СП, представљамо: Сенегал - Нападачки ураган!

Командант Кулибали и докле више с критикама? Ко високо лети, ниско пада. . .

Фудбал 17.06.2018 | 11:15
СП, представљамо: Сенегал - Нападачки ураган!
Незаборавне сцене са Мундијала у Јапану и Јужној Кореји 2002. године и данас се врте у главама, а слике готово да не бледе. Ако питате чак и просечног фудбалског зналца за синониме првог Светског првенства у трећем миленијуму највећи део сетиће се Роналдове фризуре, криминалног суђења и Јужне Кореје која је јахала до полуфинала на таласу истог, Турске са Хаканом Шукуром, Роналдињовог лобовања Дејвида Симана са преко 40 метара и - Сенегала!

Да, ко би могао да заборави Сенегал, отварање Мундијала и меч са тадашњим браниоцем титуле - Француском. Триколори без Зинедина Зидана у тоталном расулу и гол Папе Бубе Дијупа који је ушао у историјске уџбенике. Лавови Теранге преко ноћи су постали сензација највећег планетарног догађаја и апсолутни хит.

Биће то турнир који је у први план избацио тада потпуног анонимуса Ел Хаџија Дијуфа, новог идоле тадашње дечурлије, а као главна спојница два састава, садашњег и оног који је стигао чак до четвртфинала, јесте Алију Сисе. Те 2002. године капитен, сада селектор.

Гледајући с ове дистанце, Сенегал је током последњих шеснаест година прегурао тешка времена, али ће сада коначно добити шансу да се врати фудбалске заљубљенике у нека носталгична времена. Алију Сисе је  Сенегалу вратио мундијалски сјај, али је на путу до успеха доживео много нелагодности. Јавност и медији константно су га критиковали да је тренерска незналица и да превише конзервативно приступа вођењу екипе, објективно, страшног потенцијала. Односно, да не ради довољно на томе да из екипе извуче максимум. Сисе је, ипак,у маниру хладнокрвног капитена какав је некад био, одбио да слуша говор оних који га нису подржавали. Одрадио је посао онако како је он сматрао да је најбоље и на крају се никоме није извинио због своје прагматичности, нити је он добио извињење због притисака.

Једини који је Сисеа подржавао безусловно био је његов бивши саиграч Амара Туре, који не само да је играо уз свог капитена у Јапану и Јужној Кореји, већ и тачно зна како се он осећа пошто је био селектор Сенегала три године. Са позиције се склонио 2012. И сам Туре је признао да је екипа озбиљно напредовала под Сисеовом командом, али и да су одређене варијације у игри увек добро дошле.

Његови критичари отишли су касније и корак даље и тако, ироније ли, нашли за сходно да Сисеу замере што у пријатељским утакмицама испробава нове тактичке варијанте и опције. Проблем је, наводно, био у томе што је одступио од омиљених варијанти „4-2-3-1“ и „4-3-3“ и представио формацију „3-5-2“ која је, тако се бар причало, тежила ка већој дефанзиви. А не експлоатисању нападачке силе коју Сенегал, несумњиво, има.

Истина, из утакмица у којима је имплементиран нови систем, Сенегал је успео да постигне само један гол. Противници су били Луксембург, Босна и Херцеговина и Узбекистан, против кога је и виђен тај један погодак. Повратак у познату територију вратио је и голове. Један Хрватској, два Јужној Кореји, у генералној проби где је Сенегал оставио врло добар утисак.

Тај податак би вероватно забринуо многе да Сенегал заиста нема такву плејаду сувих талената на готово свим позицијама на терену. Кулибали, Кујате, Геј, Мане, Кеита, Сако, Нијанг, Сар, Дијуф... Алију Сисе има страшне опције и какав год систем био, очекујте да ће Сенегал приредити својеврсни шоу публици у Русији.

