanaest godina kasnije Bajernov bombarder glavni je razlog povratka nacionalnog tima u elitno društvo i u njegovim rukama leži sudbina Poljske na ruskom frontu. Sa 16 golova u kvalifikacijama postavio je nove standarde na Starom kontinentu i sada se od njega očekuje da čudesnu formu nastavi u grupi gde je apsolutno svaki scenario - realna mogućnost!

Poljska nadolazeći šampionat dočekuje uz mnogo zdravstvenih problema i muka sa formom ponajboljih igrača. Gžegož Krihovjak postao je izgubljen slučaj, pošto ni u VBA nije uspeo da se izbori za veći prostor i minutažu. Jakub Blaščikovski propustio je najveći deo sezone u Volfzburgu, kao i Arkadijuš Milik zbog nove povrede prednjih ukrštenih ligamenata. Vojćeh Ščensni gotovo da nije branio u Juventusu pored Đanluiđija Bufona, dok je Kamil Glik u danima pred Mundijal napravio verovatno najveću glupost u karijeri pošto je povredio rame kada je na treningu pokušao da izvezde „makazice“ i teško je da ćemo ga videti u igri, mada je sam otkrio da je od lekara dobio zeleno svetlo za povratak na teren. Kada - videćemo.

Ovo je poslednja šansa ove generacije da napravi veći uspeh na Mundijalu! Pišček, Blaščikovski, Cionek, Peško, možda i Jendžejičik, Pazdan, Grosicki... Upravo to mogao bi da bude ključni motiv za ovu ekipu da se napravi uspeh identičan onom u Francuskoj pre dve godine.

Trener Adam Navalka poznat je ako taktičar specijalista i neko za koga su ove, izazovne situacije poslastica! Pre svega, naterao je svoje pulene da prihvate moderna shvatanja fudbala. Preferira igru sa velikim posedom lopte i zato voli da mu je vezni red dobro popunjen. Nije mnogo menjao stvari u odnosu na EURO 2016, ali je primetno da nema dečka koji se tada pojavio, onda kasnije nestao poput zvezde padalice - Bartoša Kapustke. Bio je među otkrovenjima turnira, Lester ga je brzo kaparisao, ali je onda ispario. Sada ga nema u timu, niti je igrama zaslužio da bude.

Uoči samog Mundijala veliki akcenat stavio je na odbranu iz vrlo prostog razloga - poljski defanzivni bedem bio je najbušniji od svih pobednika kvalifikacionih grupa. Zbog toga se odrekao njemu najdražeg sistema „4-2-3-1“ i od novembarskih prijateljskih utakmica počeo sa uvežbavanjem formacija „3-4-3“ i „3-5-2“ sa ciljem da dobije veću fleksibilnost tima, mogućnost brze transformacije u sve napadačke i defanzivne varijante, po potrebi i element iznenađenja. Posle onoga što je iznela na teren u poslednja tri termina prijateljskih utakmica, Poljska je pokazala da je najopasnija iz prekida i posle kontranapada.

Zato je najrealnije očekivati da će se Navalka odlučiti za formaciju „3-4-3“, koja će mu doneti veću koncentraciju igrača na sredini terena. Odnosno, verovatnije je da će Levandovski ostati jedini istureni napadač. Dugo najavljivana kombinacija sa Arkadijušem Milikom doći će verovatno kao ofanzivna varijanta u slučaju negativnog rezultata.

Na golu nema velike dileme i Navalka će prednost dati novom prvom čuvaru mreže Juventusa, uprkos tome što je Lukaš Fabijanski cele sezone bio na terenu, a Ščensni mahom na klupi. Jednostavno, razlika u klasi je velika, a ni Juventus ne bi Ščensnija odabrao tek tako za Bufonovog naslednika. Bartoš Bjalkovski je jedan od heroja niželigaških klubova pošto je među retkima dobio poziv da putuje u Rusiju, mada će njegova uloga biti više protokolarna.

Odbrambeni triling zasad donosi mnogo nedoumica. Određene stručne analize kažu da bi Lukaš Piščekmogao da zaigra na mestu štopera, što mu čak nije bilo strano ni u dresu Dortmunda. Mada je njegova prirodna pozicija uz desnu aut-liniju, Navalka ga je zbog godina, iskustva i značaja timu prekomandovao u defanzivnu trojku, gde bi društvo trebalo da mu prave Tijago Cionek i Jan Bednarek. Prvi kao direktna zamena rovitom Gliku, ponajviše zbog iskustva koje nosi iz Serije A kao igrač Spala, drugi jer se u smiraj sezone izborio za nešto veću minutažu u Sautemptonu i pokazao da je pred njim zanimljiva budućnost. Uprkos 189 centimetara visine, Bednarek se muči u vazdušnim duelima, zbog čega bi kraj njega trebalo da bude daleko iskusniji Cionek i on će zauzeti mesto u srcu odbrane. Tačno između Bednareka i Piščeka.

Ukoliko Navalka ne bude želeo da rizikuje s mladim štoperom Sautemptona, kao zamena uskače njegov prvi izbor na Evropskom prvenstvu - Mihal Pazdan. Njemu je mesto u startnih 11 bilo praktično zagarantovano, ali je najveći deo klupske sezone odigrao ispod svih očekivanja. Srećom po Navalku, uspeo je u finišu sezone da podigne formu, ali je da daleko od nivoa koji ga je krasio na kontinentalnom šampionatu.

Ispred Piščeka na desnom boku naći će se Bartoš Berešinski. Nije vičan ofanzivnim izletima, ali je timski igrač, zna da sačuva loptu u svojim nogama, voli igru sa kratkim dodavanjima što se uklapa u Navalkinkoncept, a odbrambeno je vrlo koristan. Artur Jendžejičik biće Navalkin odbrambeni džoker. Može da pokrije apsolutno sve odbrambene pozicije, ali bi u formaciji sa tri štopera mogao da izgubi svoje mesto. Ipak, selektor će imati na umu da Jendžejičik ima dobru saradnju sa Piščekom i obojica su svojevremeno priznali da se osećaju sigurno kada imaju jedan drugog za partnera u poslednjoj liniji.

Uprkos lošoj sezoni Gžegož Krihovjak imaće praktično zagarantovano mesto u timu i na njemu je da proba da nađe formu koja ga je krasila u Francuskoj. Ne treba podsećati da je Krihovjak bio među talismanima poljskog uspeha 2016. godine, posle čega je nagrađen transferom u Pari Sen Žermen. Ispostaviće se kasnije da mu je taj potpis upropastio karijeru.

Uz njega će srce veznog reda zauzeti Napolijev grumen zlata Pjotr Zjelinski. Prototip modernog veziste, koji je objedinio zavidnu brzinu, čvrstinu i istrajnost kod svakog kontakta s loptom. Ima dobru viziju igre i tehnički je možda najpotkovaniji igrač u timu. Izrasta u rasnog plejmejkera. Njegove lopte trebalo bi da seku protivničke odbrane i budu upotrebljive za Levadovskog u završnoj trećini i igrač je kakav je Bajernovoj superzvezdi preko potreban na terenu.

Nije se pokazao u najboljem svetlu u Francuskoj, ali Navalka nijednog trenutka nije odustajao od njega i uporno mu je pružao šansu. Dve godine kasnije Zjelinski je sazreo u igrača dovoljno kadrog da možda čak zauzme mesto u veznom redu Čelsija, o čemu se navodno sve više šuška u londonskim fudbalskim krugovima. Zjelinski bi dobre igre u Rusiji mogao dobro da naplati.

Prva zamena Krihovjaku i Zjelinskom biće mlada nada u usponu - Karol Lineti. Njegove kvalitete prvi su primetili Sampdorijini emisari i doveli ga iz Leha praktično za mali novac - 3.200.000 evra. Njegova vrednost danas procenjuje se na 15.000.000 evra i neodoljivo podseća na Zjelinskog. Još se čeka njegov iskorak napred u reprezentaciji.

Kraj leve aut-linije naći će se Maćej Ribus. Poput Lukaša Piščeka može da pokrije ceo liniju, od beka do levog veznog, s tim da je u šampionskom timu Lokomotive iz Moskve pokrivao čak i desnu stranu. Doduše, njegove igre u nacionalnom timu nikada nisu bile dovoljno uverljive, iako je u dresu Lokomotive igrao vrlo dobro. U ovoj situaciji i nema neku alternativu.

Levandovski će podršku sa krila imati najverovatnije od Blaščikovskog i Grosickog. Kuba je polako ide ka poznim igračkim godinama, na terenu ga nije bilo praktično do samog finiša sezone, ali je jedan od onih koji se savršeno uklapaju u Navalkin novi sistem. I, poverenje dobija na konto stare slave i zasluga. Njegov je ceo desni bok - odbrambeno i ofanzivno. Jednostavno, dok je bio u najboljoj formi, niko mu u Poljskoj nije bio ravan. Čak ni u Bundesligi, gde je proveo najveći deo karijere. Ima ga u obe faze igre, uvek je vrlo aktivan, vrlo iskusan i to Navalka mnogo ceni. Pošto će se igra Poljske često transformisati, zavisno od rezultata i protivnika, Kuba bi i dalje mogao da ima bitnu ulogu.

Njemu je prirodna konkurencija na desnom krilu Kamil Grosicki, ali fudbalera Hala gledaćemo na suprotnom boku. Ne samo jer tako nalaže taktika, već je Grosicki daleko bolja opcija od Slavomira Peškai Rafala Kurzave, čak iako mu to nije prirodno mesto na terenu. Takođe, jedan je od igrača sa kojima se Levandovski najbolje oseća na terenu i kojem mnogo veruje, a to najboljem strelcu u istoriji poljskog fudbala, pa i samom selektoru biti jako bitan faktor.

Slavomir Peško se u avionu za Rusiju našao više zbog psihološkog momenta, nego zbog igračkih kvaliteta. Nije tajna da je veliki prijatelj sa Robertom Levandovskim, pošto su zajedno nastupali u Lehu iz Poznanja, a Navalka ga jako ceni jer ga svlačionica vidi kao „lepak“ ove reprezentacije. Odnosno, kao čoveka koji drži pozitivnu atmosferu u timu i drži ekipu na okupu. Navodno ima ozbiljnih problema sa alkoholom, pa će verovatno najverovatnije šansu dobijati samo po potrebi i ako to situacija baš nalaže.

S druge strane Kurzava je jedan od onih koji se vrlo brzo i sasvim korektno privikao na Navalkinupromenu taktike tokom prijateljskih susreta poslednjih meseci, pa je dobio šansu u odnosu na ostalu konkurenciju. Ali, verovatno neće dobiti minute.

Napad je najjače oružje ove generacije Poljske. U izmeni su vrlo zanimljiva imena poput Arkadijuša Milika, Lukaša Teodorčika i Davida Kovnackija.

Milik se vratio jači nego ikad posle drugog kidanja prednjih ukrštenih ligamenata i poslednjih meseci je zaista krvnički radio kako bi se vratio u formu. Mnogi su primetili da je dosta radio u teretani, ojačao je noge, a posebno gornji deo tela. Navalkin je miljenik i da nije bilo njegovih teških povreda i tih silnih problema sa odbranom, verovatno bi Milik stajao uz Levandovskog. On će, baš kao i Leva, morati da iznese najveći teret ofanzive i popravi utisak u odnosu na EURO, kada su obojica dali samo po gol.

Teodorčik je verovatno najveća misterija ovog tima. Imao je skromnu sezonu, u padu je forme i prilično je nejasno šta bi od njega moglo da se očekuje. Kovnacki je još jedan biser koji su iskopali Sampdorijini skauti prošlog leta. Nije imao lošu debitantsku sezonu u Seriji A, postigao je osam, namestio još tri pogotka i predstavlja dobar zalog za budućnost. Zbog svoje visine dobar je u vazdušnim duelima, što se dobro uklapa u Navalkinu filozofiju, a posebno je opasan nakon prekida. Dakle, potencijalni džoker ovog tima.

Ukoliko bi sve kliknulo kako treba, ne bi iznenadilo ako bismo Poljsku videli u četvrtfinalu pre Belgije ili Engleske. Zato je utakmica sa Senegalom na otvaranju izuzetno bitna. Pobeda bi drastično uvećala šanse za prvim mestom na tabeli. Poraz bi ozbiljno zakomplikovao stvari. A grupa je takva da svi mogu da budu na vrhu i na dnu.

Sve karte su otvorene, samo je pitanje kakve će sreće Poljska biti...

Izvor: mozzartsport

Foto: Action Images