Према мишљењу стручњака, актуелна генерација Сенегала има више талента од оне из 2002. године. Сирова моћ у везном реду, гарнирана правом громовском снагом на крилима. Нешто попут тима који је ведрио и облачио почетком овог века. Управо ту лежи и највећа снага овог тима. Зато се поставља логично питање - може ли Сисе да буде гарант новог успеха Сенегала? Иза себе нема завидно тренерско искуство, али и поред тога он се труди да константно уводи нове елементе у игру Сенегала и екипу тако учини непредвидивом.

Проблем ове генерације је недостатак креативних фудбалера. Офанзивна линија има страшну дозу техничке поткованости, брзине и техничких карактеристика, али везном реду јако фали играч чије би лопте имале очи и упошљавале све те напдачке опције. Кратки, не и успешни експеримент повлачења Садија Манеа и додељивања улоге „десетке“ претио је да потпуно упропасти тим. То је и Сису на време приметио, па је одустао од те идеје.

Поред свих експеримената које је спроводио, Сисе ће се вероватно одлучити за систем са три нападача, свестан да његова експлозивна крила могу да направе велику штету искусној, али старој пољској одбрани. Зато ће пробати да у први план избаци трлинг Кеита Балде - Исмаила Сар - Садио Мане.

Иако далеко најстарији, уједно и једини који за хлеб зарађује на афричком континенту, јединица Сенегала биће Кадим Н’Дијаје. Извукао је највећи део квалификација и јасно је да је у Сисеовим књигама прва опција. Његова прва алтернативна биће голман Рена Абдулај Дијало, који је мењао Н’Дијаја на гол црти током квалификација и има солидно искуство иза себе. Први голман Спала Алфред Гомис добио је шансу да брани у једној утакмици квалификација, али је и даље због својих година (24) и недовољног искуства на репрезентативној сцени тек трећа опција и вероватно само случајни путник у Русију. Убедљиво најслабија тачка овог тима, без дилеме.

Место уз десну аут-линију припашће ускоро бившем фудбалеру Алање Ламину Гасами. Ради се о момку који воли да има лопту у свом поседу и често се упушта у ризичне дриблинге, али то је тај необуздани афрички дух. Његов први конкурент требало је да буде стандардни првотимац Бордоа Јусуф Сабали, али ће се он у недостатку левих бекова преселити на супротни бок. То је радио и у редовима Жирондинаца када је недостајало квалитетнијих решења. Баш као и Гасами ужива у дриблању и надигравању с противником, иако је по вокацији бек. Још више форсира излетања у офанзивне токове, толико да често запоставља одбрамбене задатке, што је и Сисеа, али и Густава Појета доводило до лудила.

Његов једини ривал у борби за минуте је недовољно познати Салио Сис, који није успео да се снађе у Анжеу, па је зимус отишао у Валенсијан како би одржавао неку форму и не би изгубио место у авиону за Русију.

Гасаму ће на десном боку мењати талентовани 19-годишњак из Еупена Муса Ваге. Има солидно искуство из белгијског првенства, али још чека на свој репрезентативни пробој. С обзиром на малу конкуренцију, може да се нада минутима.

Срце одбране припада једној од три суперзвезде у тиму. Наравно, то је Калиду Кулибали. Прва мета Челсија у овом прелазном року и један од најбољих штопера Европе представља готово јединствен спој физичке моћи, атлетског савршенства и високе фудбалске интелигенције што га чини готово ноћном мором бројних такмаца. Због своје скочности врло је опасан из прекида. У Сенегалу могу да буду презадовољни тиме што Кулибали није одлучио да игра за Француску, иако је рођен у градићу Сен Дјеу. Кулибали у комбинацији са Шеиком Кујатеом представља бруталан микс дефанзивно оријентисаних ратника, спремних да зарад доброг резултата урнишу сваког противника.

Очекује се да ће Кулибалијев пар бити Кара Мбођи. Искусни штопер се целе сезоне бори с повредама, али је играч солидног искуства на највећој фудбалској сцени и тешко да би Салиф Сане могао да му одузме место, чак иако је недовољно спреман. Има, додуше, Мбођи и моменте када упадне у транс и почне да греши у континуитету, али је и даље Сисеов човек од поверења.

Трилинг у везном реду представља темељ овог тима. Идриса Геј је сидро које држи цео везни ред. Није имао неку сезону у Евертону, али је његова улога у репрезентацији кључна у оба смера игре. Упоран је јако, често противницима ишчачка лопту из ногу и представља праву спојницу са нападом. Његове дефанзивне бројке достигле су ниво Н’Голоа Кантеа, због чега је срце тројке коју чине још капитен Шеик Кујате и Баду Н’Дијаје. Кујате је маса, Кујате је Сисеова продужена рука и истински миљеник, Кујате је играч без кога овај селектор не може да замисли средину терена. И тачка. Баду Н’Дијаје је у последње време највише одушевио Сисеа и то је сам признао уочи Мундијала. Пружао је најбоље партије од свих кандидата у везном реду и нема шансе да не буде у стартних 11. Понајвише јер уноси додатну сигурност у средину терена.

И поред тога Алфред Н’Дијаје и Шеик Н’Доје не треба да се плаше за своју минутажу, пошто Сисе воли да му везни ред увек буде свеж и спреман за све одбрамбене, али и офанзивне притиске.

Најслађе муке Сисе ће имати да одреди трозубац којим ће покушати да прободе ривала. Опција је заиста много - Мане, Балде, Сар, Нијанг, Дијуг, Конате, Сако, Соу. Њих осморица на три позиције...

Мане је ту једини сигуран. Човек изнад којег је једино Мохамед Салах имао већи утицај на игру Ливерпула. Мане је умало постао херој Редса у финалу Лиге шампиона, али није му се дало. То никако није умањило чињеницу да је у Сенегалу прва нападачка опција. Прва, па пет места празно и онда сви остали. Толико је добар, толико је моћан да може да носи екипу на својим леђима, а лопту у ногама има без проблема и када трчи спринт и када дрибла поред неколико противничких дефанзиваца и то би морао да искористи против Пољске и Јапана. Савршен је играч за Сисеов тим, брз, окретан, интелигентан, експлозиван. Права машина. Његов ће бити леви бок.

А, ко ће ићи десно? То у овом тренутку вероватно не зна ни Сисе. Једни кажу Исмаила Сар, који је оставио врло добар утисак у дресу Рена ове сезоне и много подсећа на Усмана Дембелеа. Технички врло поткован, прави брзањац. Опет, изгледније је да ће пре њега прилику добити знатно познатији Кеита Балдезбог већег искуства и, једноставно, разлике у класи. Сар ће, будите без дилеме, добити своју порцију минута.

На крају остаје дилема - Мбаје Нијанг, Дијафра Сако, Маме Дијуф или Муса Соу у срцу напада. Нијанг може да покрије оба крила и вероватније је да ће га Сисе тако и користити. Соу је најискуснији, Дијуф иза себе има премијерлигашку школу, Сако јепо многима најреалнији, а Конате има најбољу сезону од свих њих. Бар по голгетерском учинку. У дресу Амијена ове сезоне постигао је 15 голова. У физички захтевној Лиги 1 то је сасвим солидан учинак.

Али, Сисе се последњи пита.

Сенегал је прилично лагано прошао кроз квалификације, остваривши четири победе и шест ремија у конкуренцији Буркине Фасо, Зеленортских Оствра и Јужне Африке. Сенегал је постигао бар два гола у свакој, осим у једној квалификационој утакмици, што довољно говори о квалитету нападачке линије. Опет, као и многе селекције са Црног континента, само један пех или лош тренутак и све би могло да падне у воду. Да будемо скроз јасни - Сенегал има квалитет четвртфиналисте, али несигурност екипа склоних киксевима.

Такве су, просто, многе екипе са Црног континента.

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар